У oрганизацији Градског одбора СУБНОР-а Београд, у сали општине Нови Београд обиљежен јубилеј

 

75 ГОДИНА ОСНИВАЊА НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ


У знак сјећања на дане када је прије 75 година основана Народноослободилачка војска Југославије, Градски одбор СУБНОР-а Београд је заједно са секцијама које окупљају борце прослављених јединица, њихове потомке и поштоваоце у сали општине Нови Београд, 29. новембра, организовао је пригодну свечаност поводом овог јубилеја. Поред бораца НОР-а, представника секција јединица, организација које су колективни чланови СУБНОР-а и великог броја гостију, овом скупу присуствовали су и Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Њена екселенцијa, амбасадорка Боливарске Републике Венецуеле, госпођа Дие Надер де ел Андари и Душан Чукић, предсједник Републичког одбора СУБНОР-а.

Миодраг Линта и Дие Надер де ел Андари

Овај скуп, припреман дуже вријеме, окупио је велики број бораца, њихових потомка и поштовалаца, припадника Војске Југославије, а почео је партизанским пјесмама и уношењем ратних застава једница НОВЈ. Заставе су биле у рукама чланова Савеза извиђача, ове године проглашених најбољим колективним чланом СУБНОР-а.

 

ФОРМИРАЊЕ ПРОЛЕТЕРСКИХ БРИГАДА


У име организатора присутнима се обратио пуковник Бора Ерцеговац, предсједник Градског одбора СУБНОР-а Београд. Ерцеговац се на почетку свог обраћања осврнуо на значај овог јубилеја, поздравивши прије свих, присутне борце НОР-а, који су, како је рекао, “омогућили да се данас и налазимо овдје и прослављамо 75 година оснивања НОВ Југославије, као и данашњи празник 29. новембар“.



„Дуг и славан пут прошли су партизани од устаничког пуцња у Белој Цркви 7. јула 1941. године, преко других мјеста широм поробљене државе, почевши од Ужичке републике, преко одсудних битака са хитлеровском солдатеском и домаћим издајницима, који се сада покушавају рехабилитовати, до ослобођења Београда 20. октобра 1944. године и крајње побједе и освајања слободе у Другом свјетском рату. Слобода је извојевана скупом цијеном од 1.700.000 жртава, бораца, родољуба, жена , дјеце, стараца“, рекао је Ерцеговац наводећи да ће данас о временима иза нас , као и увијек до сада, представници СУБНОР-а говорити само на основу валидних историјских чињеница .

БОРЦИ НОР-а

Након исцрпног увода везаног за почетак Другог свјетског рата, Ерцеговац је говорио о развоју устанка у читавој Југославији.

„До краја 1941. године формира се велики број партизанских јединица, да би 22. децембра 1941. године у Рудом била основана Прва пролетерска бригада. Тек годину дана касније почиње се са формирањем дивизија , тактичко-оперативних јединица НОВ Југославије , способних за самостална дејства. По формацији и јачини дивизије су се разликовале по броју бораца и количини оружја, углавном пјешадијског, а састојале су се углавном од три бригаде. Иако су дивизије биле попуњаване углавном са територије на којој су ратовале, национални састав је био мјешовит“, навео је Бора Ерцеговац.

 

ПРИЗНАЊА И ЗАХВАЛНИЦЕ


Скупу се обратила њена екселенцијa, амбасадорка Боливарске Републике Венецуеле, Дие Надер де ел Андари, поздрављајући присутне и честитајући им јубилеј. Она је позвала чланове СУБНОР-а да истину о НОР-у још више шире , а као универзитетски професор предложила је да се предавања са оваквом темом организују и на факултетима.

Потпредсjедник СУБНОР-а Београда, генерал Душан Касум је поводом 29. новембра посjетио кућу цвјећа и у спомен књигу уписао: „Друже Тито, обиљежавајући 75 година од стварања НОВЈ, СУБНОР Београда и његових 17.000 чланова поручују: Остајемо јединствени у борби против фашизма и јачању тековина НОР-а као што су били одлучни борци девет бригада и два корпуса НОВЈ формирани прије 75 година“.

Заслуженим појединцима и колективима уручене су захвалнице СУБНОР-а, а спомен медаљу Бори Ерцеговцу у име Војске Србије, поводом параде 2014. године, уручио је пуковник Слађан Ристић.

У културно- умјетничком дјелу програма учествовали су ученици основне школе „Сутјеска“ , као и хор „ Браћа Барух“ који је отпјевао низ партизанских пјесама везаних за Народноослободилачку борбу, међу којима и пјесму „Партизан сам тим се дичим“ симбол и статусну мелодију СУБНОР-а Србије.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

Прва пролетерска дивизија основана је 1. 11. 1942. године у Босанском Петровцу, истовремено кад и Друга пролетерска дивизија у мјесту Тичево у Босанској крајини. Истог дана основана је и Трећа ударна дивизија у Пердухову код Гламочког поља. Четврта и Пета крајишка дивизија основане су 9. новембра у Босанској крајини, док су Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија основане 22. новембра, на територијама регија чија имена носе. Дванаеста славонска двизија основана је 30.12. 1942. године у селима Жиле и Горњи Борки у Славонији. Бројно стање првих дивизија кретало се од 2,5 до 4 хиљаде бораца и старјешина јер услови ратовања нису дозвољавали употребу гломазних јединица. Касније су дивизије бројале и до 10 хиљада бораца.



Народни посланик Миодраг Линта је послије завршетка свечаности за Српско Коло изјавио да су припадници бригада и дивизија Народно-ослободилачке војске Југославије до капитулације Италије били у огромној већини Срби. Према истраживањима професора на Филозофском факултету у Загребу Иве Голдшајна, у партизанским јединицама на подручју Хрватске у авнојевским границама крајем 1941. године било je око 77 одсто Срба и свега 21,5 одсто Хрвата. До септембра 1943. године удио Хрвата је порастао на 34 одсто, а тек након капитулације Италије почео је масовнији прилив Хрвата у партизанске јединице када је било јасно да ће фашистичка коалиција на челу са Хитлером претрпјети пораз.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк