Саборни храм у Сарајеву обиљежава 150 година од освештања
Саборни храм Рођења пресвете Богородице у Сарајеву обиљежава 150 година од освештања.
Тим поводом у порти Храма уприличена је свечана академија, а прије тога концерт камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.
У Саборној цркви у Сарајеву, једној од највећих православних богомоља на Балкану, вечерас се сабрао велики број вјерника.
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је у бесједи да је Саборна црква Рођења Пресвете Богородице положајем, габаритом и стилом један од симбола Сарајева.
– Наши преци нису је правили због престижа, већ из потребе да хиљаде сарајевских Срба имају цркву у којој ће имати мјесто за своје вјерске потребе – рекао је владика Хризостом и додао да ова црква није важна само за Србе већ и за припаднике других религија које живе у Сарајеву.
Протојереј ставрофор Владимир Ступар истакао је да је актуелна власт у Републици Српској и БиХ кроз многе пројекте дала допринос, како каже, функционисању Саборне цркве у Сарајеву.
– Грчка Влада је својевремено помогла да се реконструише фасада, такође институције Србије помажу овом храму – додао је он.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да од освештања 1872. године Саборна црква не окупља само православни народ из Сарајева, већ из цијеле Републике Српске и БиХ.
Саборна црква, „нова или господска“ како се у народу зове, украс је Сарајева. Њена градња почела је на иницијативу српских становника, земљиште је купљено 1859. године, а седам година касније црква је завршена. Освештана је на Светог Илију прије вијек и по.
Изграђена је у тренуцима када се Османско царство повлачи, а управу на овим просторима власт преузима Аустроугарско царство. Током бурних и тешких времена окупљала је српски народ. У старим списима проналазимо да су приложници за градњу били султан Абдул Азиз Хан, српски кнез Михаило, а најдарежљивији са 2.000 дуката био је тадашњи предсједник сарајевске Црквене општине и власник хотела Европа Манојло Јефтановић.
Прилог богатој историји храма је и податак да је руска царска породица Романов новчаним прилогом помогла израду иконостаса цркве.
Преузето са: РТРС
