Разговор са представницима локалних самоуправа са подручја Козаре и Поткозарја који су били присутни на 42. Сусрету Козарчана у Београду

Миле Злојутро, замјеник начелника Општине Козарска Дубица:


Замјеник начелника Општине Козарска Дубица Миле Злојутро, који је на овогодишњем 42.Сусрету Козарчана у Београду преузео симболе пешкир и пљоску као домаћин на следећим 43. Сусретима, говорио је за „Српско коло“ о актуелностима у овој Козарачкој општини.

Општина Козарска Дубица има 20 000 становника, од тога већина се бави привредом, а развијено је и сточарство.

„Међу највећим потенцијалима је пољопривреда, у основи воћарство и ратарство, успјева нам пшеница, кукуруз, јабуке, крушке… а од тога добар дио извоземо, продамо или прерадимо. Имамо “Млијеко продукт“, који је највећи произвођач млијека у БиХ. Ту су и страни инвеститори за производњу предива, гдје је запослено око 370 радника, такође имамо и 10-15 дрво- прерађивача који запошљавају знатан број људи. Међутим наша привреда се суочава са проблемом који читав регион има,а то је мањак радника, јер млади одлазе“, објаснио је Злојутро додајући да Општина Козарска Дубица приводи крају реализацију пројеката који су започети, попут комплетног водоснадбјевања питком водом на нивоу читаве општине.

„То је један од најважнијих пројеката чија је вриједност 12 милиона КМ. Мањи пројекти су заштита од високих вода, с обзиром да смо 2014.године имали проблеме са поплавама, а сада смо безбједни. Такође треба да почне реконструкција зграде Општине и уређење градских улица уз помоћ средстава Владе Републике Српске“, рекао је Злојутро који се осврнуо и на богат културни и спортски садржај током летњих месеци.

„3.јуна почиње „Дубичко културно-спортско љето“ косидбом у насељу Кнежица.Трају мјесец дана и сваког викенда имамо низ културних дешавања, од изложби слика, вечери Ојкаче, преко фудбалских турнира па све до завршне бесједе код цркве у Кнежици. Велики је ентузијазам наших КУД- ова, драмских група, хора, а и спортских клубова. Рецимо у рукомету имамо Рукометни клуб „Козара“ чији мушки тим игра прву лигу Републике Српске, а такође велике успјехе постиже и женски тим Рукометног клуба „Дубица“ , закључио је Злојутро.

 

Миленко Ђаковић, градоначелник Приједора:


Овогодишњи домаћин Сусрета био је град Приједор. Градоначелник Миленко Ђаковић говорећи за „Српско коло“ подсјетио је да се у овом, трећем по величини граду Републике Српске, који броји око 100 хиљада становника реализују вишегодишњи пројекти у разним областима.

„У току је реконструкција градских и приградских путева, завршили смо пројекте канализације и водоснадбјевања, а тренутно радимо на рјешавању највећег проблема који је заступљен у читавом региону, а то је запошљавање. Приједор је град који осим индустрије из прошлих времена данас има 15 нових малих и средњих предузећа која су се доста развила. Дио њих је са страним капиталом из дијаспоре. Осим тога преговарамо и са новим инвеститорима. Ту је „Колектор“ поријеклом из Словеније који производе електроелементе за електро моторе и моторна возила.Већ смо потписали меморандум о сарадњи, тако да ускоро очекујемо њихов долазак у наш град“, испричао је Ђаковић додајући да у Приједор долази и италијанска „Calzedonia“, фирма која производи модерни женски текстил у чијем погону ће се запослити 800-1000 људи.

Како је Ђаковић истакао, Приједор је један од градова у РС који највише улаже у културуу задњих 15 година, што потврђује и чињеница да Приједор има једанаест фолклорних друштава и секција.

„Ми желимо да млади остану у свом граду под Козаром.Желимо да подигнемо ниво основних плата. Схвативши да млади који завршавају занате немају довољно праксе, у последњих 5-6 година активно радимо путем наше Агенције за економски развој да све средње школе усмеравамо да пружају више праксе. С друге стране младе и образоване људе подстичемо са жељом да мењамо структуру привреде савременим технологијама, као што су дизајнерство и софтвери“, поручио је Ђаковић осврнувши се на крају овог разговора и на велике туристичке потенцијале Приједора и планине Козаре, ријеку Сане и највећи рибњак на подручју БиХ „Саничани“.

 

Немања Панић, секретар Скупштине општине Градишка:


„Општина Градишка има око 65 хиљада становника који се баве узгојом воћа, а с обзиром да је тло најпогодније за узгој јабуке и шљиве, производи се квалитетна ракија „Шљивовица“, а доста се извози у Русију“, испричао је за „Српско коло“ секретар Скупштине општине, Немања Панић.

„Један од најзачајнијих пројеката који радује нас младе је завршетак изградње спортске дворане која ће испуњавати све европске стандарде за такмичења. То је локални пројекат који се реализује и уз подршку Владе Републике Српске и предсједника Милорада Додика. Такође потписан је уговор о донацији Владе Србије којим ће наша општина добити 500 000 КМ за изградњу Дома културе у наредном периоду у Новој Тополи, мјесној заједници која се налази у оквиру наше општине“, нагласио је Панић.

 

Раденко Комљеновић, начелник Одјељења за привреду града Бања Лука:


Бања Лука је главни град и административни центар Републике Српске, али жели да постане и индустријски, поручио је начелник одјељења за привреду Града Раденко Комљеновић који је подсјетио да је постигнут велики напредак.

„Предузели смо одређене мјере, стварамо бољи пословни амбијент у Бањој Луци. Носиоци смо сертификата „БФЦ“, у фази смо сертификације , проглашени смо за град са повољним пословним окружењем, а када је надлежност локалне заједнице у питању поједноставили смо процедуре за регистрацију и пословање привредника. Увели смо разне олакшице, субвенције и подстицаје старт-уп предузећима, а код самозапошљавања сваке године дајемо одређена средства сваком регистрованом предузетнику у Бањој Луци, а посебно подржавамо предузетнике из занатства и производње“, објаснио је Комљеновић и додао да нови инвеститори када долазе очекују да има довољно радне снаге, па из разлога дефицита занатлија Град подржава програм тзв. дуалног образовања кроз који млади у завршним годинама средњих школа имају више праксе.

„Одржали смо недавно и сајам занатства гдје смо укључили осим школа и локалне привреднике“, рекао је Комљеновић и искористио прилику да позове и привреднике из братске Србије да дођу и инвестирају у Бања Луку, подсјетивши да општинама у Републици Српској много значи подршка за развој коју им пружају Владе Србије и председник Србије Александар Вучић.

 

Горан Рабат, замјеник начелника Општине Костајница:


Ова мала општина у Козарачком крају броји око 6 хиљада становника, а током протеклих година сусрела се са поплавама које су 2010.године а затим и 2014.године направиле велику штету становништву.

Како је објаснио замјеник начелника Општине Горан Рабак, тренутно се ради на регулацији водотока ријеке Тавије која је и проузроковала проблеме у поплавама и тај пројекат се завршава ове године.

„Завршен је и пројекат асфалтирања путева у селима од преко 10 километара, а ове године планирано је још толико чиме ћемо завршити асфалтирање читаве путне мреже на територији општине. Такође имамо обећање и од предсједника РС Милорада Додика да ћемо добити помоћ за асфалтирање централних улица, и надамо се да ће и тај пројекат кренути са реализацијом током ове године“, рекао је Рабак додајући да је један од највећих проблема Општине Костајница неријешено питање границе са Републиком Хрватском која је 1999. године ушла у територију општине Костајница присвојивши на тај начин 4 километра њихове територије.

„Ми смо слали иницијативе и на републичком нивоу, ка Савјету министара и члановима предсједништва БиХ и сада чекамо одлуку комисије за границу која је недавно формирана у нади се да ће се овај граничниспор ускоро ријешити“, закључио је Рабак.

 

Боривој Јапунџа, начелник одјељења за друштвене дјелатности у Општини Нови Град:


Општина Нови Град у Републици Срској која лежи на обалама двију ријека Уне и Саве, броји око 30 000 становника. Друштвени живот је веома активан, поготово од априла до септембра, а тренутно се спрема традиционална манифестација „Петровдански дани“, како је за „Српско коло“ испричао Боривоје Јапунџа, начелник одјељења за друштвене дјелатности Општине.

„12.јула славимо Дан Општине, а у оквиру Петровданских дана који трају од Видовдана до 31.јула има пуно културних и спортских дешавања. Сад припремамо на нивоу Републике Српске пројекат „Конференција беба“. У питању је пројекат у циљу подизања наталитета и борбе против „Беле куге“. На конференцију сваке године позивамо све бебе рођене од Видовдана до Видовдана и том приликом обезбједимо вриједне награде за најмлађу, најстарију бебу и бебу са највише браће и сестара, а свакако и за све остале бебе обезбјеђујемо симболичне награде“, навео је Јапунџа.

Нови Град бори се и да ојача привреду, а туризам и пољопривреда су овој општини највећи потенцијали, истакао је Јапунџа.

„Тренутно радимо на уређењу путева и школа. Добили смо средства од Владе Републике Србије за пројекат изградње инфраструктуре и обнову двије школа на подручју општине, међутим суочавамо се и са бројним проблемима. Велики проблем прави нам сусједна општина у Републици Хрватској, Двор на Уни, која на два километра од територије наше општине хоће да одлаже нуклеарни отпад. Против тога покушавамо да се изборимо и као локална заједница, регија, чак и са нивоа БиХ покушавамо“, подвукао је Јапунџа.

 

Горан Мишић, начелник Одсјека за комуналну полицију у Општини Лакташи:


Како је рекао начелник Одсјека за комуналну полицију у Општини Лакташи Горан Мишић, визија развоја општине је да Лакташи буду „Мјесто добрих идеја – корак испред других у предузетништву, производњи хране и очувању здравља“.

„У наредном периоду, уложићемо све напоре да креирамо још успјешнију и ефикасанију општинску управу која подстиче и подржава развој савремене привреде и стварање привлачне пословне климе како за развој малог и средњег предузетништва, тако и за реализацију великих инвестиционих подухвата. Желим да истакнем да је Општина Лакташи спремна за сарадњу са свим људима добре воље, са сусједним општинама, међународним организацијама, општинама и градовима из других земаља, а све у циљу стварања још боље климе за привредни развој општине“, поручио је Мишић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк