Прослављен Спасовдан у селу Кљевци, код Санског Моста

– Све што је људима немогуће, Богу је могуће.

Толико пута поновише нам ову реченицу Кљевчани расути по свијету који сваке године долете у завичај као кад бујица планинског потока потече ка свом ушћу да се споји и сједини са својом великом сестром мирном ријеком. Тако и они похрле са свих страна свијета да би нашли мир и спокој у свом мјесту за њих једином на овој кугли земаљској у којем се опусте, запјевају и смире јер су дотакли своју земљу. Уздају се како и рекоше у Бога и у своје руке.

Заборављени од свих власти, донација , помоћи и слично они су ствар узели у своје руке и уз божију помоћ оствариће све што су наумили па сад и најневјерније Томе мијењају став.

Ту су два обновљена храма, сијају и чувају Кљевце као два стражара у безумљу људске глупости какав је рат и страдања. Некад су страдавали и Кљевчани и њихови храмови, цркве Вазнесења Господњег из 1850. године и црква Св. архиђакона Стефана из 1989. године. Дизали су се из пепела и једни и други и не знајући заправо ко је кога тад дизао и узносио – Кљевчани храмове или храмови Кљевчане. Велики је то спој Божијом руком вођен.

И ове године око Спасовдана крсне славе њихова два храма дошли су људи са свих страна. Најприје на радну акцију 28. априла, како би све уредили а онда и 19. маја на прославу крсне славе. Кљевчани се заиста могу похвалити организацијом. Иако расути по свијету многи ће то потврдити да имају најјачу организацију на далеко. На радној акцији их је било око стотину.

Сваког угосте био он из Кљеваца или са стране, ваше је да дођете, а наше да припремимо алат, средства за рад, храну, пиће, мајице и све остало. Тако је и било. Све је уређено већ до поднева а онда уз хармонику, тамбурицу заиграло се и запјевало. Све је спремно за Спасовдан , покошено, очишћено.

Спасовдан је освануо у прелијепом мајском јутру, окупан сунцем, раскошним зеленилом и мирисом пољског цвијећа . Народ је пристизао са свих страна већ у четвртак, петак, а субота јутро планирано је сабрање око храмова. И све је баш тако, колоне возила и мноштво народа слило се тај дан. Литургија, па литија, затим парастос погинулим борцима и цивилима , историјски час и прослава крсне славе.

Телевизијској екипи РТРС много тога је речено је овде у овом мјесту има се шта чути, видјети па и научити. Ово је устанички и јуначки народ. За слободу су ратовали свуда и увијек када је требало. Ове године успијели су по први пут открчити споменик палим жртвама из другог свјетског рата у сусједном бошњачком селу Врхпољу. Ту су сахрањени Кљевчани уморени на Илиндан 1941 , њих око 200 од укупно 409 убијених.

Не дамо да се заборави и нећемо дати, рекоше сложно.

У старој цркви је прави мали музеј са којим се могу похвалити.

У Кљевцимаје 1995. године било 275 српских кућа, а данас само 5 и то што су људи својим средствима изградили. Све власти остале су нијеме на молбе Кљевчана.

Они кажу ми знамо зашто, али отом потом има и над судијом судија.

Његово преосвештенство тадашњи владика Бихаћко-петровачки Хризостом на освештењу 2013. године је рекао “ Браћо, ја нисам упознао ни чуо да постоје Срби откад Срби постоје да је неко сам се организовао и направио двије цркве а да никакву помоћ није тражио „.

Због тога су поносни и јединствени а кажу да воле да буду и најбољи у свему што раде.

Кљевчани су опет сами кренули са обновом водовода, а надају се ће једног дана доћи и струја.

Долазе све више и више спавају под свијећом и лампама, струју праве помоћу агрегата, али су веселији како кажу него у неком еврпском хотелу.

Прослава Спасовдана одужила се до касно у ноћ.

Уз музику и народно весеље организовали су и Крајишки вишебој за оне најмлађе тек да се традиција надметања настави. Ове године дјеце је било више него икада.

Оно што је јединствено на сабору Кљевчана је све бесплатно.

Међусобно прикупљају новац стварајући заједнички фонд да не оптерећују народ.
Поштујући глас предакка који каже да је снага народа у слози, јединству, вјери и вољи.

Тамо гдје се спаја Грмеч са Саном, гдје се исписала многа историја, гдје најљепше свићу зоре када се сунце са Мулежа појави и када тужно за Мријежницу зађе Кљевчани ће свакох путника намјерника примити и угостити као најрођенијег.

Кљевчани се захваљују свим пријатељима који су били уз њих било да су дошли у госте, радили, донирали. Посебно су захвални компанији НС Семе из Новог Сада која помаже у радној акцији, Симплексу из Темерина, као и побратиме и земљаке из Удружења Подгрмеч из Житишта и Сане из Старе Пазове, а први пут у Кљевцима су били чланови из Удружења српских домаћина из Ниша.

Свима велико хвала и видимо се опет у Кљевцима.

Бранислав Мартић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк