У Ветернику обиљежено страдање српског народа у акцији “Бљесак“

За Западне Славонце 1. мај није празник, већ дан страдања. Тог дана у раним јутарњим часовима, отпочела је њихова борба за сваки људски живот који се нашао у немилости непријатеља. За Србе из Западне Славоније, од Воћина до Бјеловара, ово је један од најтежих и најтужнијих дана.

Већ пет година, првомајску трагедију Западне Славоније обиљежава Удружење бораца, ратних војних инвалида, породица погинулих Покрајине Војводине. И ове године, 02.05. у Храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику, представници Удружења на челу са предсједником Драгом Ступаром, а уз присуство породица погинулих и свих који саосјећају са њима обиљежили су страдање Срба у Западној Славонији у акцији “Бљесак“. Међу гостима били су помоћник покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Милош Урошевић, помоћник Градоначелника Новог Сада Станко Љубичић, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило, предсједник Скупштине Републике Српске Крајине у изгнанству Милорад Буха, као и представници завичајних удружења који памте и поштују све који су положили своје животе за Српску Крајину.

Предсједник Удружења бораца, ратних војних инвалида, породица погинулих Покрајине Војводине, директни учесник у одбрани својих суграђана, али и иницијатор и утемељитељ обеиљежавања страдања српског народа у акцији “Бљесак“ Драго Ступар сјетио се почетка овог страшног дана:

• Тога дана 1995. године било је незамисливо. Када смо се најмање надали дошло је до крваве муке и бомбардовања цивилног становништва. 1.маја у 6 часова ујутро дошло је до бомбардовања од стране Нове Градишке и Новске. Постигли су свој циљ, пресјекли су нам комуникацију Пакрац – Окучани и ту им се пружила прилика да спрече бијег из пакрачког дијела Западне Славоније. Нама су оставили да се боримо “прса у прса“ од аутупута код Окучана до Старе Градишке. Кад смо видјели колико је цивилног становништва остало сабрали смо се, договорили и усмјерили на наше извлачење. Небо се отворило, киша је падала, небо је плакало за нама. Иако слабије наоружани, одлучили смо да се не предајемо, да идемо до циља, а циљ нам је био да се што више заштити цивилно становништво.
• Иако смо дали све од себе, догодило се да имамо 283 жртве. Зато смо заједно са директором Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душком Ћутилом договорили да се на овај дан окупљамо и да не заборавимо оне који су страдали, нагласио је Драго Ступар.

Помоћник покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Милош Урошевић истакао је значај обиљежавања оваквих датума и изразио наду да ће у будућности таквих догађаја бити све мање:

• Наставићемо да обиљежавамо овакве, нажалост, трагичне догађаје, али не окренути према прошлости, него окренути ка будућости. Народ који не обиљежава овакве трагичне дане, не може ни да има будућност. Надам се да ћемо у будућности имати само оне догађаје који ће бити везани за наш развој, прогрес, развој нашег друштва и да се више неће дешавати догађаји због којих се налазимо данас.

Помоћник Градоначелника Новог Сада Станко Љубичић поздравио је све у име Градоначелника Милоша Вучевића и исказао своју тугу због кобног догађаја који се десио 1. и 2. маја 1995. године:

• Са осјећајем туге и тежине сећамо се 1. маја 1995. године када је још једном човјек престао да буде човјек. Тих дана из својих домова протјерано је хиљаде Срба из Западне Славоније. Стотине њих је изгубило животе у акцији “Бљесак“. Њих никада не смемо заборавити, као ни тај страшни догађај, не зато што робујемо прошлости, већ се сјећамо баш зато што мислимо на будућност и упозоравамо овако болним и страшним примјерима да прогони и убијања и дискриминација људи никада нису рјешење. На нама је и на генерацијама које долазе да одамо почаст свима који су страдали у ратним временима.

Љубичић је нагласио да је на нама да градимо друштво мира, толеранције, праштања, међусобног разумијевања и друштво у којем се злочини над човјеком неће поновити. Много је болних успомена које раздвајају људе, али оне не смију да нас спријече да видимо очима хуманости, да се освјестимо шта нас све уједињује и да вођени оним најплеменитијим у нама, стварамо боље мјесто за живот наше дјеце и свих који долазе.

Човјек који разумије патњу протјерних из завичаја, саосјећа са њима и помаже им да се регенеришу на простору АП Војводине, али и да сачувају своје коријене и идентитет је директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило. Ћутило је подсјетио да нас наша историја обавезује да се сјећамо страдања нашег народа:

• Данас је тужна годишњица. Поменом страдалим Србима Западне Славоније, хоћемо да покажемо да памтимо страдања свог народа и да никада нећемо заборавити преко 15 хиљада протјераних и 283 убијених, међу којима је било и деветоро деце.

Фонд за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону подржао је Удружење бораца, ратних војних инвалида, породица погинулих Покрајине Војводине у намјери да се на данашњи дан окупимо. На то нас обавезује наша историја која је пуна подсећања на страдања, логоре и истребљења, истакао је Ћутило.

Свој осврт на данашњи дан и сјећање дао је предсједник Скупштине Републике Српске Крајине у изгнанству, Милорад Буха, који је се борио и бори се да се историја страдања не понови:

• Морамо се сјећати наших жртава, али морамо и указати и на све оно због чега су они погинули. Западни Славонци су крварали од деведесете године, али и дан данас Срби који су остали тамо, напуштају Западну Славонију због терора који се спроводи над њима. Морамо указати зашто је дошло до таквог догађаја. Свјесно морамо сагледати и указати на све оно што је допринијело да се то деси. Глобалисти нас уче да опраштамо. Не смијемо опраштати за ратни злочин ни по свјетовном ни по духовном праву. Треба да тражимо мировну конференцију између Срба и Хрвата. Имамо споразумну сукцесију која нам даје огромна права, али их не примјењујемо. Ми као Крајишници не смијемо стати. Морамо бити упорни и изборити се за оно што нам припада према међународном и националном праву.

На крају, своје стихове казивала је српска пјесникиња Ранка Срдић Милић.

                                                                                                            Новинар Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац