Храмовна слава у манастиру Ораховица

Посетили смо манастир Ораховицу који је 22. маја прославио храмовну славу Пренос Моштију Светог Николаја Мирликијског.

Празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовна је слава манастира Ораховица који се налази у самом срцу планине Папук. С верним народом, свештенством, монаштвом, и гостима, свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован.

– Сав наш народ који је овде и који је везан за Ораховицу се овде окупио после свега што је прошао у току ове пандемије. Хвала Богу ево сви смо ту на броју. Показало се да је црква Божја прегрмила и то као што је прегрмила и много горе периоде и много гора и тежа времена. Као што је то лепо рекао и митрополит Хиларион Волоколамски, други човек руске цркве после патријарха: Ма какви вируси, ми смо као црква преживели и Стаљина и Хитлера, а да се сада обазиремо на некакав вирус. Стрпите се и претрпите, проћи ће! И ево, хвала Богу пролази. Ми се враћамо свом животу цркве, враћамо се богослужењу, тј. народ се враћа јер се богослужење никада није ни прекидало. Народ се у већем броју враћа да прославимо Господа Бога, који нас је прославио и провео и кроз ово искушење и да се, ако Бог да, и за Преображење овде окупимо у много већем броју – рекао је након литургије владика славонски Јован.

Време проведено у изолацији због појаве коронавируса била је прилика да људи из свега извуку одређене поуке, да се на тренутак зауставе и преиспитају те да пронађу нови смисао у својим животима враћајући се самим коренима свога бића.

– Видели смо одједном како се и природа вратила у своју нормалу јер су се и људи мало успорили, успорили су свој ритам живота који је претерано брз, који меље и који уништава душе људске. Видели смо да је породица са кућом и окућницом још увек темељ људскога друштва. Она је довољна онолико колико је могуће да неко буде довољан самом себи и најмирнији је човек који је био у могућности да све ово прегура у свом дому, са својом породицом и са окућницом. Такви људи су све ово много лакше подносили него они који су били затворени у бетонске зграде по великом градовима – истакао је владика Јован.

Ове године верника мање, али ништа мање свечано

Претходних година у манастир је на овај дан долазило много више верника, а сада их је било знатно мање. Они најупорнији и овога пута су били овде да у миру и молитви прославе славу овога храма.

– Долазим овде већ десетак година, сваке године. Ту буде пуно народа, буде музике и људи се окупе. Овај пут је народа мање због вируса, али је свеједно лепо – каже Стеван Радонић.

С њим се слаже и Ненад Дубајић из оближњег села Миклеуш.

– Овде сам долазио још са својим родитељима и наставио сам да долазим до дана данашњег. Упркос свему овде се окупио довољан број људи иако их зна бити и по хиљаду. Овде се долази и за Преображење. Долазе људи из Србије из Босне и они који су некада овде живели.

– Била сам у болници на операцији срца али сам се опоравила и хвала Богу опет сам овде. Долазила сам овде редовно и спремала манастир за прославу Светог Николе и за Преображење. Чистила сам кандила, а мој отац је овде кумовао на слави. Прошле године смо за Св. Николу били у Сланкамену, тамо имам сина, и исто је било пуно света – каже Милица Митровић која је родом из оближњег Дузлука.

Манастир без струје и далеко од градске буке

О манастиру брине игуман Павле који је ту светињу преузео пре три године дошавши из Острога. Отац Павле истиче да је манастир Ораховица место изузетно погодно за монашки подвиг јер се налази далеко од ужурбаног и бучног живота у градовима.

– Овде нема струје, али манастир има добру води и далеко је од свакога насеља и било каквог светског метежа и буке и са одушевљењем сам примио благослов да дођем у ову светињу и бринем о њој. Надам се да ћемо уз помоћ свих ових људи, који овде долазе пре свега да се моле Богу, обновити духовни живот у Епархији која је много страдала током времена. Не могу да кажем да је узрок њеног страдања у задњем рату, узрок је много дубљи и дуже је трајао, али сазрело је неко време када су људи, након много много година веровања да могу да живе без Бога, схватили да је у Богу сила, снага и спасење и да једино уз Његову помоћ могу, не само да опстану него да и живе као људи и да стекну ту духовну снагу да могу да граде будућност – истиче настојатељ манастира Ораховица игуман Павле.

Све бива и све пролази па ће тако проћи и ова несрећа са вирусом и народ ће се поново у великом броју окупљати у овој светињи која вековима опстаје упркос свим недаћама и хировима времена.

Преузето са: СРБИ.hr