У Београду отворена изложба фотографија Жељка Синобада

СВЈЕДОЧАНСТВО О ВАТРИ И ТАМИ


Изложба фотографија Жељка Синобада под овим називом у организацији Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд и Удружења Срба из Хрватске, одржана је 7. августа, у кући Ђуре Јакшића, у Скадарлији у Београду. „Својим потресним фоторафијама Синобад је обиљежио једно вријеме, углавном базирано на деведесетим годинама, у коме је сазрео не само као фотограф, већ као стваралац“, рекла је историчарка умјетности Тамара Огњевић, отварајући изложбу која је окупила велики број поштовалаца његовог умјетничког дјела. Радови Жељка Синобада доносе потресну фотографску причу о распаду Југославије (1991-2001.) која је нестала у жестоким етничким сукобима између народа бивше државе.

Кућа Ђуре Јакшића готово да није могла да прими све оне који су хтјели да присуствују отварању изложбе, а њен главни организатор, предсједник удружења „Зора“ Никола Церовац, први се обратио скупу.

Умјетници братства манастира Крка дан раније су отишли на још једну ликовну колонију да сликају и да вајају, рекао је у уводу Никола Церовац, наглашавајући да је „Зора“ носилац ове манифестације.

„Жељко Синобад је исто дио те умјетничке колоније који својим фотографијама повезује Крајину са њеним расељеним народом коме ни овдје није лако. Његове фотографије, осим те повезаности, потврђују, прије свега, његово умјетничко стваралаштво и умијеће да буде трајно свједочење онога што нам се дешавало доље и онога шта нам се дешава овдје. Желим му још много успјешних, добрих фотографија, још много изложби, а свима нама желим да дођу неки бољи дани и нека љепша времена“, рекао је Никола Церовац.

Присутнима се, затим, обратила Тамара Огњевић, која, како је рекла, деценијама познаје Жељка Синобада, који је у новинске воде, а прије свега, у документарне, репортерске фотографије ушао крајем осамдесетих и почетком деведесетих, када је дошло до суноврата социјалистичке бајке и када је разорена на око срећна заједница народа и народности Југославије у крвавом обрачуну, чије посљедице ћемо још дуго осјећати.

„Жељко Синобад у свом фокусу има обичне људе. Њега не интересују портрети вођа, носилаца високе политике, већ они којима добре или лоше политичке одлуке, мијењају а често и угрожавају живот. Отуда лепеза трагикомичних контроверзи у избору фотографија једног времена којег се нерадо сјећамо, јер је у пламену однио систем вриједности који је дјеловао неупитно. Од старице која зачуђено посматра новопеченог словеначког територијалца 1991. до српског добровољца који гусла на вуковарском ратишту у зиму 1992, иронично је сажето историјско поглавље ватре и таме, времена које ће узети наду генерацијама у доласку“, рекла је, о Синобадовим фотографијама, историчарка умјетности и књижевница Тамара Огњевић, додајући, да је он као ученик Томислава Петернека, стасао на идеји да новинска фотографија, поред документарних мора имати одређене умјетничке и естетске квалитете.

„ Синобад је бескомпромисан у биљежењу стварности у којој није само случајни намјерник, већ свједок и тихи саучесник, загледан прије свега, у стања и расположења малог човјека, као највећег губитника у процесима великих криза. Ако томе додамо чињеницу, да је фотограф увијек морао прићи близу ономе што је привукло његову пажњу у годинама опасног живљења“, закључила је Огњевић, на крају додајући да, као што би рекао творац школе модерне фотографије Анри Бресон, а Синобад искуствено спознао:…. да онај ко жели добре фотографије, мора живјети без задршке”, закључила је своје излагање Тамара Огњевић, а затим је изложбу прогласила отвореном.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

БЕОГРАЂАНИН ИЗ КНИНА


Жељко Синобад је рођен 1962. године у Беграду, а поријеклом је из Книна. Као тинејџер узео је у руке фотографски апарат. Од 1980. године ради као професионални новински фотограф. Радио је за многе домаће и свјетске илустроване часописе, а његова дјела појављивала су се и у разним каталозима, монографијама, па чак и као илустрације за поједина књижевна издања. Живи и ради углавном у Београду, а пропутовао је пола свијета и овјековјечио догађаје који су мијењали или стварали историју. Члан је УЛУПУДС-а и до сада је имао низ групних и неколико самосталних изложби.


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк