Различити окупатори, методе исте: Забрана тробојки на Цетињу под аустроугарском окупацијом 1917.
Уз објављен ,,рат“ тробојкама, као и заставама држава које су савезнице Црне Горе, још је једна сличност са појединим савременим медијима који данас служе истој сврси као окупациона штампа некад, а то је – позивање на обавезну лојалност окупатору и повиновање наредбама.
У Црној Гори смију се при свечаним згодама извјесити заставе у аустријским и угарским (хрватским) бојама. Пригодно извјешивање заставе с нама савезних држава је дозвољено, исто тако као и застава албанских боја (црно-црвене), док су безусловно ЗАБРАЊЕНЕ српске народне боје (црвено-плаво-бијело), објавиле су 1917. ,,Цетињске новине“, пропагандно гласило аустријског окупатора Црне Горе, чије странице данас свједоче о прогону српства и православља, прогону који се дешава и данас српском народу Црне Горе од стране унутрашњег окупатора, односно самог режима.
Примјер забране српских народних боја, односно традиционалних боја Црне Горе, као и поздрављање истицања окупаторских, хрватских и албанских застава по свему подсјећа на данашње стање у Црној Гори.
Такође, уз објављен ,,рат“ тробојкама, као и заставама држава које су савезнице Црне Горе, још је једна сличност са појединим савременим медијима који данас служе истој сврси као окупациона штампа некад, а то је – позивање на обавезну лојалност окупатору и повиновање наредбама.
– Лојално црногорско пучанство знат’ ће сигурно достојно оцијенити овај обзир…, објављено је у пропагандном гласилу годину дана након потписивања капитулације.
Осим пропаганде окупационе штампе, забране вишевјековних симбола, као и агресивног обрачунавања са њеним српским и православним карактером, још је једна повезаност са савременом Црном Гором и њеним режимом, а то је неумољива тежња Аустроугара који су за своје потребе отимали све од старих Црногораца, што је довело до огромне немаштине и глади међу српским народом.
Докази ових тврдњи су, измеђз осталих, и текстов других гласила старе Црне Горе, попут ,,Гласа Црногорца“ , који су у периоду од 1916-1918. писали највише о немаштини, заразним болестима и умирању српског живља услед глади. У том периоду, што је још један подсјетник на данашњу Црну Гору, једини спас за огроман број људи била је искључиво Народна кухиња.
* Први број окупаторског аустроугарског листа ,,Цетињске новине“ изашао је у августу 1916, а последњи у октобру 1918. године. Водили су га и уређивали аустријски официри.
Вест преузета са: in4s.net
