Споменица Привредниковој двадесетпетогодишњици 1897-1923 и пресељење у Београд 1923. године

 (Рат и преселење Привредникове централе у Београд)

 

Привредник је основан – као и остале српске привредне централе – за крајеве у бившој Аустрији у Загребу. Зато у Загребу, јер онде о добру Српства оног краја – где живи 700.000 православних Срба – нико није водио рачуна. Зато тамо, јер се у оно доба затекао онде већи број згодних, складних Срба, од којих нико није кварио већ су сви помагали. Велик је број тога ваљаног света помро или се међутим раселио из Загреба, па како и два и три дана хода од Загреба нема нигде српског села, а Срби немају онде никад-па ни сад-мира, то је Привредник крајем 1922. пренео своју централу у Београд, јер је сад ту најпотребнији, јер му је у Београду право место. Такав посао не подноси  и непријатељства, већ захтева мир сталан, непомућен, рад, развитак и напредак. Срби у Загребу ниси никад имали мира. И сад није боље. Или су их пљачкали и сваки час имање им упропашћавали, или их је загребачка влада на све начине прогањала. Измишљане су и заметане су разне лажне денунцијације, „велеиздајнички“ процеси, хапшени су силни невини људи, трунили су годинама ни криви ни дужни по тамницама, никад мира, нити краја. Сви знамо како је било нарочито Привреднику, а особито на дан објаве рата Србији и за време светског рата, па ето и сад. Поред неписане и ненадокнадиве штете обустављено је, прекинуто, поремећено је Привреднику све. Да нису душмани Српства побеђени, Привредник не би никад више оживео, а после победе наше морало се тако рећи све изнова обнављати. Сад је опет све у старом реду. Разуме се, да иначе остаје све по старом, а нарочито све филијале, пододбори, повереништва и остале везе, оне се продужују и шире сад тек.

Привредник требало је одмах после рата прећи у Београд, али то није могло бити јер није имао стана.

           Друштво за васпитање и заштиту деце у Београду, које постоји од 1879. год. И чији се рад допуњује са Привредниковим, примило је и склонило у свој дом (Студеничка улица 62), док Привредник не буде имао у Београду свој стални централни дом, за све своје поттребе, да удеси све, да могне ширити своју централу у Београду како треба.

Сад се развија и шири свој рад из нашег правог средишта, из наше престонице, из Београда, на све стране наше државе.

После рата, а особито од кад је Привредникова централа премештена у Београд, долази из Србије и нових јужних крајева Србије све више деце, дошло их је после рата па до сад око 400. Ове 1923. године, до краја године, сместићемо сигурно 1000 шегртића.

Кад се расчуло да је Привредник у Београду, основао се у Београду одмах одбор Ужичана, коме је задатак да изведе што више малих Ужичана до Привредника. Већ се виде успеси, кренуло се Ужице а биће и други. И Врањанци и Пироћанци, а и други, неће да заостају. У Скопљу има нарочити одбор који обавештава и покреће своје Вардарско подручје а и Косовски одбор – представник др Костић, очни лекар у Београду-хоће да користи Привредником за Косовски крај. То жели и Привредник, то јест Привредник ставља се свима местима местима и свима заузимљивим Србима и Српкињама из свију крајева на расположење и услугу, а у циљу да се изведу и уздигну сваке године из свију крајева и из свију школа што више одабраних способних ђачића од 12 до 13 година, све што ваља.

Свима крајевима, а особито новим јужним, вардарским крајевима Србије, мора се посветити највећа пажња како би се отуда извело до Привредника што више шегртића, јер смо свуда заостали са правим модерним стручним занатством, а у јужној Србији-у Вардарском подручју-збила се премнога сиротиња по варошима а и иначе заостао је свет у свему. Кад дође амо у наше крајеве, очисти и поправи уједно и језик у људи, цовилизује их. – Тај свет тамо створен је за те послове, вредан је, бистар, промељив, штедљив, само му треба помоћи да се дотури до Привредника, а амо збринуто и удешено је све како треба. Кад буде Привредник имао више средстава, моћи ће у опште и више учинити и за образовање и усавршавања и младих помоћника, да млади помоћници одлазе ради усавршавања у свет ит.д.

Кога нанесе пут и ма какав посао у Београд, нека дође до Привредника (Студеничка улица 62). да се обавести о свему тачно. То је најбоље, а међутим нека затраже-нарочито заузимљиви учитељи и учитељице-од Привредника картом упутства за препоручивање својих ђака, па ће добити увек одмах одмах што треба, што затраже“.

 

„Ради даљих упустава о слању ваљаних – способних ђачића на занате треба се увек обратити на адресу: „Привредник“, Београд, Студеничка улица 62“. – страна 27.

Пролетос посетило је Привредник 60 учитеља из тих вардарских крајева. Ту им је указано, протумачено све, упућени су, знају све, па сад шаљуи из тих крајева своје ђаке Привреднику.

 

Извор: Споменица о Привредниковој двадесетогодишњици 1897-1923. У Београду, 9. септембр 1923.

 

Припремио:

  Томо Радусин