Храм у Врлици сада је један од најлепших у Далмацији

Прошло је тек пет година од дана када је најстарија православна богомоља у Врлици, црква посвећена Светом Николају, прославила четири века свога постојања. Зачајан датум и годишњица, сведочанство о четири стотине година постојања њиховог Светог Нике, како народ овога краја свом заштитнику од миља тепа, обележен је и завршетком прве фазе обнове храма који је кроз историју страдао у неколико наврата.

За велики јубилеј у целини је обновљена вањска фасада храма, звоник је добио нову круну и позлаћени крст, извршена је изолација влаге која је угрожавала цркву, обновљено је степениште у звонику, храм је покривен новим црепом, обновљена је храмовна ограда, капија на порти, док је претходних година обновљен Парохијски дом са оградом и капијом.

У данашње време када је, многима, све материјално прече и светије од духовног, Врличани су сачували понос и образ предачки сакупивши и донирајући завидна материјална средства за обнову и нови изглед свог храма. За многе и не слутећи, био је то само део онога што су иза себе желели да оставе.

Сада, пет година касније, хроничари и историчари могу потписати и у записе ставити да је: „Живопис храма Светог Николаја у Врлици освештан лета Господњег 2023. године, од стране епископа далматинског Никодима и бихаћко-петровачког Сергија, а на част и понос народу краја Врличког и православног рода српског.”

Био је то повод за још један спомена вредан сабор православних Срба подно Динаре, у градићу Врлици у којој је православних житеља данас свега неколико. Али, они који су морали отићи нису заборавили, ни свој храм, ни претке ни своја села.

Захваљујући Удружењу Чувара Христовог гроба који све протекле године готово непрекидно чувају један од најстаријих обичаја овога краја, традицију дугу вековима, али и бројним појединцима који настоје очувати и сачувати нит која их веже са предачким пореклом, врлички храм комплетно је фрескописан и данас је, по мишљењу многих, заслужено уврштен међу најлепше храмове у Епархији далматинској.

Поводом завршетка последње фазе обнове, двојица епископа Бихаћко-петровачки Сергије и далматински Никодим, служили су Свету архијерејски литургију и том приликом освештали фрескопис врличке светиње.

– Бог умножава у својој природи коју је створио и дао нама на управљање, видите и сами на својим њивама од једног зрна пшенице колико се зрна умножи. Сав овај свет непрестано се Божијим благословом обнавља, тако се и Божији благослов умножава у сваком дому. Господ нам је дао природу да у њој уживамо, а не да је кваримо. И екстремни временски услови којима смо сведоци опомена су због наших слабости и грехова. Бог допушта да се догоде да би нас преображавао – истакао је, између осталог, у својој беседи епископ Сергије, честитајући народу врличког краја на труду, залагању и љубави коју су уложили у обнову своје светиње.

Црквена одликовања заслужнима за обнову храма

Након свете литургије, пред мноштвом окупљених верника пристиглих овим поводом са свих страна, заслужни појединци који су се истакли својим трудом и љубављу према Цркви награђени су од епископа далматинског ордењем.

– Сматрам да је њихово богоугодно дело, као и дело свих осталих који су учествовали у обнови, једно дело које ће коначно и сам Бог да благослови управо оним што је једини циљ свих нас који носимо велико име хришћана, а то је прилика да наследе Царство Небеско и постану деца и наследници светлости, како се то каже у Светој тајни крштења. Надам се да ћемо се тамо са радошћу гледати сви заједно лицем к лицу, гледајући на првоме месту лице Божије и кроз то добити ону награду на коју смо позвани као хришћани. Захвалан сам веома Чуварима Христовога гроба, јер су они одржали традицију овога краја да у Страсној недељи чувају Христов гроб, да се труде и кроз то покажу своју веру у Христа, распетога и васкрслога који је једини сигуран пут за задобијање вечног живота – рекао је епископ далматински.

Члановима удружења Чувари Христовог гроба он је уручио високо одликовање СПЦ, орден Светог Саве другог степена, у знак признања за немерљив допринос очувању традиције српског народа врличког краја и вишевековног православног обичаја чувања Христовог гроба, као и учествовање у обнови храмова у врличком и книнском подручју. Овим орденом одликован је и Ђуро Ђурђевић из Београда у знак признања за љубав према мајци Цркви, нарочито исказану неизмерном бригом за обнову цркве Светог Николе у Врлици и других светиња врличког краја.

Орденом Светог краља Милутина за свој допринос у обнови далматинских светња награђен су фирме Реса градња и Павком из Београда, као и појединци Дамир Драгић, Горан Самарџија, Драго Арнаут, Драгиња Ђурић, Бранко Радујко и Немања Марјан.

Добитници признања истакли су како је ово за њих посебно емотиван и важан догађај јер неке од њих читав живот и најлепше успомене вежу за врличког Светог Нику.

– Изузетна ми је част што могу данас да вам се обратим и да се захвалим свим дивним људима који су својим прилозима помогли да осликамо и реконструишемо ову цркву. Мени лично је овај орден свакако најдражи, посебно јер ми је уручен у овој цркви за коју сам посебно везан. Овде сам крштен, ишао сам ту на веронауку, добио прва сазнања о вери и љубав према Господу. Када смо пре неколико година решили да обновимо ову цркву било је доста песимизма код поједних људи јер су, кажу, тешка времена. А каква су тек времена била оних година када су наши преци само захваљујући љубави и вери успели да је саграде? Ретко где је природа тако сурова и шкрта према људима као овде у Далмацији, а исто тако ретко који народ је одан свом завичају и вери као што су то Далматинци – поручио је у свом обраћању Ђуро Ђурђевић

Председниик удружења Чувари Христовог гроба Драган Павловић присетио се почетака обнове врличког храма и са пуно емоција говорио о том времену.

– Давне 1972. године, када је наша Црква Светог Николаја изгорела, ја сам постао чувар Христовог гроба са 16 година. Сањао сам тада да једнога дана наша црква засија поново у пуном сјају. Хвала Богу, ја сам тај дан дочекао, био сам иницијатор обнове овог храма и не само то, него и све светиње у парохији имају печат удружења Чувара Христобог гроба. Данас су наша срца пуна, наши су се снови остварили и све оно што је било тешко данас смо заборавили. Поносни смо на то, пре свега да смо, како је рекао владика, Светог Николу направили најлепшом црквом у Епархији далматинској – рекао је Павловић упутивши епископу далматинском обећање да у Чуварима Христовог гроба увек има сигурне људе који ће, као и у протекле векове, чувати православну веру и традицију.

Епископу Никодиму уручен је симболичан дар, портрет блаженопочившег епископа Никодима Милаша, једног од Далматинаца са трона епископа далматинских, као сибол чврсте вере, вековног постојања и борбе за опсатанак православног народа у Далмацији.

Преузето са: srbi.hr