Богатим програмом на вечери Крајишке поезије на Бусијама обиљежени јубилеји 240 година од рођења и 180 година од смрти Саве Мркаља

У организацији Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна на Свету Петку у просторијама Парохијског дома у Бусијама приређено је вече Крајишке поезије поводом обиљежавања јубилеја Саве Мркаља, 240 година од рођења и 190 година од смрти.

Дио програма била је и изложба слика посвећених Сави Мркаљу, а све је приређено уз подршку суорганизатора, Крајишког културног центра.

Велики број окупљених поштовалаца лика и дјела српског филолога Саве Мркаља поздравио је домаћин вечери Петар Шаула, предсједник Удружења Кордунаша, пријатеља и потомака Кордуна и на почетку истакао значај јубилеја који се обиљежавају како би се његовало сјећање на овог  српског великана са Кордуна и захвалио гостима, а посебно учесницима који су својом поезијом посвећеном завичају, Крајини и Сави Мркаљу увеличали догађај.

Овом приликом свечано је уручен микрофон на поклон свештенству Сремске епархије, који је преузео отац Мићо Ристић, зато што су и овај пут уступили коришћење просторија Парохијског дома за организацију вечери.

Поезију су говорили у име Кордунаша пјесникиња Љиљана Ћуић, у име Славонаца Милена Богатић Жарковић,  у име Далматинаца Мирко Вујевић, а у име Банијаца Милош Бајић.

Чланови музичке секције Културне заједнице Крајине употпунили су музичким дијелом програма вече са пјесмама о Сави Мркаљу.

Осим поезије и музичког програма вечери о лику и дјелу Саве Мркаља говорила је и професорка поријеклом са Кордуна, Мирјана Радошевић истичући прије свега да о том великом човјеку није лако писати и говорити.

“Ми смо сви дио Савине постојбине, његовог Сјеничка, нашег Кордуна који осјећамо гдје год били. Као млада студенткиња на Филозофском факултету у Загребу била сам задивљена његовим дјелом. Његово дјело просвјетлило је и обогатило не само српски народ и културу већ и шири европски миље. Припада најзнаменитијим Србима свих времена. Полиглота, патриота, филолог и научник био ке Саво Мркаљ… Он се духом и радозналошћу ума разликовао и као дијете од својих вршњака. Његова сиромашна кућица од прућа и блата у Сјеничаку на Кордуну, гдје је рођен, постала је “двор науке”. Мркаљ је студирао филозофију и  математику у Пешти гдје је упознао многе српске великане, а између осталог ту се 1810. Године срео са Вуком Караџићем. Мркаљ је био кичма Вукове реформе српског језика и азбуке. 1817.године написао је антологију док је био у болници и на 18 страна  и две стране предговора изложио проблем и нашао решење за веома комплексно  питање српске азбуке са почетка 19.вијека. Касније је Вук и сам говорио “Ја не могу друге азбуке употребити него Мркаљеве, јер чистија не може бити”. О њему су говорили многи знани Срби, попут Амфилохија Радовића који је Мркаља поредио са Његошем:” Мркаљ је рекао следеће, Ја ћу бранити свој закон вјером и црквом, учићу сваког да тврд и постојан у својој вјери буде и свој завичај и своју част који се ни за какво благо купити не могу, да чува и брани”, навела је професорка Радошевић која се запитала да ли је трагично у свему томе било само рођење оваквог генија у сиромашној кућици од прућа и блата у Сјеничаку на Кордуну… али је затим и поручила да сви знамо одговор данас.

“Можда је дио снаге свог духа оставио свима нама да се дигнемо, да не залутамо и не изгубимо  и да видимо увјек мјесец над Кордуном који разгрће мрак и да нам увјек, ма гдје били, свјетли  Савино слово и чува његова снага научника и љубав космополите”, закључила је професорка Радошевић на крају.

Међу гостима вечери поезије присуствовали су и Жељко Рабљеновић  испред Културне заједнице Крајине, Миодраг Жарковић испред Удружења Славонија у срцу и Миле Шапић испред Коалиције удружења избјеглица. 

новинар “Српског кола “

Весна Пешић