Вуковско на Пантелиндан зборно мјесто вјерног народа
На дан Светог Пантелејмона у Вуковску код Купреса организован је Други народно-црквени сабор, кум славе био је Божо Павловић, како наш саговорник Милан Баришић каже, човjек великог срца, велики патриота, частан и вриједан човјек.
– На позив нашег свештеника Марка Ђурића и нас из ОО Народно-црквеног сабора дошло је хвала Богу више свештеника. Св. литургију служио је најстарији и предратни свештеник прота Зоран Перковић и прота Славко Ђурић, ђакон Драган Радић доктор теологије родом из Вуковска, свештеник из Вукосавља код Модриче Ненад Тојић, као и отац Александар свештеник из Русије, уз мноштво вјерног народа из Вуковска као и са свих страна Српске – рекао је Баришић, напомињући да ове године нажалост нису из Србије организовали превоз, због епидемиолошке ситуације.
Послије литургије литија је обишла око цркве Благовести Пресвете Богородице, а потом кренула до новоурађених спомен-костурнице и Споменика вуковских мученика гдје почивају земни остаци 213 Срба пострадалих на Боровој Глави, убијених у ноћи 5. и 6. августа 1941. године.
– Њихови земни остаци су извађени 24. и 25. августа 1990. године и положени су у ову гробницу на Велику Госпојину 28.08.1990. године. Њих 184 су из Вуковска, док су у истој јами пронађени земни остаци 29 Срба из Ливањског поља или Цетинске крајине, међу којима је било неколико жена. Споменик су обновили потомци и поштоваоци пострадалих, који ће вјечно памтити своје претке – рекао нам је Милан Баришић.
Послужена је и трпеза љубави, а након благослова оца Марка Ђурића прешло се на културно-умјетнички програм, учествовали су гуслари из Србије Љубомир и Ђорђе Павловић, КУД ЈАЊ из СТРОЈИЦА, и крајишка пјевачка група Синови Мањаче који су увесељавали до касних поподневних сати многобројне Вуковљане.
– Сабор други по реду отворио је млади гуслар Ђорђе Павловић уз велике овације пошто је и његово поријекло из Вуковска, потом су наступили изузетни чланови КУД-а Јањ, све похвале за младост која чува традицију и обичаје. Након 30 година тишине у којој се могао чути само цвркут птица и ништа друго, изненада се живот у Вуковско вратио. Младост, радост, пјесме и игре су на Пантелиндан 2020 растјерали птице на моменат и зауставили дах посматрачима. У неописиво раскошној природној љепоти испод цркве Благовештења Пресвете Богородице старе 160 година, разиграло се коло момака и дјевојака – одушевљено је рекао Баришић.
Oрганизациони одбор захваљује се оцу Марку Ђурићу и свештенству СПЦ, свим учесницима програма, свим донаторима који су помогли организацију САБОРА, свим гостима, комшијама из Равног, Мушића, Рилића, Малована, Благаја, Мрачаја, Купреса, Бугојна, парохијанима из Вукосавља код Модриче.
– У Вукосављу живи породица Боже Павловића, кума славе, који су дошли организовано аутобусом, за то смо захвални свештенику из Вукосавља Ненаду Тојићу и куму Божи. Захваљујемо се нашој браћи из Рибника, и свима које нисмо поменули хвала што су дошли на Сабор у Вуковско, и ако Бог да очекујемо их и идуће године на САБОРУ ЗА ПАНТЕЛИНДАН, а кум за идући Пантелиндан је наш комшија и честит момак Горан Мишић из Рилића. Не можемо да се посебно не захвалимо куму славе Божи Павловићу који има велико срце и воли своје Вуковско и свој народ.
И Божо Павловић не крије одушевљење и наглашава како му је била изузетна част да прошле године, на Првом црквено-народном сабору преузме колач и кумство од Милана Баришића.
– Хвала свима који су помогли, показали смо своје јединство које нам је у овим временима најпотребније. Због тог јединства и слоге моје комшије из Вукосавља су дошли организовано аутобусом, а надам се да ће нас сљедеће године бити још више – рекао је Павловић и додао да оно што би им помогло је свакако пут до Вуковског који би по његовом мишљењу убрзао и олакшао повратак.
Честитао је и кумство Горану Мишићу из Рилића који наглашава да му је изузетна част да преузме колач и буде кум идуће године.
– Надам се да ћем наставити традицију саборовања и слоге! Позивам вас све на Пантелиндан у Вуковско 2021.
Чланови Организационог одбора су имали само ријечи хвале за њиховог комшију Раду Ћурковића Соколова који је увијек ту за њих да помогне, поготово људима који су се враћали у Вуковско и обнављали своје куће. Његова помоћ и ангажованост није изостала ни при градњи споменика, помогао је око уклањања порушног споменика, уређења простора око споменика и прилаза споменику.
– Ми из ОО му се захваљујемо што је нашао времена и дошао за Пантелиндан на сабор и испоштовао нас Вуковљане. Тако велики човјек као што је Раде Ћурковић показује да има могућности за заједнички живот на Купресу.
КРАТКА ПРИЧУ О СТРАДАЊУ 185 СТАНОВНИКА ВУКОВСКА ЗА ЈЕДНУ НОЋ
Почетком августа 1941. године почела су масовна страдања српског православног живља у западној Херцеговини од стране усташа и локалних Хрвата.
У ноћи између 5/6-ог августа 1941. код јаме на Боровом Пољу између Купреса и Ливна убијено је 213 Срба, међу њима и жена и дјевојака.
Хрват из села Шуице код Купреса Божо Лозанчић је намјенски дао своју ливаду да се на њој ископа јама, знајући да ће ту бити закопани убијени Срби и за шта ће она послужити. Данима су локални Хрвати припремали терен и ишли на мобу да копају јаму.
По списку извјесног Вилонија, који се представљао као руски емигрант да би задобио повјерење људи, притворено је 185 Срба из села Доње Вуковско код Купреса. Заједно са 28 Срба из села Поточани код Ливна свезани су и у поменутој ноћи камионима одвезени до јаме гдје су на најзвјерскији начин убијани.
Једини преживjели Србин Тодор Никић који је искочио са камиона, причао је да је на камиону на сваком од четири ћошка био по један наоружан усташа, а у средини је препознао Хусеина Беговића, локалног муслимана. Беговић је по завршетку рата безбједно живио у Травнику. Иако је УДБИ више пута указивано на њега, никада није ухапшен нити одговарао за почињене злочине.
Дан након злочина локални мјештани Хрвати села Шуице код Купреса су пошли да закопају јаму. Неколицина људи је преживјела страдање и изашла ван јаме тражећи воде. Шуичани су их побили крамповима и гурнули назад у јаму. Трагови крампова се виде на извађеним лобањама.
Један од пострадалих Срба је и злосрећни Петар Поповић, предратни трговац са Теразија. По избијању рата био је мобилисан и послат у Мостар. Након брзе капитулације Југославије Поповић одлази код стрица Лукијана у Доње Вуковско. Бива ухваћен од усташа и најстрашније мучен. Ексхумација пострадалих Срба обављена је 24/25-ог августа 1990. године. Посмртни остаци Поповића су препознати по грађанском одијелу и ципелама. Имао је расјечену трбушну дупљу и нагурану букарицу (дрвена посуда за чување киселог млијека) у ребра.
НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРПСКИМ МУЧЕНИЦИМА И СТРАДАЛНИЦИМА НА БОРОВОЈ ГЛАВИ!
Извор: Вуковско на интернету
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Милан Баришћ
