БОРБА СЕ НАСТАВЉА | Линта предложио амандман који би олакшао живот многим Србима поријеклом из Хрватске

Више од 5.000 Срба оштећено због погрешно уписаног држављанства


Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта разочаран је одлуком Управе за управне послове Министарства унутрашњих послова, која није показала разумијевање за проналазак рјешења за више oд пет хиљада Срба поријеклом из Хрватске, који због погрешно уписаног држављанства не могу остварити право на хрватско држављанство.

Члан 22. Закона о држављанству СФРЈ

– Србима који су рођени у Србији до 1991. године, а чији су родитељи имали хрватско држављанство често је погрешно уписивано држављанство федералне јединице Србије, умјесто Хрватске – рекао je Линта и нагласио да ниједно дијете које је рођено у Србији до 1991. године, а чији су родитељи хрватски држављани, није могло бити уписано као држављанин Србије.

– Наиме, према члану 22. тадашњег Закона о држављанству СФРЈ републичко држављанство дјетету се одређивало према закону републике чије држављанство имају оба родитеља у тренутку његовог рођења – појаснио је Линта.

Проблем лако рјешив
Он је указао да због погрешног уписа Хрватска више од 25 година одбија да наведеној групацији Срба призна право на хрватско држављанство све док из Србије не донесу документ да су били држављани федералне јединице Хрватске, а Србија то одбија да учини јер би то значило да се губи основ и самим тим српско држављанство.

Према његовом мишљењу, проблем се може ријешити усвајањем амандмана на Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о држављанству, који ће се ускоро наћи у скупштинској процедури.

– Усвајање амандмана омогућило би дa више од пет хиљада Срба задржи држављанство Србије и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по поријеклу, а тиме и могућност да рјешава остале проблеме у Хрватској – закључио је Линта.

Међутим, и након више одржаних састанака надлежни у Управи за управне послове одбили су сваку могућност да подрже амандман Миодрага Линте, који је он поднио на Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о држављанству. Због тога приликом гласања у Скупштини које је одржано у четвртак 22. марта  2018. године није усвојен његов амандман којим би се омогућило дa горе наведени грађани задржe држављанство Србије и истовремено добију хрватско држављанство.

Нема предаје

Линта је истакао да ће и даље наставити да се бори заједно са Удружењем за заштиту уставности и законитости да се ријеши наведени проблем више од пет хиљада Срба поријеклом из Хрватске.

Циљ борбе јесте да се створи законска могућност да наведени грађани могу надлежном органу у Србији поднијети захтјев да добију рјешење о исправци погрешно уписаног држављанства приликом рођења.

– Понижавајуће је да се Срби, чија су оба родитеља хрватски држављани, морају приликом сваког доласка у Хрватску пријавити у полицијску станицу и одјавити приликом одласка из Хрватске као да су осуђеници. Поред тога, имају проблеме око остваривања права на своју имовину и не могу у року од шест мјесеци да бораве у Хрватској више од три мјесеца – закључио је Линта и позвао све грађане да се јаве у вези рјешавања овог проблема Савезу Срба из региона или Удружењу за заштиту уставности и законитости.

ПРИРЕДИО: Т. Ћоровић

 

ВЕРА ШКОРИЋ ОТКРИВА КАКО СЕ ВЕЋ ОСАМНАЕСТ ГОДИНА БОРИ С АДМИНИСТРАЦИЈОМ ЗА ИСПРАВКУ ДРЖАВЉАНСТВА СВОМ СИНУ

Деценијама скупо плаћамо грешку матичне службе


Мој покојни супруг и ја смо родом из Лике, а у Србију смо се доселили за вријеме бивше СФРЈ ради школовања, након чега смо овдје и остали и вјенчали се 1978. године.
Најприје нам се 1983. године родио син Милан, а затим 1987. године и ћерка Александра, обоје у Београду.

У СФРЈ НИКО НИЈЕ БРИНУО О ДРЖАВЉАНСТВУ 

Како смо супруг и ја имали држављанство СР Хрватске (у оквиру држављанства СФРЈ), наша дјеца према тада важећем Закону о држављанству морала су имати исти држављански статус. Међутим, матичар је уписао сина у држављанство СР Србије, а кћерку у држављанство СР Хрватске.

