У Подгорици одржана централна прослава стогодишњице Подгоричке скупштине и уједињења Србије и Црне Горе

НЕ ПОВАМПИРУЈТЕ МРЖЊУ И БРАТОУБИЛАШТВО


У Храму Христовог Васкрсења у Подгорици 1. децембра 2018. године одржана је централна прослава стогодишњице Велике народне скупштине српског народа (скраћено Подгоричке скупштине) и уједињења Србије и Црне Горе. Ријечима Не повампирујете мржњу и братоубилаштво, митрополит црногорско –приморски Амфилохије, прозвао је актуелну власт у Подгорици, напомињући да су они до 1997. године били Срби и заједно са Црквом градили велелепни храм у чијој крипти је одржан овај величанствени скуп. Митрополит је рекао да те људе данас не препознаје и запитао: „Да ли игдје у свијету има да се одлуке од прије 100 година, које су уграђене у историју и прихваћене од свих држава, сада поништавају“, кратко додајући: „То само ми Црногорци можемо“. “Ја се у Бога надам да ће овај трагични догађај у Скупштини Црне Горе помоћи да се вратимо себи и једни другима, и изворној Црној Гори”, закључио је митрополит Амфилохије.
Ових дана, у Црној Гори, степен непријатељства и нетрпељивости према српском народу достиже врхунац и може се мјерити са непријатељством са којим се суочава српски народ на Косову“, истакао је Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе, организатора овог окупљања, додајући да већ 18 година српски народ слави уједињење Србије и Црне Горе и да на то није никада било примједби од стране владајућих структура.

У крипти Храма Христовог Васкресења окупило се више од хиљаду људи, међу којима и амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Бингулац, Миодраг Линта предсједник и Александар Марковић, члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, посланици Демократског фронта у Скупштини Црне Горе, на челу са једним од лидера Андријом Мандићем, предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић, епископ будимљанско- никшићки Јоникије и велики број свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске.

 

УЈЕДИЊЕЊЕ, ОБОСТРАНА ЖЕЉА


Црквени хор Свети великомученик Станко из Никшића, под диригентском палицом Ленке Дурутовић, отворио је скуп некадашњом химном Црне Горе „Онамо, намо“.

Водитељ програма Драган Алорић нагласио је да одлуке Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори спадају у најсвјетлије и најзнаменитије догађаје српског народа уопште, позивајући његово високо преосвештенство митрополита црногорско-приморског др Амфилохија Радовића да благослови овај скуп и поздрави његове учеснике.

„Мада ће се многи запитати откуд ја овдје, морам им рећи да ми је то дужност као насљедника Митрофана Бана који 1916. године, када је наш велики краљ Никола напустио Црну Гору то није урадио, остао је на Цетињу. Митрофан Бан је 1918. године послао телеграм Подгоричкој скупштини подржавајући уједињење двије српске краљевине, догађај који вечерас, на свечан начин, обиљежаваомо, и ја не видим другу могућност него да у име Митрополије црногорско –приморске будем присутан овдје“, рекао је, у уводној бесједи, митрополит Амфилохије, додајући да ту обавезу нарочито има и као насљедник Гаврила Дожића, каснијег патријарха српског.

Митрополит Амфилохије у даљем обраћању говорио је о уједињењу Црне Горе са Србијом, стварању Краљевине СХС, комунистичке Југославије, па све до распада Савезне Републике Југославије 2006. године, наглашавајући „…да није било Подгоричке скупштине, која је уградила себе у то јединство, не би било каснијих уједињена и држава на овим просторима, а да ли је то било здраво, или није, то ће историја да суди“.

„Краљ Никола је после ослобођења Пећи и Дечана, који су постали дио Црне Горе, предао кључеве манастира Дечана и Пећке патријаршије тадашњем митрополиту Пећке патријаршије Гаврилу и оставио их у ћивоту Светог Петра Цетињског. Тиме је потврдио у ствари какав је у то вријеме био дух Црне Горе“, казао је митрополит Амфилохије, наводећи да се још тада говорило о уједињењу двије српске државе.

 

НАСИЉЕ НАД ЦРКВОМ СТВАРА РАСКОЛ У НАРОДУ


Православна црква је темељ ове државе и она је створила ову државу, али данашња власт ради на томе да се она уништи, под видом борбе против српске цркве. Митрополија црногорско-приморска већ 800 година постоји и ради свој посао, констатовао је митролит Амфилохије.

„Садашња секуларна власт Црне Горе је антицрквена власт, настала из оне безбожне власти која је убила 129 најбољих свештеника и митрополита Јоаникија, коме ни данас гроба не знамо. Кад сам дошао овдје, деведесетих година, затекао сам свега десет активних свештеника у цијелој Црној Гори. Захваљујући народу који је вјеровао у Цркву и Бога, обновљен је живот митрополије и ми сада имамо преко стотину свештеника и не знам коме је у интересу да се сада поново наставља насиље над црквом. То насиље продубљује раскол овога народа“, истакао је митрополит Амфилохије, додајући да је у недавно усвојеној Резолуцији у Скупштини Црне Горе директно нападнута и Црква, подсјетивши њене доносиоце да је одлука о обнови Пећке патријаршије, независна од Подгоричке скупштине и да то није била политичка већ црквена одлука.

Коментаришући најаве одузимања имовине Митрополији црногорско-приморској, он је рекао да Црква само тражи да је оставе на миру.

„Црква ништа друго не тражи, него да је оставе на миру и народу, себе ради, Бога ради, душе своје ради. За мене су сви они који живе у Црној Гори једнаки, ја их поштујем и волим и то ми је дужност и обавеза као човјека Цркве, јер Црква не прави разлику међу људима, међу нацијама. Ја се у Бога надам да ће овај трагични догађај у Скупштини Црне Горе помоћи да се вратимо себи и једни другима, и изворној Црној Гори“, наставио је митрополит своју бесједу.

Говорећи о подизању споменика Јосипу Брозу Титу у Подгорици, митрополит је рекао да би било боље да је споменик подигнут Мусолинију, јер је, по његовим ријечима, он мање зла Подгорицу направио. Митрополит је то поткрепио чињеницом да је по наредби Броза и Пеке Дапчевића Подгорица од стране савезничких авиона сравњена са земљом и да је тада погинуло преко пет хиљада људи. Антифашизам је био позитиван, али су га Титови сљедбеници искористили за обрачун са неистомишљеницима и идеолошку подјелу народа, коју данашња власт, на челу са Ђукановићем, намеће као националну”, рекао је митрополит Амфилохије и још једном се на крају осврнуо на садашње стање у Црној Гори.

„Ја вас све молим, вас који сте овдје и ове који су сад на власти, немојте на братоубилаштву и мржњи да градите будућност ове физички мале, али по духу и вриједностима велике Црне Горе. Ту, прије свега, мислим на оне који су истога поријекла, истих очева, истих ђедова“, закључио је своју бесједу митрополит Амфилохије.

 

СТРАТЕШКЕ ОДЛУКЕ БЕЗ ПРОВЈЕРЕ ВОЉЕ НАРОДА


Др Момчило Вуксановић предсједник Српског националног савјета, рекао је да српски народ у Црној Гори датуме великих догађаја слави у континуитету 18 година, а обиљежавани су и у временима великих турбуленција и неспоразума и никада од званичне власти није било примједби на организацију тих манифестација кутуре, као ни на њихов садржај. Вуксановић је рекао да је Подгоричка скупштина историјски догађај којег је пратило јединствено одушевљење ослобађањем и уједињењем српских и словенских народа.

“Обиљежавање Подгоричке скупштине и уједињена са Србијом, није националистичка хистерија или подривање Црне Горе, како се то жели злонамјерно представити, већ обавеза сјећања на славне претке и њихове подвиге и вишевјековни сан о заједничком животу једног народа у једној држави”, рекао је Вуксановић, и додао да степен непријатељства и нетрпељивости према српском народу, достиже врхунац и може се мјерити са непријатељством са којим се суочава српски народ на Косову.

„Признавање тзв. Републике Косово, приступање злочиначкој НАТО алијанси, увођење санкција вјековној заштитници Црне Горе – Русији, гласање за пријем лажне државе Косово у Унеско и Интерпол, а све без провјере воље својих грађана, то потврђује и појашњава поданичко понашање актуелне власти. Својеврсним притисцима и очигледном дискриминацијом актуелна власт, уз помоћ мањинског народа, жели да обрише сјећања више од половине православног народа на српско поријекло и униформише концепт заборава и отклона од својих предака и традиционалних вриједности народа и државе. Вуксановић је рекао да је Скупштина Црне Горе усвојила Резолуцију о Подгоричкој скупштини која, према његовим ријечима, додатно усложњава односе између припадника српског народа и Дукљана и да наведена Резолуција није донесена због одлука Подгоричке скупштине и уједињена са Србијом јер су готово сви предлагачи резолуције били сагаласни да је постојала пребисцитарна воља за успостављањем заједничке државе.

