У организацији КУД „Петрова гора-Кордун“ у Београду је одржан шести годишњи концерт под називом „Крајину волим, Шумадијом се поносим“
ПЈЕСМЕ, ИГРЕ И ОБИЧАЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ НАШ ИДЕНТИТ
Више од петнаест изворних мушких и женских пјевачких група, два гуслара и здравичар, учествовало је, средином септембра, у изузетно добро припремљеном програму изводећи пјесме свога завичаја. Осим крајишких, којих је наравно било највише, овдје су се могле чути и пјесме из Шумадије, али и других крајева Србије. Након званичог дијела и подјеле захвалница дружење учесника настављено је уз причу и пригодно послужење.
Приликом доласка на концерт умјесто путоказа путнику намјернику смјер је одређивао звук, тачније пјесма. Затекли смо момке из ИГ „Зора“ Крагујевац и групе „Плитвице“ Београд испред просторија МЗ „Железник“, гдје је одржано ово сијело, како распјевавају гласове личким ојканом.
Прије почетка програма, како што ред налаже, учеснике, госте и присутну публику, поздравио је испред КУД “Петрова Гора-Кордун“, организатора манифестације, Стево Бекић његов предсједник. Захвалио се великом броју група које су се одазвале позиву, општини Чукарица, МЗ „Железник“ и МЗ „Баново брдо“ које су обезбедиле простор за овај концерт и вјежбање КУД-а, као и представницима удружења са Кордуна, Баније и Удружења Срба из Хрватске. Истакао је да ове године општина Чукарица није одвојила средства за овај концерт, мада је друштво уредно поднијело захтјев.
„Док год будемо чували наше културно насљеђе, наше пјесме, игре и обичаје, наш идентитет по коме смо препознатљиви међу осталим народима свијета и које ћемо вјерно преносити на млађи нараштај српскога народа, опстајаћемо као народ. Ако то запоставимо и пустимо да пропадне, нестаћемо као народ“, истакао је, између осталог, у свом уводном говору Стево Бекић, напомињући да колико је то важно, најбоље говори Завјештење Стефана Немање позивајући Милоша Крнету да га прочита.
„Чедо моје, Србија је тамо докле год допире наша пјесма и свирка. Тврђаве и градови од камена се освајају и руше и лако зарастају у траву и жбуње, а куће и дворци се претварају у пепео. Једина неразрушива граница и тврђава народна је пјесма и свирка. Чујеш је, а не видиш, постоји, а невидљива је. Зато љубите, чедо моје, своју пјесму и свирку као душу своју. И пазите добро да вам пред вашом кућом икада не засвира туђа пјесма и заигра туђе коло“, прочитао је Милош Крнета Завештење Стефана Немање и би награђен великим аплаузом публике и учесника.
Мушка и женска пјевачка група КУД „Петрова Гора-Кордун“ из Београда као домаћин дружења отворила је концерт и отпјевала више пјесама. „Завичају у срцу те носим, куд год идем с тобом се поносим“, само су неки од стихова отпјеваних од „јачег“ пола, да би им онај њежнији узвратио са: „Кад се сјетим шта је некад било, саме сузе падају на крило“.
У народном стилу наставио је здравичар Драгиша Симић, апелујући да морамо чувати своју вјеру и нацију. „Зато, браћо, живимо у љубави и слози јер све почињемо са Боже, помози. Ако будемо побожни и сложни, биће нам у милости Бог и нико ништа неће нам моћи“, само су неке од ријечи овог врсног народног прегаоца што из Шумадије дође да Крајишницима понови оно што већ знају, мада се не би могло рећи да се они ових ријечи баш увијек придржавају.
Затим се пред публиком представио низ изворних мушких и женских пјевачких група. „Завичај Банија“ из Мајура (Шабац) започеше пјесмом „Глина тече“, а дочекале их младе дјевојке из околине Горњег Милановца. Из „бијелих“ грла „Црнућанке“, из истоименог села, запјеваше „Дођи драги ђе си долазио“ и оставише више него добар утисак, потврђен громогласним аплаузом.
Чињеница је да ма колико Крајишници гајили своју пјесму и обичаје, а то се видјело и на овом концерту, ипак то у довољној мјери не преносе на своје потомке. Зато је било пријатно видјети и слушати младог гуслара Николу Ђапића родом из Коренице како пјева сам уз гусле, а касније, уз пратњу још двојице млађих другара, то чини у захтјевној личкој розгалици. Није био једини. Доцније је прилику имао исто тако млади гуслар из ИГ„Зора“ Крагујевац да демонстрира свој таленат и успјешно је то урадио. Треба их подржати обојицу, завриједили су.
Велики пријатељ КУД-а „Петрова Гора-Кордун“ је Светлана Спајић позната интерпретаторка традиционалних пјесама и музички педагог. Прије наступа поздравила је домаћина и рекла да већ дуго година сарађује са Кордунашима. Показала је то Светлана са својим ученицама и на дјелу изводећи неколико композиција са Кордуна по пјевању Драгана Поштића.
Са три пјесме представила се и ИГ „Кордун“ из Завичајног друштва „Ђорђе Војиновић“ Инђија, а након њих ИГ „Зора“ Крагујевац са личким ојканом и Дрином водом. Најстарији учесници стигли су из села Раниловић, поред Аранђеловца, са веома поетичним именом „Сретењске зоре“ и пјесмом „Које куде кад Србијом прођеш“, опјевавши у њој чувеног српског вожда Карађорђа.
Част да заврши овај концерт припала је МПГ „Банија“ Београд који су веома надахнуто извели „тешку“ пјесму „Сенек де, нек се неда“ и другу под називом „ О, ледино“. По завршетку ове пјесме сви учесници заједно су по устаљеној традицији завршили коцерт са препознатљивим стиховима „Нема раја без роднога краја“.
На самом крају званичног дијела заслужним за организацију, као и свим учесницима програма, Стево Бекић предао је захвалнице и позвао их на наредно дружење које би требало да се одржи у исто вријеме и на истом мјесту наредне године.
Домаћини су гостима и учесницима програма припремили скромну закуску. Касније су се у неформалном дијелу размјенила искуства, позиви за неке друге манифестације оваквог типа које ће се ускоро одржати, а све то зачинило са још по неком пјесмом.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
