Сјећање на жртве усташког логора Дубичке / Баћинске кречане
У кречанама Баћина крај Дубице ископано је 1957. год. 7.150. костура усташких. На фотографији су становници села из околине Сремске Митровице чији су најближи побијени на овом Јасеновачком стратишту. Фото: Бузаџић / Ицитовић
ХРВАТСКА ДУБИЦА – Ове године навршава се седамдесетосам година од оснивања логора Дубичке / Баћинске кречане, као саставног дијела логора Јасеновац. Логор се налазио са лијеве стране пута од Дубице до Костајнице, непосредно код села Баћин. Јасеновачке усташе су бодљикавом жицом оградиле кућу са шталом и окућницом од 3000 м2 Јове Биуковића – власника Кречана и кућу И.Шабаља. Са десне стране пута биле су три кречне пећи ограђене бодљикавом жицом висине три метра. До пећи је водила ускотрачна пруга са вагонетом којим је довожен кречњак из удаљеног каменолома. На кречанама је печен камен кречњак који је употребљаван у грађевинарству и за покривање масовних гробница на Кречанама и другим логорима.
Логораши су радили у каменолому, на пећима и на сјечи и довозу дрвета. Недељна производња је износила око 50-70 тона креча. Јово Биуковић, окован ланцима на ногама, власник Кречана, подучавао је друге логораше око печења креча. За заокружени технолошки поступак било је потребно од 38-40 логораша. Рад логораша био је исцрпљујући. Командант логора са 40-50 усташа био је Бено Дамјан усташки натпоручник из састава 4 бојне. Замјеник команданта био је Марко Жаро, заставник, имао је и звање усташког „ћаће“ у Дубици. Никола Тадић, звани „шишо“ био је усташка веза између Јасеновца и Дубице.
Истребљењу Срба, приступило се у оквиру јединствене политичке кампање која је замишљена много раније у граду Сијени у Италији. У тадашњој НДХ налазило се око 1.925.000 Срба (податак МВП Њемачке). НДХ власти настојале су смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први формално правни темељ „казненом законодавству“ била је „Законска одредба за одбрану народа и државе“ донета 17.04.1941. Жртве у логору су биле из Банијских села, Босанске Дубице, Подкозарја и др. Много жртава било је из околних села Сремске Митровице. Усташка јединица са кречана у сарадњи са другим усташама учествовала је у убиствима доведеног српског народа на кречане и у околину логора. Процјена је да је преко 10.000 Срба убијено на овом стратишту укључујући Мртвеже, Церовљане, Јелас и др. На њивама и у околини логоришта и непосредно поред Уне из масовних гробница 1957 године * ископано је 7.150 костура жртава. Избројано је 6.774 лобање од тога преко 300 дјечијих. Проналажење и ископавање масовних гробница организовао је Гојко Бузаџић, предсједник Опћине Дубица. У организацији опћинског одбора Савеза бораца НОР-а 04.08.1957. сахрањени су посмртни остаци жртава. Дубичке кречане разорене су од усташа непосредно пред ослобођење 04.05.1945. од стране јединица 1. Југословенске армије. Морамо да се подсјетимо на зло, које неоправдано све више блиједи из нашег памћења. Мртви нису мртви док их не заборавимо. Само поштовање жртве је частан и моралан приступ.
У ИМЕ ВИЈЕЋА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ ОПЋИНЕ ХРВАТСКА ДУБИЦА И ПОРОДИЦА ПОСТРАДАЛИХ ПОЗИВАМО ВАС ДА ПРИСУСТВУЈЕТЕ ПАРАСТОСУ 20.04.2019. У 12 сати.
Преузето са: banija.rs
Извор: ВСНМ Хрватска Дубица
