У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА ПОЕЗИЈЕ МИЛОША КОРДИЋА „ГРЛО У РЕБРИМА“

У просторијама Српске књижевне задруге у Београду 16. новембра представљена је нова књига поезије песника Милоша Кордића, под насловом Грло у ребрима.

На промоцији су говорили уредник књиге књижевник Драган Лакићевић и рецензент Марија Јефтимијевић Михајловић, док је аутор оправдано био одсутан.

Књига Грло у ребрима садржи 51 пјесму, а подијељене су у четири циклуса. Ово  је 19-а књига поезије од укупно 35 књига (уз двије књиге других издања) аутора Милоша Кордића који већ 60 година пише и објављује поезију, поезију за дјецу, есејистику, приповетке, романе и публицистику.

Говорећи о стваралаштву књижевника Милоша Кордића рецезенткиња Марија Јефтимијевић Михајловић  на почетку је цитирала неколико реченица за које сматра да најбоље говоре о његовом разумевању поезије, односно стварања. Цитат потиче из Кордићевог интервјуа за Вечерње новости из 2014.године :

„Не мислим да поезија мења свет, али свет у песнику, ма колико био мали, ситан, мења поезију. И ма колико песник покушавао да буде другачији, да каже нешто ново, најчешће не успева; прати га непрестана сумња у то како је већ све речено. Али је радост покушавати… јер сумња у песнику је лек – и не само за њега.“

Јефтимијевић Михајловић је закључила да ако је, дакле, сумња песнику покретач и лек, она је исто то и тумачу који се прихвати да говори о поезији.

„Јер je та сумња по духу сродна песниковој сумњи – а то значи – и креативна и подстицајна. И нагони нас да завиримо тамо где је и песникова мисао досегла.
Јефтимијевић Михајловић се осврнула на теме, мотиве и симболе и метафоре Кордићеве ране и зрелије поезије.

„Песнички свет најновије збирке Грло у ребрима саграђен је од истих или сличних слика и феномена који су одувек окупирали његову песничку и стваралачку имагинацију. Он се врло често кретао у просторима сећања и исконског памћења или прапамћења просторима сна – ониристике и, нарочито, просторима метафизике, посматрајући и чулно перципирајући невидљиви свет у видљивим, појавним облицима. И што је можда још важније – у савременим догађајима“, навела је Јефтимијевић Михајловић закључивши да Милош Кордић јесте песник који има два завичаја – своју родну Банију и свој Београд, али се чини да је његов прави, истинити завичај – његова поезија.

„Треба рећи и то да је Кордићева песма, али и његова поезија у целини, веома сложена и да се опире једнозначним тумачењима. Збирка Грло у ребрима нуди нам један свет нијанси и привида, нејасних сазнања и неодређених простора. Кордићеви пејзажи су метафизички, било да су сачињени од слика свакодневног живота, слика и мириса детињства с Баније, Суње и Сиска, с једне, и слика хаотичне, ратом и бомбардовањем затечене београдске свакодневице, с друге стране, или, пак, слика епске и митске прошлости, с којом се, путем симбола и снова, непрестано дозива. Његови су мотиви и слике често надреалистички, чија значења превазилазе границе на први поглед виђеног, односно прочитаног“, рекла је Јефтимијевић Михајловић називајући Кордића песником „тишине“, и то оне метафизичке, тајанствене, која више поставља питања него што нуди одговоре, на моменте хладна, мистична и помало застрашујућа.

„Таква тишина суочава савременог човека са проблемом празнине у њему, и око њега, али и најважнијим питањем: „Где је у свему томе Бог?“. Кордић припада песницима који, са наглашеном способношћу слуха за тишину, уме да то време догађања преточи у песнички тренутак“, нагласила је рецезенткиња Јефтимијевић Михајловић сложивши се са тврдњом професора Душана Иванића који је за Кордића раније рекао да је овај аутор врх свега онога што је најбоље у песништву крајишких Срба.

Уредник нове Кордићеве збирке песама Драган Лакићевић подсетио се времена када је први пут чуо за Милоша Кордића.

„Пре пола века сам чуо за Кордића. Био је веома активан на додели књижевне Југословенске награде Жељезаре Сисак у којој је тада радио. Као млад песник уређивао је часопис „Ријечи“ који је у оно време долазио до нас у Београду, а у њему су излазили и прикази наших књига из Београда. Задовољство ми је што смо сарађивали на овој књизи која је његопва прва књига издата у издаљу Српске књижевне Задруге и као таква представља његово најважније издавачко признање едицији која је предворје чувеног Плавог кола. Ова Кордићева књига је збирка антологијских песама, избрушених до перфекције. То су песме згуснутих слика и ова поезија предстаља сам врх наше савремене поезије“, истакао је Лакићевић објаснивши да Кордић наизглед пише о свакодневном животу града Београда, његовим улицама, трамвајским шинама, које чине оквир онога што се догађа у човековој души.

„Кордић покушава да проникне у душу и онога ко то посматра и онога човека и света кога посматра. То проницање у душу онога кога посматра је врхунска имагинација песника“, закључио је Лакићевић.

Промоцији су присуствовали бројни колеге, пријатељи, породица и поштоваоци рада и стварања врсног књижевника са Баније.

Биографија:
Милош Кордић рођен је 1944. године у Комоговини, на Банији. Школовао се у Јошавици (Петрињској), родном селу, Петрињи и Загребу. Радио је у Основној школи у Меченчанима, металуршком комбинату Жељезара Сисак и Холдингу Жељезара Сисак, Нафтној компанији Беопетрол Београд и руској нафтној компанији Лукоил Београд. Уређивао је листове, часописе, радио и ТВ емисије. Књижевним радом бави се од 1963. године. Издао је 35 књига, а заступљен је у преко 20 антологија, зборника, прегледа поезије и прозе, књижевних енциклопедија у земљи и иностранству. Радови су му превођени на неколико језика, а добитник је неколико награда и признања за књижевни, културни и спортски рад.

Од септембра 1991. године живи у Београду.

 

новинар „Српског кола“

Весна Пешић