У Матици српској одржано предавање “Сава Мркаљ – филолог, патник, пјесник“
У Матици српској у Новом Саду је 16.11.2023. године одржано предавање професора др Душана Иванића председника Крајишког одбора. Предавање је организовано у оквиру манифестације “Јесен Крајине у Матици српској“, чији је иницијатор Крајишки одбор, док је у организацији предавања учествовало Завичајно удружење “Сава Мркаљ“.
Након што је све присутне поздравио генерални секретар Матице српске Милан Мицић, председница Завичајног удружења “Сава Мркаљ“ Зорица Влајинић је представила удружење и позвала све да се прикључе његовом раду:
– ЗУ “Сава Мркаљ“ егзистира у Новом Саду од 2017. године и труди се да својим радом и активностима приближи информације о лику и делу Саве Мркаља. Постоји неколико значајних активности које реализујемо сваке године, једна од њих је Фестивал фолклора Срба из региона на коју смо веома поносни. Ове године ће се одржати 9. пут и сваки пут окупимо осам културно-уметничких друштава, која раде на неговању културе и традиције Срба са српског етничког простора. Друга важна активност поред фестивала које организује удружење су информативно-едукативне радионице које имају за циљ неговање и упознавање ученика основношколског узраста са елементима нематеријале културне баштине. Мало сам вам навела активности не би ли вас приволела да нам се прикључите, истакла је Зорица Влајинић.
Зориц Влајинић је потом најавила предавање проф др Душана Иванића о Сави Мркаљу. Повод предавања је 240 година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркаља. Велики број удружења и појединца удружио данас да ову манифестацију реализује што је могуће боље.
Проф др Душан Иванић је кроз предавање захватио неколико аспеката Мркаљевог живота и рада и зато је самом предавању дао назив “Сава Мркаљ – филолог, патник, пјесник. Један део се односио на његов рад на српском језику, други део се односио на његов живот, а трећи на његову поезију:
– Сава Мркаљ је део крајишког књижевног круга. Мркаљ је постао симбол српске културе и традиције међу крајишким Србима и у Хрватској. Иако је био познат само поједном спису који је имао двадесетак страница.
Иванић је објаснио како је Мркаљ постао део српске културе:
– С једне стране он је у самом срцу крајишког простора, прво је то била Банија, а онда постао Кордун, био је син граничара. Осликава у много чему судбину културе Срба у Хрватској, забачена, нерпризната, прогоњена, забрањена од илирских времана, па српско-хрватског заједништва па у југословенским водама, тако да је та култура једва помињана, све док није дошло до кризе и знакова распада Југославије. Од тада Мркаљ постаје култна личност крајишких Срба. На неки начин он је нека врста пандана тој култури. Изронио је из таме заборава, чинило се да је потпуно заборављен.
Значај Саве Мркаља је у томе јер је отворио пут реформи српског писма. Иако је његов предлог реформе језика дочекан са забраном, његово дело тек је много година касније дошло до изражаја. Он је постао наш први “проклети“ песник, али је био и научник. Ушао је у српску филологију у време апсолутног хаоса у српском правопису. Српско писмо је имало 44 слова, а Мркаљ је та слова свео на 25 знакова и при томе је задржао један знак да буде ЋЂЈЊ. Мркаљ је први покушао да објасни физиологију гласова.
На свом путу Мркаљ је наилазио на разне препреке, али сада о његовом лику и делу имамо прилику да слушамо од појединица и удружења, који настоје да Мркаљу врате улогу која му припада у реформи српског језика.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
