Црква Св. Николе у Меминској – свједок наших коријена и вјере на простору Баније
Црква у Меминској једна је од ријетких архитектонски сачуваних светих грађевина на Банији. Посвећена је преносу моштију Светог Николе односно празнику Николице. Радећи на монографији о барокном насљеђу Баније и Кордуна, Ђурђица Цвитановић датирала је изградњу цркве у вријеме непосредно прије доласка Француза 1810. године.
То је потпуно обична црква прве половине 19. вијека за подручје Крајине. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом и четвртастом кулом постављеном испред фасаде. Чини се да њезин градитељ, неименовани и за сада непознати архитекта, покушава имитирати барем неколико облика које је видио у катедрали у Плашком.
Брод је покривен масивним куполастим сводом. Насупрот светишту налази се елегантни зидани кор. Локални парох, вјероватно школован у духовничкој школи на Мијоковићевом двору, вјероватно је желио цркву сличну катедрали у његовом селу, па је савјетовао градитеља којег је послала крајишка грађевинска дирекција.
Постоји још једно, мање вјероватно рјешење – а то је да сам градитељ долази из Плашког или је локални мајстор тај који покушава копирати облике које је видио у плашкој катедрали.
Без обзира на историју ова црква Светог Николе још увијек пркоси времену и ми смо сретни што и даље свједочи нашим корјенима и вјери на овом простору.
Црква Св. Николе – Меминска, ПАПИЋИ (1810, запаљен 1994), филијарни храм Св. великомученика Димитрија, брвнара (1742. размонтирана и однесена 1994). Парохију сачињавају: Меминска, Побрђани, Чапљани, Јасеновчани, ПАПИЋИ, Костреши, Славинци, Тимарци, Мрчаја, Доњи Храстовац и Горњи Храстовац.
Црква Светог Оца Николе у Меминској саграђена је кратко вријеме прије доласка Француза у ове крајеве или непосредно послије њихова одласка (прво или друго десетљеће 19. стољећа). Мате Косовац у својем схематизму из 1910.године датира цркву у 1810. То је једнобродна грађевина с продуженом апсидом и торњем квадратног тлоцрта постављеним испред прочеља. Драган Дамјановић у својем тексту о цркви у Меминској сматра да се градитељ ове цркве угледао на Саборну цркву у Плашком. Дамјановић на крају закључује да је цркву у Меминској градио неки парох који је, желећи да црква у његову селу личи на катедралну цркву у Плашком, усмјеравао архитекта-градитеља посланог од крајишке грађевинске дирекције. Постоји и могућност да је цркву градио сам градитељ плашчанске Саборне цркве, а трећа је могућност да се ради о локалном мајстору који је видио цркву у Плашком, па је, свјесно или несвјесно, желио да његова локална црква сличи катедралној грађевини. Покрај бочног улаза је око 1848. године додан касно-класицистички тријем на ступовима, детаљ који је уобичајен и код католичких цркава. Село Меминска је већ било насељено православнима прије ослобођења Костајнице 1688. године.
За вријеме НДХ црква у Меминској није срушена, али је претворена у католичку богомољу те су усташе уништили иконостас 1944. године и архиву и дјелимично отуђили инвентар. Данас је црква у релативно добру стању. Меминска – православни храм Светог Оца Николе.