Супруг и ја нисмо познавали прописе о републичким држављанствима федералних јединица јер су грађани имали потпуно једнака права као држављани бивше СФРЈ без обзира на то којој су републици припадали. Због тога нисмо, као и већина грађана бивше заједничке државе, обраћали пажњу на ту разлику у документима наше дјеце.

Након завршетка рата, имајући у виду да је у Хрватској живио мој отац и да посједујемо имовину, 2000. године затражила сам за себе и дјецу хрватска документа.

Хрватска је издала „домовницу” мени и мојој кћерки, а за сина ми је речено у хрватском конзулату да он не може добити држављанство Републике Хрватске по поријеклу из разлога што му је у матичној књизи рођених уписано српско држављанство.
Консултовала сам се у том периоду с матичарима у Београду, који су ми рекли да се то не може исправити и упутили ме на Одјељење за држављанство МУП-а, које је потврдило да исправка није могућа, уз образложење да се радило о ваљаном упису.

Син не може да користи наслијеђену очевину 

Након одласка у пензију, моја породица и ја имамо потребу да боравимо све дуже у Лици, али проблем је што мој син нема „домовницу” па се у Хрватској третира као страни држављанин. То практично значи да се приликом сваког доласка мора пријављивати у МУП-у Хрватске, а боравак му је ограничен на 3 мјесеца годишње. Апсурд је да је мој син од покојног оца наслиједио имовину, али је практично не може користити због ограниченог боравка.

Читајући прописе бивше СФРЈ и данас важеће прописе у Хрватској сматрала сам да мој син ипак има право на хрватско држављанство упркос информацијама које сам добијала.

То је био повод да 2013. године одемо у хрватски конзулат у Београду и покренемо поступак за утврђивање хрватског држављанства.
Тај захтјев је 2014. одбијен, након чега смо поднијели жалбу, која је такође била одбијена 2015. године, с образложењем да се мој син у тренутку рођења сматрао хрватским држављанином, али да му је оно престало када му је мјесец дана послије рођења у матичну књигу рођених уписано држављанство СР Србије.

Нисам разумјела зашто МУП Хрватске толику пажњу придаје пукој административној грешци у Србији, јер се ради о дјетету хрватских држављана.

Пресуда управног суда у Ријеци упућује на Србију

Зато смо пред Управним судом у Хрватској покренули спор. Наша тужба је одбијена 2016. године, а одбијена је и жалба коју смо упутили Високом управном суду. Судови у том поступку никада нису утврдили по којој је законској одредби мој син изгубио држављанство СР Хрватске у корист држављанства СР Србије, већ су закључили да „ако је тужитељев упис у евиденцију држављана Републике Србије резултат погрешне примјене права, тада је на тужитељу да покрене поступак исправка података о држављанству у својој матици рођених на начин и у поступку у којем је то регулирано важећим прописима Републике Србије” (пресуда Управног суда у Ријеци од 1. јула 2016).

Стигли до Уставног суда 

Сада нас заступа др сц. Александар Маршавелски, доцент на Правном факултету у Загребу, који је за нас поднио тужбу пред Уставним судом Републике Хрватске, али се исход тог поступка очекује тек за приближно двије године.
Он је и члан стручног савјета Удружења за заштиту уставности и законитости (УЗУЗ), чији је предсједник Саво Манојловић, па су почетком фебруара ове године иницирали амандман на Закон о држављанству Републике Србије којим би се ријешио овај проблем.

Линта једини схватио 

Обратили су се многим институцијама у Србији, али једино је предсједник Савеза Срба у региону Миодраг Линта одмах препознао проблем и већ крајем фебруара тај амандман предложио у Народној скупштини. Ми смо у међувремену ступили у контакт и с другим људима који дијеле исти проблем погрешног уписа држављанства. Сви су били одушевљени спремношћу Миодрага Линте да се заузме за нас.

Амандман је упућен на разматрање Влади Србије, али Одјељење за држављанство МУП-а задржало је став да се исправке не могу радити и дало је негативно мишљење. За све нас је то било велико разочарање, али нисмо изгубили наду јер знамо да ће се Миодраг Линта заједно са Савом Манојловићем из УЗУЗ-а и даље борити да се исправи ова неправда.

 

САВО МАНОЈЛОВИЋ Удружење за заштиту уставности и законитости

Потез који државу не кошта, а рјешава бројне проблеме  


Због великог броја људи који су им се обратили за помоћ, Удружење за заштиту уставности и законитости израдило је нацрт амандмана на Закон о држављанству, који предвиђа могућност исправке погрешно уписаних држављанстава до 1991.
– Измjена Закона омогућила би да неколико хиљада људи задржи држављанство Србије и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по поријеклу. Ова измјена не кошта ништа државу Србију, а ријешила би реалне проблеме њених грађана – каже Саво Манојловић, предсједник УЗУЗ-а.

Неопходна измјена закона

Манојловић напомиње да би промјена Закона исправила овај зачарани лавиринт бирократије. Цијела иницијатива за рјешавање овог проблема кренула је када се УЗУЗ-у обратила мајка лица рођеног 1983. у Београду коме Хрватска не дозвољава упис у књигу држављана иако му оба родитеља имају држављанство те земље – истиче Манојловић, који се захвалио народном посланику и предсједнику Савеза Срба из региона Миодрагу Линти, који је званично предложио амандман Удружења за заштиту уставности и законитости, чиме је показао да јавна функција јесте брига за реалне проблеме грађана.

– Линта је ишао на све састанке и упорно иницирао нове преговоре како би се овај проблем ријешио.  Посебно истичем два састанка којима сам лично присуствовао у Палати Србије са представницима Управе за управне послове МУП-а Србије.  Нажалост, Управа  је дала негативно мишљење на овај амандман – каже Манојловић и додаје да је као главни изговор наведено да су родитељи својевремено користили право да дјетету изаберу републичко држављанство.

– То није тачно јер тадашњи пропис није омогућавао могућност избора. За овим нетачним ставом повела се и Влада Србије, која је заправо преварена – каже Манојловић и апострофира да се у образложењу не наводи ни тачан члан закона на који се Управа за држављанства позива.
– Њихови наводи уопште не постоје у закону – каже Манојловић.

Eксперти писали амандман 

На предложеном амандману радило је више људи међу којима и неколико професора правних факултета.

– Овај амандман подржао је и Ратко Бубало, који је најбољи познавалац праксе поводом ових случаја и чија је организација извршни партнер УНХЦР-a – каже Манојловић, који вјерује да нада ипак постоји.

– Дан пред изгласавање имали смо разговоре са кабинетом Министра унутрашњих послова и први пут добили сигнале из министарства да ће се овај проблем ријешити. Прихваћена су наша образложења, али због отпора Управе за држављанства речено је да кабинет не може дати позитивно мишљење у овако кратком року – каже Манојловић и додаје да је постигнут договор да Управа проба ријешити проблеме грађана који ће нам се јавити.

– Уколико то не ураде, обећано је да ћемо радити на амандману који би Министарство са новим сетом законских измјена упутило скупштини у јулу на изгласавање – закључује Манојловић.

Оштећени грађани могу да се јаве на мејл drzavljanstvo@uzuz.rs или да позову на број телефона 063/727 34 54  радним данима од 10 до 17 часова

 

Београђанин Раде Лалић тражећи своја права доживљавао непријатности

У рођеној земљи осјећао сам се као грађанин другог реда


Један од оштећених је и Београђанин Раде Лалић, који није ни помишљао да ће након што је породична кућа спаљена више икада крочити у Далмацију.

– Ипак, ствари су се промијениле и након што смо кућу довели у стање да у њој може да се живи, моја рођена сестра и ја смо кренули у поступак добијања хрватског држављанства. Њој је релативно брзо утврђено хрватско држављанство, а мој „случај” је запео прво у МУП-у у Хрватској, а након тога и у Управном суду, гдје ми је речено да ми је уписано држављанство Србије и да они не утичу на одлуке других држава – прича Лалић и додаје да је потом започео мучан процес исправке података који траје од 2008. године.

Патриотске опаске

– У матичној служби Савски Венац речено ми је да немам основа за исправку, јер је све урађено по закону, а расправа се завршила питањем зашто им се обраћам послије толико година – огорчено прича Лалић, кога је одбио и Град Београд јер ова област није у њиховој надлежности.

– Жалио сам се Управном суду, који је рекао да нисам оштећен а да притом нису навели по ком члану. Пронашао сам стари Закон о држављанству у коме су јасно наведени основи за упис у књиге држављана и схватио да су сва образложења која сам до тада добијао била потпуно погрешна и правно неутемељена – прича Лалић, који се потом директно обратио МУП-у Републике Србије.

– Они су се позвали на одлуку суда и рекли да немају основ да изврше исправку јер бих тако остао без држављанства, што по важећем закону није могуће – каже Лалић и наводи да су га највише забољеле „патриотске” опаске.

– Након низа непријатности, осјетио сам се као грађанин другог реда, као особа која се сама бори са системом у зачараним кругом бирократије! – прича Лалић, који је био одушевљен кад је сазнао да је Миодраг Линта поднио амандман на Закон о држављанству.

– Помислио сам: напокон је неко препознао мој и вјерујем проблем многих људи поријеклом из Хрватске, а рођених у Србији. Међутим, амандман није усвојен због снажног отпора Одјељења за држављанства МУП-а Србије. Разумијем њихов страх од „несагледивих посљедица” случаја, али никако не могу схватити да се не желе укључити у рјешавање проблема – каже Лалић, који је био присутан на састанцима у МУП-у у којима су учествовали Миодраг Линта и Саво Манојловић из УЗУЗ-а.

Вјерујем да ће разум побиједити 

– Посљедњи састанак је ипак показао одређено разумијевање виших званичника МУП-а, који су препознали да овај проблем постоји и да се мора некако ријешити – каже Лалић, који је нада да ће до рјешења ипак доћи.

– Желио бих јавно да се захвалим посланику Миодрагу Линти на свесрдном учешћу у овој борби, као и правнику Сави Манојловићу, који, иако лично не трпе посљедице овог проблема, несебично дају велике напоре да се до рјешења дође. Надам се да ће се Србија мајчински понијети према сопственим грађанима, који већ трпе посљедице у Хрватској због погрешних уписа – закључује Лалић.

 

РИЈЕЧ СТРУЧЊАКА Коментар образложења Владе Србије

Предложени амандман једини је начин да се заштите грађани


Предложеним амандманом  жељело се у пракси оживотворити стајалиште Европског суда за људска права (на примјер, у предмету Гаши против Хрватске), да „ризик сваке грешке коју учини државни орган треба да сноси држава, а пропусти се не смију исправљати на штету дотичног грађанина“. Ријеч је о случајевима, који нису ријетки, када се, супротно тада важећим прописима о држављанству, погрешно уписивало републичко држављанство дотичним лицима.

Та погрешка није била битна за њихов правни положај за вријеме СФРЈ, јер су сви њезини грађани, на темељу савезног држављанства,  имали једнак правни положај од Триглава до Ђевђелије, тј. сва држављанска права су остваривали по мјесту свога пребивалишта неовисно о републичком држављанству. На примјер, држављанин Републике Србије могао је имати пребивалиште у Љубљани, у њој је дизао личну карту и пасош, бирао и могао бити биран, итд.

С распадом СФРЈ, ситуација се потпуно промијенила. Дотад маргинално, републичко држављанство постало је кључно, јер је о њему зависило да ли си држављанин или странац у републици у којој си живио прије распада земље.

Амандманом се управо жељело да пропусти и грешке државних органа не буду на штету грађана, омогућавајући им да у поступку докажу да су погрешно уписани у евиденцију држављана Републике Србије, да исходују исправку податка о држављанству у матичној књизи рођених (нпр. држављанин РХ по поријеклу, што му омогућава да поведе поступак утврђивања хрватског држављанства по поријеклу, што битно јача његову правну позицију у заштити својих стечених и осталих права у Хрватској).

Шта је спорно у образложењу Владе

Спорно је у образложењу Владе Републике Србије о неприхваћању предложеног амандмана да се он “не прихвата из разлога што је упис чињенице држављанства Републике Србије за лица на која се односи амандман вршен у складу са Законом о држављанству Републике Србије („Службени гласник СР Србије”, бр. 45/79 и 13/83) важећим у време њиховог рођења, који је прописивао да се држављанство СР Србије осим порекла, рођења на територији СР Србије пријема из држављанства друге републике бивше СФРЈ, стицало и на основу споразума родитеља о одређивању републичког држављанства без обзира на њихово републичко држављанство.”

Ова тврдња није у складу с чланом 5. наведеног Закона, по којем барем један од родитеља у часу рођења дјетета је морао бити држављанин СР Србије да би оно поријеклом, по споразуму родитеља, стекло држављанство Социјалистичке Републике Србије. Ако су оба родитеља имала држављанство, на примјер,  Републике Хрватске, дијете је часом рођења постало држављанин Републике Хрватске, на основу члана 4. става 1. тада важећег Закона о држављанству СР Хрватске (Народне новине, бр. 32/77). То је у складу с чланом 22. ставом 1. Закона о држављанству СФРЈ (Сл. лист СФРЈ, бр. 58/76), по којем се републичко држављанство одређује дјетету по закону републике чије држављанство имају оба родитеља у тренутку његовог рођења. Није се, дакле, споразумом родитеља, „без обзира на њихово републичко држављанство”, како се наводи у образложењу Владе, дијете могло уписати као држављанин Републике Србије.

Упитно је да ли се могу, без штете по грађане, погрешни уписи исправити подношењем захтјева за исправку наведених података општинским и градским управама којима је повјерено вођење матичних књига, чак и уз давање инструкције надлежним управама како да поступају по оваквим захтјевима од стране Министарства унутрашњих послова, што се наводи као правни пут санације овог проблема у образложењу Владе РС. Наиме, у случају да се  утврди да је неко лице стекло држављанство Републике Србије супротно прописима о држављанству који су важили у време стицања држављанства, донеће се рјешење о поништењу стицања држављанства Републике Србије тог лица, односно о поништењу уписа тог лица у евиденцију држављана Републике Србије (в. члан 45. став 1. Закона о држављанству Републике Србије, „Службени гласник РС“, бр. 135/2004 и 90/2007). Ова законска одредба је у складу с начелом материјалне правноснажности решења (члан 14. Закона о општем управном поступку), по којем рјешења којима је утврђено право (нпр. право на држављанство), могу бити поништена, укинута или измењена само у случајевима који су предвиђени законом.

Статусна и правна празнина

Међутим, проблем је у томе што се овдје не ради о рушљивом правном акту (рјешење о укидању акта), већ о ништавом правном акту (рјешење о поништењу стицања држављанства РС), тј. са дејством уназад, тј. као да акт о стицању држављанства РС није донијет, чиме се уклањају и правне посљедице таквог акта. И ту је проблем, јер настаје статусна и правна празнина, након 27. априла 1992., јер до тог датума су држављани других република бивше СФРЈ остваривали права везана за држављанство у Републици Србији на темељу савезног држављанства у мјесту пребивалишта неовисно о републичком држављанству, а након тога датума према републичком држављанству (занемаримо за ову анализу  пријелазно раздобље до 31.12.2016. године до када су вриједиле старе личне легитимације).

Ако се донесе рјешење о поништењу стицања држављанства РС, долазимо у ситуацију правне несигурности (јер ова лица су у Србији остваривала права везана за држављанство након 27. априла 1992. на темељу држављанства РС, које право им се поништава рјешењем). Дакле, грешка државног органа исправљена је на штету грађанина, што је супротно наведеној пракси Европског суда за људска права. Управо из тог разлога је и предложен амандман, по којем се држављанином Републике Србије сматра држављанин СФРЈ, који је 27. априла 1992. године имао  пребивалиште на територији Републике Србије, а супротно прописима који су важили у време његовог рођења је уписан у евиденцију држављана Републике Србије.Другим ријечима, до 27. априла 1992.  ова  лица су нпр. држављани Хрватске, што се утврђује рјешењем о исправку погрешног уписа, а од 27. априла 1992. постају и држављани Србије, јер су као држављани друге републике бивше СФРЈ имали пребивалиште у Србији на дан 27. априла 1992. године.

Ратко Бубало,
предсједник Управног одбора Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк