АКТУЕЛНО:

У Врепцу, селу у Лици, обновљен рад Српске народне читаонице и књижнице

Прије четири године (2017.) обновљен је рад Српске народне читаонице и књижнице (СНЧК) утемељене 1929. године, тада као националног удружења у Краљевини Југославији, са циљем  очувања српске православне вјере, културе и националног идентитета. Када је град Госпић 2017. године покушао да преузме некадашњи соколски Дом у коме је радила поменута читаоница и књижница, група ентузијаста из овог села поново је покренула њен рад. Регистровано је удружење под истим именом, донесен је статут и сва друга пратећа документација и Српска народна читаоница и књижница су поново регистроване под тим именом у Госпићу, штитећи тиме своју имовину. Удружење данас има 70 активних чланова, фундус књига је скоро 1,5 хиљаду, а узимајући у обзир да је укупан број пописаних становника 2011. године у  селу Врепцу био 44, оволики број чланова и књижевних дјела је заиста импресиван.  

Причу о Српској народној читаоници и књижници започели смо у клубу Тесла са члановима овог удружења и њиховим представницима у Београду, Богданом Крајновићем и Николом Поповићем. Наравно да се није само говорило о СНЧК већ и о богатој историји Врепца која иде у далеку прошлост јер се на тим просторима постајање људских трагова помиње још прије нове ере. Само име села помиње се у турском попису утврђења из 1577. године у коме се каже: „Уз поток Јадову, источно од Барлета налази се утврђење Вребац”. Вребац је, прије Другог свјетског рата, са својим засеоцима Завођем и Павловцем, са којим чини једну природну цјелину, имао преко хиљаду душа. Шездесетих година прошлог вијека преко пет стотина, а по попису из 1991. године 223 становника.

Враћајући се ипак  централној теми од  саговорника сазнајемо да је завршетком Соколског дома у селу Вребац 1931. године, Српска народна читаоница добија у власништво поменути Дом који је по одобрењу Његовог Величанства краља Александра лично, добио име „Просветни Дом Краља Петра I Великог Ослободиоца“. Назив је одобрен након молбе тадашњег посланика у Краљевој влади адвоката Исе Богдановића, на чијој је земљи и  његовим средствима, уз помоћ сељана, Дом и изграђен.

Одобрење је стигло тек након провјере коју је Краљева канцеларија тражила од Краљевске банске управе Савске бановине и добила потврдан одговор, у коме је између осталог стајало: „да Вребац у националном погледу својим досадашњим радом предњачи свим осталим мјестима среза Госпић и да подигнута зграда у којој се налазе просторије Сокола, сеоске задруге, читаонице и књижнице, заслужује пажњу да се може звати краљевим именом“.

Након тога, 16. јула 1931. године, Краљева канцеларија је одобрила да се Просвјетни дом у Врепцу може назвати именом Краља Петра I. Статут СНЧК, као и остала документација и данас се налази у Архиву Југославије у Београду.

Почетком Другог свјетског рата, узимајући у обзир да је над тим просторима власт преузела НДХ, СНЧК престаје са радом и постојањем. Нова власт формирана 1945. није видјела потребу да се обнавља нешто што је носило име краља, па је, као што смо већ рекли у самом уводном тексту, 2017. године поново обновљен рад Српске народне читаонице и књижнице доношењем свих потребних докумената. Постављен је основни циљ, као и код њеног утемељења, очување српског националног идентитета, вјере, културе на најзападнијим тачкама на којима данас обитава српско биће, причају нам наши саговорници.

Међутим, почетком рада ствара се и први проблем, а то је стање у коме се поменути Дом налази. Према ријечима Крајновића и Поповића адаптација Дома, односно њена обнова и реконструкција започиње 2019. године, скромним донацијама мјештана и људи добре воље и корак по корак почиње његово санација. Немјерљив допринос дали су и још увијек дају мјештани својим добровољним радом, али без новца тешко иде.

„Ове године је планирано потпуно реновирање доње десне просторије, затим оспособљавање мокрих чворова у приземљу и на спрату и такође на спрату оспособити започету просторију. У овом дијелу Дома, у потпуности су уграђене водоинсталационе цијеви, канализација и потпуно нова електро-инсталација са трофазном струјом. Градска вода доведена је пред Дом“, прича Крајновић.

„Садашњи радови планирани су у доста великом обиму, како у техничком тако и  у финансијском смислу.С обзиром да је постојећа столарија у врло лошем стању логично је да се и она мора замијенити и то ћемо такође урадити. Замијенићемо је ПВЦ столаријом која је већ наручена и биће уграђена са почеком, до проналаска средстава за њено плаћање. Овогодишњим радовима, надам се, заокружили бисмо радове тако да би комплетна десна страна Дома била реновирана и потпуно нова спремна да прими оне којима је и намјењена“, истиче Крајновић, захваљујући се СНВ Удбина који је још 2019. године издвојило 7 хиљада куна за уређење санитарног чвора, као и граду Госпићу који је три године за редом издвајао по двије хиљаде евра који су утрошени за наведене радове.

Неспорно је да је овај објекат од великог значаја за сва дешавања и окупљања мјештана који стално живе тамо, али и оних који редовно долазе, љети или на славу села, 14. октобра, Покров Пресвете Богородице. Занимљиво је истаћи да је у Врепцу постојао храм Српске православне цркве Покров Пресвете Богородице  изграђен давне 1867. године, а срушен након Другог свјетског рата. Међутим, ова и многе друге теме о овом селу заслужују опширнији текст у једном од наредних бројева. Ми се враћамо тренутно ургентном проблему санацији крова, односно његовој комплетној промјени.

„Морам да нагласим и да је већ извјесно да ће ове године доћи и до санације крова на Дому, ако не комплетног онда оног његовог најкритичнијег дијела. За сада смо од СНВ из Загреба добили седам хиљада евра, а недостају још четири и по хиљаде како бисмо извршили комплетну замјену. То је наш приоритени задатак, јер унутрашњи радови неће вредити ако кров буде прокишњавао“, допуњује Никола Поповић, и искрено се нада да ће се та средства пронаћи и посао на прави начин завршити, додајући да се захваљује у име свих мјештана граду Госпићу и СНВ Загреб за пружање финансијске помоћи, без које би се тешко било шта могло урадити.

Наши саговорници су се захвалили и свим мјештанима и људима добре воље на појединачним прилозима који се редовно објављују на фејсбук страници Српске народне читаонице и књижнице, али апелују на оне друге који то до сада нису урадили да помогну ову акцију. Село Вребац једнако припада свим његовим становницима који су из разних разлога отишли, неки раније, а неки у овим смутним временима. То је уосталом и обавеза према својим прецима и доказ привржености свом завичају, какву је имао и већ поменути Исо Богдановић. Док смо завршавали овај текст добили смо информацију да се управо копа канал за спајање воде у Дом, гдје је завршена инсталација за воду и канализацију, а поред тога сређене су живице око Дома.

Саговорници нам причају да ово нису једине акције које се проводе у селу, да је Богдан Крајновић, који посједује фирму LIKA-VR ECO d.o.o. која се бави услужним кошењем и уређењем дворишта, уредио школски парк у Врепцу, околину Дома, али и да врши услуге свима онима који то нису у могућности извести на својим приватним посједима, не само у Врепцу, него у читавој Лици.

Исто тако вриједи истаћи Горана Молнара који много полаже на уређење села клупама, настрешницама и цвијећем, штерне из 1880. године, а својим фотографијама помаже његову промоцију. Има још много људи укључених у ове послове, али нам простор не дозвољава да све запишемо.

Ипак, на крају су нас Богдан и Никола замолили да се још једном упуте ријечи захвалности свима онима кој су помогли да се ови радови изведу, како би се опремиле просторије. Тражили су да поменемо парастос свим жртвама настрадалим током ратних догађања 91-95. одржан на Видовдан ове године на мјесном гробљу који је служио Драган Михајловић свештеник из Смиљана. Посебно су истакли двојицу младића који су били прве жртве рата из овог краја Дану Наранчића и Саву Мандарића страдале бранећи своје село и кућни праг. Планирано је да се уради и заједничка спомен плоча свим страдалима у овом рату.

Много су Врепчани зацртали, доста тога и урадили и у сваком случају треба им пружити помоћ и подршку, не само личним прилозима већ и из фондова Републике Србије намјењеним за те сврхе, јер су они то својим радом и залагањем свакако заслужили.

 

Забиљежио: Жељко ЂЕКИЋ

Фото:Ж. Ђекић, Горан Молнар, СНЧК, архива

 

This is box title

 

НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА ОБНОВУ СНЧК

 

Оно што су посебно хтјели да истакну наши саговорници су имена људи који су најзаслужнији за обнову рада Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу: Мирјана Грубић Ћурин, Драгица Плећаш, Жељко Наранчић, Никола Цетина, Тане Мандарић, Богдан Мандарић и Јован Чурчић, а посебно се не смије заборавити допринос Јована Јоце Бобића доскорашњег предсједника Удружења који је нажалост недавно преминуо.

Велики допринос у обнови удружења, али и Дома имају и наши саговорници Богдан Крајновић и Никола Поповић, као и Жељко Граовац, Јелена Мандарић, Софија Пејновић и многи други.

Нема коментара

Напишите коментар