„Решавамо проблеме корак по корак”

Интервју за заменицом Сисачко-мославачког жупана из реда припадника српске националне мањине Мирјаном Олуић.

Пише: Никола Милојевић

Сисачко-мославачка жупанија просторно је веома велика, а истовремено уз Вуковарско-сремску, из ове жупаније одлази највећи број становника. На овом простору десио се пре три године и разоран земљотрес уз бројне друге проблеме које оптерећују ову средину. На месту заменице сисачко-мославачког жупана из реда припадника српске заједнице свој први мандат обавља Мирјана Олућ из Сиска. Са њом смо разговарали о свим актуелностима када је у питању живот на овом подручју.

Ваш први мандат на месту заменице сисачко-мославачког жупана дошао је само неколико месеци након што је читав тај крај задесио страшан земљотрес. У којој мери су ти догађаји утицали на Ваш рад, односно колико сте се бавили последицама земљотреса, а колико другим питањима које заједница има?

– Наравно да је највећи део мог рада, од ступања на дужност до данас, био посвећен обнови. То су били највећи проблеми са којима смо се свакодневно сусретали на терену. Заједно са жупаном Иваном Цељаком и другим замеником жупана Михаелом Јурићем се трудим да обнову и проблеме који су настали након земљотреса ставим у приоритете и да се са тим највише бавим.

Каква је тренутна ситуација са санирањем последица земљотреса, како оцењујете обнову и сматрате ли да су унесрећени људи данас заборављени?

– Још сам у оним првим месецима свог мандата у медијима рекла да се бојим да ће се фокус јавности преселити на нешто друго и да неће бити онакав кака је био у првим данима када су људи били веома заинтересовани за наше проблеме. Данас је ситуација другачија и наравно да нису решени сви проблеми. Још увек има пуно људи који живе у неадекватним условима, или у кућама са црвеним налепницама или у контејнерима који су у њиховим дворишитима. Оно што морам да истакнем као позитивно је да је обнова иниституција у жупанији уз велика средства, која смо повукли из европских средстава или уз помоћ Владе Републике Хрватске, протекла добро. Ту говоримо о школству, здравству, домовима за старе и немоћне и тако даље. Приватне куће и даље иду слабим интензитетом и све то иде врло споро. Сада су контејнерска насеља затворена и људи су смештени или у Терме Топуско или у станове који су били доступни. У Глини и Петрињи су направљена насеља самостојећих објеката и кућа од 30 и 50 квадрата, али и ту имамо проблем јер многи људи који живе на селима јако тешко одлазе од својих кућа што је и разумљиво јер тамо имају животиње и земљу.

И као да земљотрес није био довољан, тај крај често захватају и поплаве.

– Подручје Куљана према Двору два пута годишње плави, а сам Двор буде потпуно одсечен од остатка Републике Хрватске и саобраћајним везама тада се могу ослонити само на гранични прелаз према Босни и Херцеговини. Исто тако и град Костајница претрпила је недавно знатна оштећења у тим полавама које нас задесе врло често.

Који су други проблеми који муче српску заједницу на простору Сисачко-мославачке жупаније? Стигнете ли се бавити са нечим другим осим приородним непогодама?

– Природне непогоде не бирају и оне су задесиле све становнике, али наравно да ми имамо и те назовимо их „текуће” проблеме. Жупанија нам доживљава демографски крах, а и број Срба је све мањи, како у граду Сиску, тако и у жупанији. Ми данас имамо ситуацију у неким селима у околини Глине где је аутобус некада ишао четири пута дневно, а у њима је живело неколико стотина људи, а сада их је максимално десет становника који живе тамо. Људи немају основне предуслове за живот. Бавимо се и даље са проблемима струје, воде и путне инфраструктуре. Сада су нека средства и дошла, али по мени требало је да дођу пре 20 година. Људи највише зову због проблема са путевима. Имамо јако пуно путева који су у јако лошем стању у које се ништа није улагало. Некад хитна помоћ касни по 20 минута само због лоших путева што у неким ситуацијама може значити и живот човека. Нешто је сада почело да се ради, али је још увек недовољно. Искрено се надам да ће се то побољшати.

Према попису становника у односу са 2011. на 2021. годину број Срба у Сисачко-мославачкој жупанији скоро па преполовио са 21 на 12 хиљада. Шта је потребно урадити да се овај тренд заустави?

– Потребно је радити на свим овим предусловима да се људи врате и да покажу интерес за живот на овом простору. Сви кажу како имамо прелепу природу што је истина, али са друге стране највећим делом нисмо добро саобраћајно повезани. Банија је изолована и људи, нарочито са малом децом, се тешко одлучују да остану ту да живе, а камоли да би се неко ту населио да ужива у лепотама природног краја које нас стварно красе.

И у самом Сиску где живите број Срба је мањи, али у нешто мањем постотку него у остатку жупаније. Утисак је да из овог града, који је некад био велики индустријски центар, одлазе сви, зар не?

– Да, Сисак је изгубио 8.500 становника, а по свим анализама највећи одлазак људи био је у време када је Хрватска приступила Европској унији. Људи су отишли незадовољни условима живота овде јер као што сте рекли Сисак је био индустријски центар, а данас не ради жељезара ни рафинерија или раде у веома смањемом капацитету. Та индустрија се угасила, остају нам јавне управе, дућани и трговачки центри. Пада нам и пољопривреда, а основни предуслов да бисте негде живели је посао.

Ваша жупанија је површински прилично велика. У каквој сте комуникацији са српском заједницом у Костајници, Кутини или Вргинмосту који су једни од других прилично удаљени?

– Често сам на терену и на сваки позив долазим било да су у питању моје страначке колеге или обични људи. Добар део свог посла проводим на терену и у контакту са људима. Са начелницима Двора и Гвозда те са шест заменика начелника општина имам редовне састанке неколико пута годишње. Ту размењујемо искуства, детектујемо проблеме са којима се они сусрећу на терену и налазимо начине на који начин ћемо то решити или ако не можемо решити да их бар ублажимо. Са свима њима сам у редовној телефонској комуникацији, као и са председницима мањинских већа којима се људи често обраћају.

Како оцењујете сарадњу са жупанијским властима, има ли слуха за потребе српске заједнице?

– Могу да кажем да комплетна жупанија на челу са жупаном показује сензибилитет за просторе где живе припадници наше заједнице. Асфалт су недавно добили Горња, Доња Млинога и Деановићи код Петриње који нису имали никада пре тога. Морам рећи да се раде и путеви до ОПГ-ова који успешно послују, а власници су им припадници српске заједнице. Са свим жупанијским структурама имам изванредну комуникацију и имам осећај да уважавају моју функцију и да су свесни кога представљам и за које се проблеме залажем. Надам се да ће бити још боља та комуникација и да ћемо у позитивној синергији пуно више направити. Идемо корак по корак, важан је компромис и узајамно поштовање.

Преузето са: Срби.хр