Промовисана књига „БиХ – саслушања српских избеглица“ у Сребреници

У Народној библиотеци у Сребреници данас је промовисана књига „БиХ – саслушања српских избеглица“ историчара Вељка Ђурића Мишине, бившег директора Музеја жртава геноцида у Београду.

Мишина је рекао да комунистичка политика зарад братства и јединства није дозвољавала да се објављују подаци о огромним српским страдањима на подручју Хрватске, БиХ и других крајева и да се истражују злочини почињени над српским народом.

„Комунистички систем креирао је историју која није одговарала стварној истини јер је заобилазила многе чињенице и догађаје, а највише оне који су се односили на српске жртве као и на српски допринос ослобађању ових простора“, рекао је Мишина.

Он је рекао да је прикупио архивску грађу која се односи на Други свјетски рат која садржи око 7.500 свједочења.

„Урадили смо шест елабората о српским сведочењима од којих је један посвећен страдањима Срба у БиХ, о којима се говори у овој књизи, а она се састоји од 120 записника сведочења пунолетних особа избеглих у току Другог светског рата у Србију“, рекао је Мишина.

Према његовим ријечима, та свједочанства су веома корисна јер дају податке о жртвама и злочинцима што се није или веома слабо и непоуздано знало.

„Сведоци говоре одакле су, како су страдале њихове породице и насеља као и ко су убице, што су најчешће биле комшије, а злочини су били сурови и говоре како су и којим путевима избегли у Србију“, објаснио је Мишина.

Он каже да их је већина свједока спасена захваљујући дјеловању ондашње Владе Србије на челу са Миланом Недићем.

Издавачи ове књиге су Удружење „Мост“ из Скелана и приређивач Мишина.

Представник „Моста“ Радомир Павловић рекао је да је ова књига плод вишегодишње сарадње Сребренице са Музејом жртава геноцида и историчарем Мишином, која је резултирала настанком више историјских зборника и научних скупова на којима се говорило о великим српским страдањима у сребреничкој регији и БиХ у оба свјетска рата.

Павловић је истакао да су ови зборници и научни скупови разоткрили многе непознанице и из необјављиване грађе се сазнало о многим злочинима почињеним над српским народом, о жртвама и починиоцима о којима је „ћутала“ досадашња историја.

Он је указао да је и ова књига значајан допринос сазнању истине о српским страдањима и њиховим џелатима у периоду Другог свјетског рата.

„Све ово што је рађено је указивање на историјске нетачности и доказивање истине коју је деценијама комунистичка власт скривала зарад изградње и очувања братства и јединства и политике која је тада вођена“, оцијенио је Павловић.

Како су навели Павловић и Мишина ова књига садржи необјављиване податке из разних извора као што су архиви Српске православне цркве и Југославије, Комесаријата за избеглице Србије, као и војни архив НДХ и Недићева архива.

Циљ истраживања и објављивања ових података је објелодањивање историјске истине и исправка историјске неправде, која се односи на историју српског народа сребреничког краја, БиХ и уопште српског народа на подручјима који су били под привременом влашћу окупатора као што су Аустроугарска, НДХ, Њемачка и други.

Циљ је указивање да постоји друга страна историје, коју потврђују чињенице и која је другачија од оне политичке, коју је креирао комунистички систем.

„Ова књига је велики допринос правој истини о страдањима, борби и држању српског народа у два свјетска рата о чему се мало знало због скривања докумената и забране да се о неким питањима и страдањима уопште говори“, закључио је на крају Павловић најављујући да се наставља рад на истраживању и проналажењу нових доказа који показују нетачности у историји коју су креирали комунисти.

Преузето са: Централнипортал.ба