Прошло је 28 година од страдалих у Медачком џепу
У Цркви Светог Марка у Београду данас је одржан парастос поводом 28. годишњице агресије хрватске војске на Медачки џеп. У тој злочиначкој акцији убијено је 88 Срба ( 46 војника, 6 милиционера, 36 цивила). Помен је организовало Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“. Након прастоса на споменик страдалим из ратова од 1991–2000. године, у парку на Ташмајдану, положени су вијенац и цвијеће.
Присутним новинарима Драгана Ђукић предсједница Удружења Суза је рекла да се назив ове акције зове Спржена земља, те је нажалост циљ ове акције остварен.
– Неколико села у Медачком џепу су спаљена до темеља, убијено и нестало 88 лица. Данас се још увијек води 11 лица као нестало, и њиховим породицама је најтеже. Послије три деценије они не могу да пронађу свој мир јер не могу да сахране посмртне остатке својих најближих.
Ђукићева је искористила прилику да апелује на све владине и невладине организације и институције да помогну породицама и утичу да се убрза процес тражења несталих.
– Свака држава је након акције радила увиђај и санацију терена, војска и полиција су евидентирале жртве. Породице су дале крв за идентификацију и сада чекају. Све је до воље држава да се идетификују жртве. Постоји још 36 регистрованих гробница од странеХашког трибунала за које се још увије не врши идентификација. Па, се с правом питамо када ће доћи на ред ексхумација са скривених локација, за које знамо да постоје – рекла је Ђукићева да је у све уплетена политика и политичка воља.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да српско Тужилаштво за ратне злочине покрене кривични поступак против припадника хрватске војске за монструозна убиства Срба током и послије злочиначке акције „Медачки џеп“.
– Однос према злочиначкој акцији „Медачки џеп“, као и према другим злочиначким акцијама, један је од многих доказа да се Хрватска није суочила са својом злочиначком и усташком прошлошћу. У Хрватској се славе ратни злочинци а улице и разне институције носе имена припадника Хрватске војске који су починили злочине над Србима. Константно се прешућују, омаловажавају и негирају српске жртве с циљем да се оправда брутална лаж о великосрпкој агресији. Породице српских жртава нису добиле обештећење. У Хрватској нема политичке воље да се рјешава питање несталих лица српске националности.
Дивосељанин професор у пензији Миле Рајчевић наводи како његво село у општини Госпић постоји само у топонимима. Прије Другог свјетског рата Дивосело је имало близу 3.000 становника, у рату је је страдало 1.307, тако да је послије рата Дивосело остало са врло мало становника.
– Оно што је започео Павелић 1941. и Независна Држава Хрватска довршио је Фрањо Туђман у грађанском рату у Хрватској. Данас обиљежавамо 9. септембар 1993. године када је страдало много мојих Дивосељана. Тога дана у 5.15 хравтска војска је напала Дивосело, Орнице, Почитељ и Медак. Из мога села тога дана погинуло је 30 мјештана и то махом људи у годинама. Погинуо је Ђуро Вујновић и његов син Никола, моје комшије, погинуо је Митар Јовић и његова супруга Милка. Из Читлука је тога дана погинуло12 мјештана, три мјештанке су спаљене у кућама. Кричковић Љубицу и Кричковић Сару смо пронашли тако што је једна била заклана у подруму своје куће, а друга изрешетана мецима из ватреног оружја.
Рајчевић подсјећа да су хашки истражитељи 2000. године пронашли 11 мјештана из Дивосела и Читлука у септичкој јами који су убијени у операцији Медачки џеп, а тамо су одвезени и пронађени.
– Данас када дођете у ова села имате осјећај да сте дошли у простор у коме је вријеме већ одавно стало. У Дивоселу више нема становника. Слична је ситуација и у Читлуку, има двоје , троје људи у Почитељу имају само двије старије жене.
Предсједник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир каже да је хрватска страна чинила злочине за које нико није одговарао. Од Миљеваца 1992. и Масленице до Медачког џепа 1993.
– То је било подручје заштићено Уједињеним нацијама, али у овом случају најбоље видимо како су они штитили тај народ. Овај стравичан злочин је упамћен као крвави септембар у Лици. И када је дошао француски генерал Жан Кот рекао је да тамо није нашао ништа живо, ни људе ни животиње. Све је било масакрирано и убијено. Злочин је остао некажњен, они који су га починили добили су минималне казне и убрзо су пуштени на слободу.
Парастосу су присуствовали и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Милимир Вујадиновић, народни посланик Александар Марковић и Саво Штрбац предсједник ДИЦ „Веритас“.
Текст и фото: Драгана Бокун
