Срби из Пуле негују узајамну сарадњу са матичном државом
Српски културни центар у Истри био је веома активан у протеклих месец дана, а Пулежани и посетиоци из осталих места могли су да уживају у различитим културним манифестацијама.
Ову ретроспективу културне установе која окупља Србе, али и остале становнике Пуле, започећемо гостовањем уметница из овог града у Београду. Свечаним отварањем изложбе Акваториј академских уметница Роберте Вајсман Нађ и Сање Симеуновић Бајец 29. октобра у београдској Галерији 73, настављена је сарадња ове културне установе и Српског културног центра из највећег истарског града. Вајарка Вајсман Нађ представила се са три видеа која је радила последње године и скулптуром женских ципела у челику, док је Симеуновић Бајец изложила слике уља на платну и аквареле.
– Изложба је била доста добро посећена, медијски пропраћена и најављена и могу рећи да смо на неки начин на велика врата ушли у културну и уметничку сцену Београда. Сарадња са Галеријом 73 траје већ четири године, када смо потписали протокол о сарадњи. Они сваке године долазе са својим културним садржајем; од изложби, књижевних трибина па до краћих позоришних комада. Са радошћу могу рећи да ће се та сарадња наставити и у будуће и да ће бити обострана – прича о сарадњи са београдском културном сценом директор СКЦ-а из Пуле Милан Рашула.
Већ 8.11. дешавања су се пребацила у Пулу Ревијом савременог српског филма у кину Вали. Ово је био један од догађаја у склопу 14. Фестивала српске културе у Истри који је рађен у неколико програмских сегмената. Ревија је део фестивала од самог покретања, тако да је ово већ 14. по реду.
– Манифестацију одржавамо у сарадњи са Филмским центром Србије и захваљујући заиста доброј и квалитетној сарадњи добили смо одличне наслове. Селекцију филмова направио је Мирољуб Вучковић из Филмског центра Србије који иначе ради међународне програме. Било је заиста добро посећено. Пула је филмски град и ови филмови су увек добро прихваћени. Део њих је био приказан у склопу Пула филм фестивала, али не у званичном, него у ревијалном програму. Публика која је пропустила прилику да их види у дане фестивала могла је да посети нашу ревију – појашњава Рашула.
На Ревији савременог српског филма у Пули приказани су филмови: Пуцњи у Марсеју Гордана Матића, Тома Драгана Бјелогрлића, Једини излаз Дарка Николића, Нечиста крв: грех предака Милутина Петровића и Јужни ветар 2: Убрзање Милоша Аврамовића.
Фотографије које путују од Темишвара до Пуле
Још у време трајања Ревије, у склопу овогодишње организације Рели по галеријама отворена је изложба фотографија „Маде ин Фабрика Фотографа 9” чланова удружења Фабрика Фотографа из Београда које води академски фотограф Александра Поповић Петковић.
– Она организује читав низ течајева, а ради углавном са млађим људима који се кроз свој живот баве фотографијом из љубави. Александра им открива професионални приступ фотографији. Они кроз тај период едукације добијају неколико различитих тема и онда при крају године направе изложбе по региону. Прва овогодишња изложба је била постављена у Београду, а након тога је гостовала у Пули, затим иде у Темишвар па у Скопље. Заиста ће бити прилика да се радови младих уметника виде по региону – тврди наш саговорник.
Последњи у низу новембарских дешавања у пулежанском СКЦ-у била је промоција књиге „Кад затворим очи” Сњежане Врачар Михелач. Модератор на представљању ове збирке поезије љубљанске песникиње била је Биљана Жикић.
– Промоција је одржана у склопу Сајма књига у Пули који је отворен 25. новембра. На сајму се представља добар део издавачке сцене из Србије, па смо као Српски културни центар организовали, у неку руку, паралелни програм на којем ћемо представити неколико књижевника, а започели смо са Сњежаном – закључује наш разговор директор Српског културног центра у Пули Милан Рашула.
У петак 2. децембра, посетиоце Сајма књига у Пули очекује промоција књиге Сање Домазет „На кафи са Шекспиром”, док ће наредног дана бити одржан омаж поезији Милоша Милошевића у сарадњи са хуманитарном организацијом Акт Хрватска која кроз ову акцију прикупља хуманитарна средства за саднице воћки и на тај начин се реферише на здрав однос према природи и екологији.
Извор: срби.HR
