Други сусрет мјештана личког села Турјански
Дружење брана забораву
Познато је, а и животно нас искуство учи, да је за реализацију неког догађаја, пројекта, задатка… најтеже учинити први корак. Сви наредни су лакши и бржи. Потврђују то и сусрети мјештана личког села Турјански из данашње опћине Врховине у Репбулици Хрватској, који су се јесенас, по други пут, 14. октобра 2023. године, окупили на дружењу у Београду. Изузетно позитивни и незаборавни утисци понијети са првог окупљања – октобра 2022. године потакли су организаторе да дружење понове. Након анкетирања сумјештана одлучили су да не мијењају мјесто, локацију овог дружења. – познати ресторан „Дрен“ у мирном дијелу новобеоградског Тошиног бунара.
Иако и протеклој години није регистровано „Завичајно удружење Турјанчана у Србији“, које би засигурно својим активностима обогатило и омогућило и чешће сусрете, очито је да, како године пролазе, овакви скупови и размјена информација и новости, како лијепих тако и, нажалост, невеселих и тужних о завичају, људима с којима су десетљећима дијелили добро и зло, све љепоте, али и тегобе живота у не сувише гостољубивом и даражељивом брдско-планинском подручју, много значе. То тим прије што многи, из објективних разлога, не могу да сами посјете и обиђу своја опустјела имања, урушена огњишта, гробља… И зато, ако ни због чега другог, вјерујемо да ће ови вриједни људи, који с не малим поносом истичу одакле потичу, не заборављају своје коријене, и одакле су вољом „више силе“, уз пријетњу оружјем и у страху од погрома, били приморани да оду – Турјанског.
Учесници дружења: Љиљана Хркаловић, Далиборка Бобић, Јелена Вукојевац, Жељка Бобић, Свјетлана Свилар и Ана Аралица
По испољеном ентузијазму младих организатора, које су ове године предводили Милан Хркаловић и Жељка Бобић, не сумњамо да ће и наредних година налазити снаге, мотива и воље, да се периодично окупљају и друже, како би млађим нараштајима могли пренијети значајне податке о својим коријенима, прецима, животу и обичајима из завичаја, који су похрањени дубоко у срцима и душама њихових старијих – родитеља, рођака и пријатеља. Својеврсни је то аманет потомцима да никада не забораве, већ и да даље преносе све оно што их веже за родну груду, завичај у који, како ствари стоје, тешко да ће икада вратити.
Машићи: Братислав Агбаба, Игор Машић, Олга Михајловић и Дане Машић
Обавезе и други оправдани разлози утицали су да се на дружењу појави мањи број Турјанчана, њихових пријатеља и познаника од претходног. Изостанци ипак нису пореметили веома пријатну атмосферу Личана, који су у вишесатном евоцирању сјећања на живот, догађаје и људе од прије тридесетак година, као и оне послије напуштања свог завичаја у августу ’95. године. Учеснике је на почетку скупа пригодним словом поздравио Владимр С. Скенџић (1947), дипломирани економиста у пензији и аутор двију књига: „Монографије личког села Турјански“ (2006) и „Монографије Врховине са околином (Прва књига: Из прошлости и садашњости)“ (2020), ауторских издања, који живи у Београду.
Наступ Братислава Агбабе
Најмлађи учесници: Стефан Павасовић и Петра Веселиновић. Дјеца кћери Мице и Богдана Бобе Бобића
Добром расположењу придоњели су свирком клавијатуриста Нешо Вукас и пјесмом Зоран Пећанац, а прилику да учеснике поздрави својим наступом – пјесмом и свирком на бисерници – није пропустио ни Турјанчанин Братислав Агбаба.
Ј. Новак
