У Бусијама је, 24. маја, одржана промоција часописа „Српски ратник“

НАСТАВЉАЧ ТРАДИЦИЈЕ СЛАВНОГ ПРЕТХОДНИКА

 

„Српски ратник је лист конципиран  као магазин за сагледавање различитих проблема без политизације, јер ми не зависимо ни од кога осим нас и драгог Бога, па зато можемо да пишемо и оно што други не смију. Поносимо се тиме што настављамо традицију листа Ратник који је излазио у 19. вијеку, у тада поштованој Књажевини Србији. Наш часопис је интерно гласило ратних и мирнодопских војних инвалида, ратних ветерана и уопште свих људи који су имали било какве проблеме у ратовима од 1990-99. године,  на територијама гдје је живио српски народ или током рата и агресије на матичну земљу Србију. Због тога ћемо се бавити заштитом права свих наведених групација, као и на потенцирању чињеница које подстичу доношење и спровођење праведних и употребљивих закона од стране наше земље“, истакао је, у уводном излагању, Душан Вукојевић Марс, главни и одговорни уредник овог часописа и предсједник његовог издавача Хуманитарне организације „Српски ратник“.

УСПЈЕЛИ СМО УПРКОС КОРОНИ

Вукојевић је нагласио да се промоција прва два броја часописа Српског ратника одржава баш у Бусијама, највећем избјегличком насељу подигнутом, како је рекао, на ледини, као и у просторијама које припадају Храму Ћирила и Методија на дан његове славе, а којој присуствује и старјешина храма прота Миле Јокић.

Како то и обичају налажу, на самом почетку, ово саборовање благословио је поменути отац Миле, а затим се скупу обратила и Драгица Адамовић Годић, замјеница главног и одговорног уредника. Истакла је да је уложено много труда како би свјетлост дана угледао овај лист, а да упркос низу недаћа које су пратиле његово излажење, укључујући и актуелни вирус короне, одштампана су два броја.

„Идеја да оснујемо овај часопис потекла је од Душана Вукојевића и мене, непосредно послије новогодишњих и божићних празника када смо основали и регистровали Хуманитарну организацију „Српски ратник“ која је и издавач истоименог чаописа. Жељели смо да нешто остане записано и након нас, да се види кроз какве смо муке пролазили, да обиљежимо трагичне судбине наших бораца, инвалида, жена и дјеце на које су ратови деведесетих оставили неизбрисиве трагове. Уз помоћ наших сарадника тај наш првенац успјели смо да издамо у времену  ограниченог кретања, изолације, уз само нама познате проблеме које смо у ходу успјевали да ријешимо“ истакла је она.

„Други број штампан је захваљујући разумијевању предсједника општине Инђија Владимира Гака, коме се и овом приликом захваљујем, као и свим онима који су писали и који ће у будућности писати за наш часопис“, истакла је, између осталог, Драгица Адамовић, а затим позвала присутне да потпишу петицију да се једна улица на Бусијама назове именом др Миодрага Лазића,  хирурга из Ниша, који није успио на побједи корону, а прошао је сва ратишта деведесетих од Крајине преко Републике Српске до Косова и Метохије.

ПРЕДСТАВЉЕН САДРЖАЈ ПРВА ДВА БРОЈА

Први број  часописа Српски ратник штампан на 64 стране представио је његов уредник Душан Вукојевић истичући да овај лист има веома важну мисију у његовању и очувању српског језика и то на свим просторима гдје су Срби живјели и гдје сад живе.

„Посебну пажњу посветићемо развоју српске културе, гдје важно мјесто заузимају етнологија и етнографија, као и ослободилачки ратови српског народа. Пратићемо и сакралну културу и обичаје наше Цркве која је у бурној историји српског народа заузела истакнуто мјесто за његов опстанак и напредак“, рекао је Душан Вукојевић и затим „прелистао“ први број.

Други број представио је технички уредник овог часописа Душко Дејановић. Узео је учешће и у стваралачком дијелу припремивши фељтон о Драгољубу Јеличићу (1901), младом Кордунашу, који се као дјечак с пушком у руци борио у Првом свјетском рату  и за то био награђен двоструком златном медаљом за храброст које му је уручио лично краљ Петар. Дејановић се осврнуо на управо донесени Закон о правима ратних војних инвалида и бораца, о паду невидљивог авиона у Буђановцима и посебно о животу доктора Миодрага Лазића, истичући да је тема много и да је свака подједнако битна и занимљива.

У име чланова редакције, пригодним ријечима, присутнима се обратила и Бојана Вучић задужена за културну рубрику.

Вучићева је истакла да није било предвиђено да она говори, али да се нада да ће сваким наредним бројем лист бити бољи и садржајно богатији. Поменула је да има много неиспричаних прича које се могу презентовати у овом часопису, прије свега, оних из “Олује”, дајући примјер дјевојчице која је преживјела те страхоте заједно са млађом сестром у подруму, док су јој палили кућу. Бојана Вучић је, такође, једна од дјеце из колоне, која је као и велики број њених вршњака, завршила факултет, изборила своје мјесто под нимало лаким околностима, а осим свакодневних активности бави се писањем поезије. Неке њене пјесме објављене су у Српском ратнику, а једну од њих говорила је и на овој промоцији.

Tридесетак присутних на промоцији поздравио је и старјешина Храма Ћирило и Методије Миле Јокић истичући да ако човјек нешто жели и хоће, ако је упоран и истрајан он у томе и успјева. Тако су и чланови редакције успјели упркос свим недаћама да издају ова два броја, а  сигуран је да ће наставити тим путем до коначног остварења зацртаних циљева.

„Драго ми је што смо се сабрали данас овдје, на овај велики празник и што ћемо сви након ове промоције отићи у храм на вечерње богослужење. Свјестан сам из свог четрдесетогодишњег искуства да је Србина тешко довести у храм, али ако ми духовно не васкрснемо као народ, нема нама свијетле будућности. Уколико заиста не заволимо оно што нам је оставио Свети Сава, да се стално преображавамо на боље и ако у свима нама нема помало оне Марка Миљанова: ’јунаштво је себе бранити од другогога, а другога од себе ’, помало смо ми и Богу отежали. Зато морамо послушати владику Николаја који је рекао: ’Неће српство погинути, Србија ће васкрснути ’, а нама управо таква света Србија треба“,   закључио је отац Миле истичући да ни корона, ни ратови, ни било какве друге ванредне ситације не треба и не смију да затворе врата наше свете Цркве.

На крају су се у расправу укључили и мјештани Бусија, конструктивним приједлозима о  будућим садржајима часописа Српски ратник, на чему су им се чланови редакције захвалили. Осим ова два броја посебан ванредни број биће посвећен „Олуји“, а до краја године очекују се још три нова издања.

Наредна промоција Српског ратника заказана је већ за суботу 30. маја,  у Инђији, гдје би, како је предвиђено, осим чланова редакције требало да говоре и Владимир Гак предсједник општине Инђија.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар