Удружење Крајишника западно од Дрине и Дунава, Општински одбор Пећинци, прославило крсну славу Часне вериге апостола Петра

 ЗАЈЕДНИШТВО И НАЦИОНАЛНО ЈЕДИНСТВО СРПСКОГ НАРОДА У  РЕГИОНУ ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАТАК

Свечаност је одржана 29. jануaра, у Ловачком дому у Доњем Товарнику, у присуству предсједника Савеза Срба из региона и предсjедника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодрага Линте и предсједника општине Пећинци мр Жељка Трбовића.  Више од 120 присутних поздравио је предсједник пећиначког одбора Удружења Крајишника Рајко Јевић, захваливши се локалној општинској самоуправи и Мјесној заједници Доњи Товарник, на подршци у организацији, као и уваженим гостима и извођачима програма који су увеличали ову светковину.

На почетку вечери, како то обичаји налажу, домаћин је запалио свијећу, а мјесни парох јереј Саша Милијашевић, освештао славски колач и кољиво.

ПОЗИВ НА САБОРНОСТ И ПОМИРЕЊЕ

По окончању овог обреда отац Саша обратио се скупу ријечима да је Свети апостол Петар био велики човјек, који се истицао у свему још за вријеме Христовог живота, али  и након тога. Лежећи у тамници, окован часним веригама, једном чврстом вољом у Бога и чврстом вјером у људе, успио је да се избави и побједи, уз славу Божију.

„Сабрали смо се овдје да се дружимо, да се помолимо Богу, нашим заштитницима Светим апостолима Петру и Павлу. Као што знате, наш народ је кроз историју трпио разна прогонства, и не треба то вама да причам, ви то најбоље знате. Кад помислимо, хвала Богу готово је, а онда се неко опет сјети да му Срби сметају, да му православци сметају, као што се сад тога сјетио предсједник Црне Горе. Тешко је Србима тамо, када им се одузима оно што је њихово и оно што је наше. Када се протјерују са мјеста на којима су се окупљали, радовали и живјели. Огњиште је нешто што не може да се купи и не може да се плати. Нажалост, свједоци смо да опет сметамо, али на данашњи дан сви ми овдје сабрани, треба да радимо оно што је и Свети Сава радио, да позивамо на саборност и позивамо на помирење. Надам се да ће доћи до тога, да више нећемо бити они који ће бити прогњани и они који ће бити протјеривани са својих огњишта“, закључио је, своју бесједу, јереј Саша Милијашевић.

У  сличном тону говорио је и предсjедник  Одбора  Скупштине  Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, истичући да је српски народ 90-их година доживио прогон библијских размјера. У том прогону, преко 1 200 000  хиљада Срба из РСК, Федерације БиХ и Косова и Метохије,  због политике дуплих стандарда свјетских центара моћи, ипак се десила једна велика историјска ствар, створена је Република Српска.

„Један од важних праваца спољње политике наше државе треба да буде борба за истину о ономе шта се стварно дешавало деведестих година и борба за истину о српском страдању. Нажалост, након свега онога што се дешавало у Хрватској, БиХ и КиМ, сада видимо да се  иста политика према српском народу води и у Подгорици. Антисрпска политика Мила Ђукановића има стратешки циљ да на попису 2021. године број националних Црногораца пређе 50 процената, а да се Срби сведу на неколико процената. На његову жалост, српски народ је васкрсао и он се и те како бори за свој опстанак и за српску Црну Гору“, истакао је Линта.

„Један од најважнијих  циљева Србије и Републике Српске треба да буде борба за јачање духовног и културног јединства српског народа на свим овим просторима, јер ми нисмо ни хрватски, ни босански, ни косовски, ни црногорски Срби, ми смо један јединствени народ. Зато морамо да се окупљамо око своје СПЦ, чувамо и афирмишемо свој српски језик, своје писмо ћирилицу, да његујемо културу сјећања на страдале Србе у Првом свјетском и посебно Другом свјетском рату, када је наш народ  доживио незапамћен геноцид у НДХ. Морамо се, такође сјећати, са дужним поштовањем, и наших жртава из деведесетих година“, рекао је, између осталог, Миодраг Линта апелујући да треба да се међусобно поштујемо, уважавамо и једни другима опраштамо учињене грешке, када до њих дође.