“Јасно да је на сцени организована припрема за прогон српске православне цркве у Црној Гори”, навео је Вуксановић и закључио да српски народ у Црној Гори чекају тешки дани, а да без рјешавања српског питања у Црној Гори неће престати подјеле и неће бити побједника.

Након говора митрополта Амфилохија и др Момчила Вуксановића, услиједио је културно –умјетнички програм, а у његовим паузама, кроз историјат Црне Горе и одлукама Подгоричке скупштине, присутне је водио Драган Аорлић.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ:
Жељко ЂЕКИЋ

ЛИНТА И МАРКОВИЋ ПРЕДСТАВЉАЛИ СКУПШТИНУ СРБИЈЕ


У делегацији Србије су били предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Миодраг Линта и члан Одбора народни посланик Александар Марковић.

„За мене је част што сам присуствовао овој величанственој прослави стогодишњице одржавања Велике скупштине српскога народа. Она има велики историјски значај, јер су се први пут ујединиле двије српске државе – Србија и Црна Гора. Нажалост, резолуција коју је изгласала актуелна власт у Црној Гори, а којом се поништавају одлуке скупштине из 1918. године, представља даље продубљивање подјела и јаза између српског и црногорског народа“, изјавио је Линта.

„Охрабрује оволики број људи на вечерашњем скупу, што јасно говори да и поред прогона неистомишљеника и пропаганде која се води против свега онога што представља српство у Црној Гори, има велики број оних који ни по коју цијену не желе да га се одрекну. Мјесто одржавања скупа учинило га је још величанственијим“, рекао је за „ Српско коло“ Александар Марковић.

 

ОДЛУКЕ ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ


Избори за прву црногорску Народну скупштину одржани су 27. новембра 1905. године, а прва сједница одржана је 16. децембра. Годину дана касније, због тога што су Црногорци у то вријеме наглашавали да је Црна Гора српска држава, 10. децембра 1906. године, већином гласова је одлучено да званичан назив скупштине буде „Српска Народна Скупштина Књажевине Црне Горе“. Посљедњи сазив скупштине изабран је на три године пред Велики рат 1914. Тако да је њен мандат истекао 1917. године. Избори за „Подгоричку скупштину“ одржани су 19. новембра 1918. године. Подгоричка скупштина била је три пута бројнија, јер су бирани посланици из новоослобођених области 1912/1913. године, који нису имали своје представнике у Скупшштини из 1914. године. Међу 165 посланика са верификованим мандатима био је и приличан број присталица краља Николе (зеленаши) и они су приликом изгласавања одлуке о уједињењу, без изузетка били за њу. На својој трећој сједници 26. новембра 2018. године „Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори“ једногласно је донијела одлуку о уједињењу Србије и Црне Горе, а између осталог је наглашено „да је српски народ у Црној Гори једне крви, језика и тежње, једне вјере и обичаја с народом који живи у Србији и другим српским крајевима“. Потом су изнесене и конкретне одлуке, да се краљ Никола Петровић и његова династија збаце са црногорског престола; да се Црна Гора уједини у једну државу под династијоом Карађорђевића и затим ступи у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца; да се изабере Извршни народни одбор од пет лица који ће руководити пословима док се уједињење не приведе и крају и да се о овој одлуци обавјесте бивши краљ Никола, влада Краљевине Србије, пријатељске Споразумне силе и неутралне државе.

 

КУЛТУРНО-УМЈЕТНИЧКИ ПРОГРАМ НА НИВОУ СКУПА


Црквени хор Свети великомученик Станко из Никшића, отворио је Свечану академију старом црногорском химном „Онамо, намо“, а касније је отпјевао још двије духовне пјесме.

Оперска дива из Новог Сада, Зорица Белић отпјевала је пјесму на стихове Доситеја Обрадовића „Востани Сербие“, док је пјесник Благоје Баковић рецитовао своје двије пјесме. Једна је била посвећена „прогнаном“ српском пјеснику Матији Бећковићу. „Забрана коју Црна Гора спроводи над својим пјесником, над својим језиком, над великим Матијом Бећковићем је контрапродуктивна, јер након забране Бећковић је на овим просторима још присутнији, чак више него да је вечерас и физички са нама у храму“.

Глумац Иван Вучковић је толико надахнуто говорио о јунаштву српске и црногорске војске да су се у очима публике могле назријети сузе, а чувени народни гуслар Бошко Вујачић вратио нас је, уз струне гусала и карактеричан глас, 100 година уназад на чувену Мојковачку битку. Читави скуп на ноге је подигао појац Љуба Манасијевић пјесмом „Ој Косово, Косово“, док је ова манифестација на крају завршена химном „Боже правде“, у извођењу Зорице Белић.

 

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк