Епископ Никодим реаговао на налог за уклањање ћирилице

Епископ далматински Никодим написао је званично саопштење поводом налога Управе гробља Општине Врси код Задра да се са споменика на локалном гробљу у Пољицама уклони ћирилица са једног споменика.

Након што је директор Комуналног друштва Врси Зденко Којић послао допис породици једног покојника у којем је затражио уклањање ћирилице са надгробног споменика на коме су ћирилицом исписана само имена покојника, стигле су реакције представника српске заједнице, а саопштењем се, путем званичног сајта епархије далматинске, обратио и епископ Никодим. Саопштење насловљено „У Хрватској ништа ново – опет и опет о ћирилици“, преносимо у целости.

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Полјицама. Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је реч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају оних који леже на том гробљу чекајући Васкрсење и Живот Вечни, је сигурно више од трећине Срба.

Нема смисла доказивати нетачност директорове тврдње, будући да се поменута законска одредба односи искључиво на службену употребу ћирилице или неког другог писма у Републици Хрватској, што и сам директор јасно наводи у свом допису, цитирајући члан 12. Уставног закона о правима националних мањина који гласи: „Равноправна службена употреба језика и писма којим се служе припадници националне мањине остварује се на подручју јединице локалне самоуправе када припадници поједине националне мањине чине најмање трећину становника такве јединице“. Није, наиме, редак случај да су на православним гробљима у Хрватској Срби апсолутна већина. Морам ипак да нагласим да је нејасно на који начин и како је поштовани директор дошао до закључка да је натпис на неком надгробном споменику исто што и службена употреба језика. Искрен опет да будем, највише ме интересује између кога се, у овако слободном тумачењу законских аката поштованог директора комуналног у Општини Врси, врши службена преписка. А још више ме интересује из ког разлога поштованом директору комуналнога предузећа у Општини Врси сметају мртви Срби. Можда му сметају живи, па преко мртвих покушава да се обрачуна и са њима, „мислећи да Богу службу приноси“ (Јн 16, 2), али ипак не разумем зашто му сметају натписи на ћирилици који вековима украшавају српска православна гробља у Далмацији и да ли је у следећој фази планирао уклањање ћириличних натписа са гробова из, рецимо, 1891. године.

Колико је мени познато, ово је први случај да се нека званична, јавна, дакле државна институција, обраћа са захтевом за уклањањем ћириличног натписа са надгробног споменика на неком српском гробљу на територији Републике Хрватске. Нема смисла у овом контексту развијати наратив о културолошким аспектима гробља, о било чијим обичајним и обредним и верским правима, а поготово правима националних мањина, која су уосталом, као што је добро познато, регулисана како Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, затим Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина, Уставом Републике Хрватске, Уставним законом о правима националних мањина, па и самим Законом о гробљима.

Наглашавам да се у овом случају управо ради о нарушавању назначених права и слобода и њиховом произвољном и недобронамерном интерпретирању, тим више што се такве репресивне мере примењују на светим местима каква су, за нас хришћане, гробља.

Такође, додајем да је скрнављење гробова и спомена на умрле – а и ћирилични натпис је део тог спомена – у Хрватској кривично дело за које се прописује казна затвора до једне године. Скривати се у том покушају иза Закона о правима националних мањина и употреби ћирилице у јавном простору, једнако је као позивати се на Закон о спорту приликом увођења евра.

Утолико овај случај називам бизарним, што је најблажи израз којим покушавам да изразим своју осуду, своје чуђење и своју тугу. У временима глобалне светске кризе, крвавих ратова и разарања градова и људских живота, овај невешти покушај истеривања индивидуалне воље показује сву бесмисленост таквих намера. Страшно је да ни упокојене душе ни њихово место почивања нису изузети од оваквих лоших намера и скрнављења.

У том смислу подижем свој глас у намери да се под хитно стане на пут таквим намерама, свесно избегавајући реч провокацијама, јер желим да верујем да се овде ради о нетипичном случају који не доприноси суживоту, заједништву и бољем успостављању, како суседских, тако и међудржавних односа.

Српски православни Епископ далматински Никодим Косовић

Преузето са: srbi.hr