ШТО НАМ ТЕЖЕ, МИ СМО УВИЈЕК ЈАЧИ…

У име општине Пећинци, домаћинима, али и себи, је славу честитао и предсједник општине, магистар права Жељко Трбовић, кога је такође ратни вихор деведесетих година из Хрватске довео у сремску равницу.

„Када смо деведесетих стизали на овај простор, српски народ нас је дочекао раширених руку и често због тога истичем да је Србија заиста добра земља. Сви ми који смо стигли са разних подручја можемо равноправно да живимо и радимо и да обављамо одговорне функције, полазећи од мене лично до посланика, чланова државниих и општинских институција. Како је рекао господин Линта никада нисмо били у тежој ситуацији и морамо бити сложни јер је нападнута Република Српска, српски народ у Црној Гори, имамо нерјешен косовски проблем. Зато морамо дати  подршку нашој Цркви и државним институцијама, а ми ћемо у општинској власти и даље једнако да се односимо према вама, као што то радимо према домицилном становништву. Желим да истакнем да тренутно у Шимановцима почињемо са изградњом 15 станова за избјегла и расељена лица, договорена је изградња још 14 станова, поред ових. Ми који смо сада овдје ту ћемо и остати, али је доста нашег народа и даље у БиХ, Хрватској и они заиста тешко живе. Ми имамо преко два милона Срба у бившим републикама СФРЈ, Мађарској, Румунији и њима се мора помоћи на један систематски начин“, рекао је, у свом обраћању, мр ЖељкоТрбовић још једном честитајући свима славу и пожеливши им лијеп провод.

Предсједник удружења Рајко Јевић, родом из Рипча поред Бихаћа, захвалио се гостима на лијепим ријечима, као и свим онима који су се у оволико великом броју одазвали и сабрали како би у љубави и задовољству прославили Часне вериге, крсну славу удружења.

„Користим ову прилику да се захвалим нашој браћи Сремцима, који су нас прихватили послије великог егзодуса. Већина нас је овдје вечерас који смо дошли са ратом захваћених подручја, из светих српских земаља западно од Дрине и Дунава, и ми смо овдје доживјели, рекао бих катарзу. Некада смо били грађани другог реда, сада смо се уклопили у средину и постали значајан фактор и у нашој општини и у земљи Србији“, рекао је Јевић, поздрављајући учеснике програма, најприје пјевачку групу са овог простора „Крајишници са Саве“ који су се, са недавно одржаног међународног такмичењу  у Новом Саду, вратили са освојеном медаљом.

Публика је са велики аплаузом наградила и Андрију Бајића који је, са преминулим братом Томом, често био радо виђен гост, како је рекао, од српске Славоније до Далмације. Нагласио је да је често пута јео сира из мјешине и пробао најбоља крајишка вина, увијек наилазећи на гостољубив пријем код Крајишника Тако је било и овог пута, гдје је Андрија осим доброг пјевања, показао да није заборавио да свира фрулу.

Посебан сет пјесама извела је Мала Цана, како рече да јој је умјетничко име. Цана је и секретар Удружења естрадних умјетника и извођача Србије, а у њеном репертоару нашло се  мјеста и за Иванова корита, али и за низ старих,  добрих, српских,  изворних и нов омпонованих пјесама.

Пошто извјештај са оваквих светковина треба завршити са нечим најљепшим и најпозитивнијим  онда је то без премца наступ младе етно групе „Свитац“ из Деча. „Што нам теже, ми смо увијек јачи, Крајишниче пјевај, а не плачи“, ријечи су једне од стихова пјесме који су присутне подигли на ноге.

Програм је текао ненаметљиво, брзо прошао, нажалост, због наредног радног дана доста Крајишника није остало до краја, јер уважавајући славље не заборављају своје свакодневне обавезе.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