Представљен Зборник „Грађански рат у Хрватској (1991–1995)“
У великој сали ГО Нови Београд на Дан српског јединства, слободе и националне заставе одржана је промоција 18. Зборника Грађански рат у Хрватској (1991–1995) Удружења Срба из Хрватске који је приредио Милојко Будимир. Ово Удружење је издало у претходном периоду и 16. и 17. Зборник који нажалост нису представљени због епидемије корона вируса.
У Зборницима аутори аргументованом историјском грађом настоје да оставе писани траг историји, да се сачувају историјске истине о српском народу који је вијековима живио у Хрватској, посебно на просторима Крајине.
Аутори су: др Софија Божић, др Момчило Диклић, Мирко Бјелановић, др Коста Новаковић, др Коста Николић, Јована Обрадовић, Данко Перић, Марко Јанковић, Јово Бајић, Рајко Петровић, Ђорђе Пражић, Маринко М. Вучинић, проф. др Светозар Ливада, Милојко Будимир и Ђуро С. Куљанин.
Милојко Будимир је рекао како Удружење постоји од 1990. године, те су прошле године објавили и монографију Три деценије избјеглиштва, али због епидемије нису успјели да представе књигу.
– Морам да напоменем да смо издали и књигу Избјеглишво за вријеме постојања Републике Српске Крајине коју је урадио Данко Перић, гдје смо се осврнули на оно вријеме избјеглиштва док смо живјели на простору Крајине. Још је вриједна спомена Библиографија, све оно што је објављено 1990–2020, у питању је 2000 наслова. Хтјели смо да сачувамо траг јер оно што није у књигама то се није ни десило.
Будимир подсјећа да се са издавањем Зборника кренуло 2004. године, послије научног скупа и тада је објављена књига Михајла Вучевића Грађански рат у Хрватској. Сваке наредне године захваљујући Комесаријату за избјеглице били су у програму за Олују и добијали одређена средства за штампање Зборника.
– За све ове године штампане су хиљаде страница, које нажалост нису преведене на неки од свјетских језика, али и да јесу, колико нас свијет слуша плашим се да не би било великог ефекта. И у овом броју смо жељели да наставимо традицију и да не говоримо само о оном што се десило 1991–1995, него да обрадимо и неке теме које су из раније прошлости – рекао је Будимир.
Професор Миле Рајчевић каже да слом Краљевине Југославије и проглашење НДХ 10. априла 1941. године хрватске усташе и франковци дочекали су врло добро припремљени, исто као и 1991. године хрватски политичари распад СФРЈ, у чему су врло активно учествовали партијски кадрови из врха власти у Хрватској, инфилтрирани у готово све институције система, војске, државе…
– Вријеме у коме се живјело до 1991. године у Хрватској било је вријеме заблуда српског народа, лажног братства и јединства, које су плански чињене, а које је српски народ скупо платио. Данас су многа српска села у Хрватској, на просторима РС Крајине етнички очишћена, постоје само у топонимима. Нема никакве разлике у злочинима које је починила Независна Држава Хрватска над српским народом који је живио у НДХ у времену 1941–1945. године и од злочина које је хрватска држава починила над српским народом 1991–1995. године у Дивоселу, Смиљану, Госпићу, и околним српским селима општине Госпић, Далмацији, Банији, Кордуну…
Рајчевић је констатовао да је у зборницима дата драгоцјена архивска грађа уважених научних радника, истраживача, војних експерата, команданата јединица, преживјелих људи из колоне, темељена на научним чињеницама, што ће бити незаобилазни извор података за сваког оног ко се буде бавио узроцима и изучавањем Грађанског рата у Хрватској.
Предсједник Удружења Маринко Вучинић чији је отац био такође предсједник Удружења, Михајло Вучинић, члан је уређивачког одбора Зборника.
– Многи би рекли зашто се више говори о Грађанском рату у Хрватској. Међутим, сигурно сте и свјесни да је то изузетно важно. Та независна Хрватска је заснована на миту Домовинског рата и они упорно бране ту тезу. Без обзира да ли су лијево, десно, у центру, имају консензус о томе да је то био одбрамбени рат. Ми морамо да објављујемо наше радове који поткрепљују наше становиште да је на тлу тадашње авнојевске Хрватске био Грађански рат.
Вучинић наглашава да нема институције у Србији која се системски бави изучавањем Грађанског рата у Хрватској.
– Да нема наших зборника практично нико се не би тиме ни бавио. А прелистајте хрватске историјске часописе, погледајте њихову издавачку продукцију, они непрестано издају.
Вучинић указује на погубну чињеницу да у хрватској јавности постоји јединство по питању карактера рата, а да нажалост у Србији не постоји.
– У два текста која сам ја овдје писао реагујем на једну серију о НДХ која је ишла на Хрватској телевизији, то је та једна перфидна ревизија историје, а њен главни редактор је историчар којег ми овдје дочекујемо са великим одушевљењем, у питању је Хрвоје Класић.
Вучинић наглашава да оно што га посебно погађа је што нико од наших историчара није реаговао на ту серију као појаву гдје налазимо перфидну ревизију историје.
На промоцији се модератор Данко Перић осврнуо и на живот и рад чувеног професора др Светозара Ливаде чији се текст налази у Зборнику.
„Проф. др Светозар Ливада рођен је 1928. године у Горњем Примишљу, општина Слуњ. Преминуо је на Савиндан, 27. јануара 2022, у 94. години.
Био је социолог, превасходно социолог села, демограф, историчар, политиколог, филозоф, послије грађанског рата деведесетих био је међу малобројним Србима који су радили на обнови српских институција на територији данашње Хрватске, а до краја живота није се слагао са Милорадом Пуповцем.
Весна Ивановић је за живота Ливадиног објавила кнјигу Светозар Ливада – мали прилог о изнимном животном профилу.
Ливадин универзитетски уџбеник Социологија села у два тома, има око 1.000 страница. Вјероватно је један од најобимнијих из те социлошке дисциплине у свијету.
Био је учесник НОР, на чијем почетку 1941. је имао свега 13 година. Био је носилац Партизанске споменице 1941.
У партизанима је први пут рањен као 16-годишњак, говорио је и писао, да је кроз његово тијело прошло укупно 17 метака.
Био је медицински феномен још и по томе што је оперисан 42 пута, седам година је непрекидно лежао у болничком кревету, примио за то вријеме, како је писао, 250 литара крви, два и по хектолитра! Десет година његове ране су биле отворене. Због прелома надкољеница и њиховог гнојења, рекао је, скраћен је 12 центиметара, физички се смањио. То му није сметало да вози аутомобил.
Духом је био јак и то је остао до краја богатог и дуговјеког живота.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу, на групи историја и филозофија, а докторирао, 1975. године на Пољопривредном факултету у Загребу, темом из руралне социологије. Од 1963. до 1972. био члан савјетодавне ад хок групе за руралну социологију при међународној оганизацији ФАО.
Он и Книњанин др Мирко Мартић сматрају се зачетницима изучавања социологије села и њене наставе на Загребачком свеучилишту, а имају и велике заслуге за утемељивање Загребачке социолошке школе и Загребачке школе социлогије села, која је још познатија по имену Руралносоциологијска школа.
Ливада, Мартић и Владо Цвјетичанин, да наведем још једно крајишко презиме, били су и међу покретачима специјализованог часописа свјетске репутације, Социологија села, који је почео да излази 1963. године, најприје као издање Аграрног института у Загребу.
Наша би се демографија морала више заинтересирати за демографско хисторијско наслијеђе, за минули и текући рад генерација. Та ваљда је излишно подсјећати да простор и вријеме не почињу од нас, а нити живот народа. Народ је вјечан и има дуго памћење и не трпи хисторијски заборав. Морали бисмо направити биланс начина производње.
У вријеме Грађанског рата у Хрватској, 1991–1995, Ливада је био стручни савјетник за хуманитарну помоћ при команди УН за тадашњи сектор Сјевер.
Већ 1997. објавио је књигу Етничко чишћење – злочин стољећа у издању СКД Просвјета из Загреба. Друго издање ове књиге објављено је 2002. године.
Био је стална мета вербалних и других напада, чк и у позним годинама. Једино рјешење видио је у томе да постане почасни конзул Србије у Загребу и тако добије дипломатску заштиту.
Колико знам то није остварено.
Негдје пред смрт рекао је: „Проживио сам толико физичких болова да је превише и за стотину људи, али ова душевна бол, што нас је поразила фукара интегралног национализма митовима и фалсификатима, надвисује све остале болове.”
Нека му је вјечна слава, лака му земља!
Текст и фото: Драгана Бокун
