Срби из Славонског Брода чувају сећање на Бранка Радичевића
Веће српске националне мањине Бродско-посавске жупаније и Културно уметничко друштво „Бранко Радичевић“ из Славонског Брода обележили су у овом славонском граду 197. рођендан песника Бранка Радичевића.
Кратким програмом представници српске заједнице у Славонском Броду и Бродско-посавској жупанији обележили су рођендан најпознатијег српског представника романтизма који је рођен у овом граду 28. марта пре 197 година. Окупљенима око песникове бисте прочитано је неколико Бранкових песама, а председник ВСНМ-а Бродско-посавске жупаније Душан Ногић председник КУД-а „Бранко Радичевић“ из Славонског Брода Ђорђе Ракић надахнуто су причали о животу и делима песника који је умро у Бечу у својој 30. години.
– Поезија Бранка Радичевића потврђена је и вољена не само код старијих него и у млађим генерацијама. Први је у српској поезији запјевао чисту, слободну, раздрагану, народним језиком, песму младости и живота. Та песма је брзо и лако нашла пут до читалаца. Мелодично, несташно и спонтано Бранкове песме пружале су прави доживљај. На свежем извору народне поезије Бранко је пуно научио од Вука Караџића о животу и чистоћи те једноставности песничких мотива и облика. Био је сав окренут реалном животу каквим је и сам живио. Песничка надахнућа налазио је само у њему, непосредан без украса и детаља изражавао је своје доживљаје. За Бранка је живот прелепи сан. Он га упија отвореног срца. У његовим песмама пуно је слика природе, опојене музике и разума, а нарочито је присутна жудња за животом – рекао је у свом обраћању присутнима Ђорђе Ракић.
Ово је пети пут да се у Славонском Броду обележава рођендан Бранка Радичевића, овога пута нешто скромније због епидемиолошких мера. Пре три године Бранкова биста постављена је у порти православног храма који је у изградњи. Радови стоје, новца нема, али овдашњи Срби не дозвољавају да сећање падне у заборав. Иако немају адекватан простор, окупљају се у једном подруму и планирају своје активности.
– У овом подруму је некад било складиште трговине, а сада су ту просторије српских институција па чак и локалног Културно-уметничког друштва. Простор је велик, али нема прозора. Обнова храма тренутно стоји, није још ни покривен. Струја је прикључена пре неколико месеци. Пола трошкова је платило мањинско жупанијско веће, а пола ће бити ускоро плаћено. Славили смо Бадњак без електричне енергије, посуђивали смо од комшија – објашњава проблеме Срба у Славонском Броду заменик председника Већа српске националне мањине Бродско-посавске жупаније Никола Романић.
Према попису становништва из 2011. године, у Славонском Броду живело је 1.156 Срба, што износи 1,95 одсто становништва.
Преузето са: srbi.hr
