Десет година Удружења Срба из Хрватске „Никола „Тесла“ Крагујевац
Удружење Срба из Хрватске „Никола Теслаˮ Крагујевац годинама вриједно баштини српску културну традицију. Људи из Удружења не представљају само Крајину, већ и Крагујевац као свој други дом, а Град, кажу, не показује емпатију и нема слуха за њихове проблеме. О самом удружењу, о томе како се боре и који су предстојећи догађаји на којима учествују или их организују за наш портал говори Милан Љубовић, вршилац дужности предсједника Удружења Срба из Хрватске „Никола Теслаˮ.
Милан Љубовић, Србин из Хрватске, родом из сјеверне Далмације, из села Буковица близу манастира Крка и Крупа дошао је у Крагујевац прије скоро 60 година. Иницијатор је оснивања првог Удружења грађана Крајине „Зораˮ 2003. године, у чијем оснивању су учествовали и познати Крагујевчани поријеклом из тих крајева. Дјеловали су десет година, а након одређених промјена на власти, догодиле су се промјене и у њиховом Удружењу: 2013. године догодиле су се бурне промене код нас, под утицајем неких политичких странака је дошло до нежељеног тока догађаја, неки људи су се из личних интереса укључили у рад одређених странака, они су искоришћени за подривање, каже Љубовић.
Након свих немилих дешавања, они те 2013. године оснивају ново Удружење – „Никола Теслаˮ. Чланова овог удружења на списку има преко хиљаду, а активних је више од педесет. Милан Љубовић истиче да је почетак био напоран, јер нису имали никакву подршку, сопственим радом заслужили су повјерење и подршку Градске управе, сарађивали су са свим релевантним институцијама у граду, са Црквом, школама, Универзитетом. Љубовић каже да садашња ситуација и недобијање подршке од стране Града показује да су они грађани другог реда. Последње три године Градска управа их не финансира. Разлог изостанка финансијске помоћи Градске управе Љубовић види у спорном тренутку када чланови Удружења нису хтели да пруже подршку владајућој странки: „Пар пута смо добили неки мизеран новац, а радили смо много више за културу и презентацију града Крагујевца него што су то радиле професионалне куће, Град нас је одбациоˮ, каже Љубовић.
Он објашњава да је прошле године хтио да оде са позиције и да млађима препусти обављање те дужности. Каже да му се јавио један човек који је био задивљен Удружењем, а и он њиме. Обећавао је много, а испоставило се другачије:
Образован је, високо позициониран у друштву и обећавао је много. Својим члановима сам рекао да га је сам Бог послао. Међутим, није било тако, признао ми је да је послат са задатком да све крајишнике обједини у једну групу, групу која би слушала неку централу.
Љубовић истиче да успјевају некако да се снађу и истрају у очувању Удружења које их спаја и повезује са коријенима, без обзира на тешку ситуацију са којом се боре и на изостанак финансијске помоћи.
О активностима које им слиједе каже да већ у суботу, 26. маја, планирају одлазак у Крушедол на „Свесрпски црквени народни саборˮ, њих педесетак, међу којима су и фолклорни ансамбл Студентског културног центра и њихове двије пјевачке групе. На сабору традиционално, 5. јуна учестовати на прослави Дана Старе цркве. У јуну је и Свјетски дан избјеглица, па ће и то пригодно обиљежити.
Планирају отварање фото-изложбе 22. јуна гдје ће се кроз слике и ријечи приказати шта је све рађено кроз десет година у „Теслиˮ. Циљ им је да, сем Крагујевчана, изложбу виде и други посјетиоци. Очекују долазак и четири даме, књиживнице пореколм из Далмације, које ће одржати књижевно вече. Након свега тога, следи им прослава Дана Удружења када ће одржати свечану седницу.
Сваке године, 4. августа, даје се помен жртвама Олује у Саборном храму коме они присуствују. Док крајем августа, истиче Љубовић, планирају одлазак у Далмацију и обилазак три најстарија српска манастира ван Србије – Крка, Крупа и Драговић, задужбине Немањића. На сам дан Преображења одржаће концерт у оквиру манастира Крка, а учестоваће и на Данима српске културе у Хрватској у једном месту код Сплита:
Имамо добре, пријатељске односе са српским заједницама у пет хрватских жупанија, у Далмацији, Славонији, Лици.учествују српска културно-уметничка друштва из свих република бивше Југославије.
Љубовић додаје да су при свакој посјети јако лијепо дочекани и угошћени у Хрватској, а да увек имају проблем како све то узвратити у Крагујевцу, будући на финансијску ограниченост. Завршава да се боре да одрже започету причу и истрају на свом путу чувања традиције и вриједности свих Срба гдје год они били.
Текст написао:
Небојша Амановић
