Бољи услови за наставу српског језика и културе

И у овој школској години, велик број ученика похађат ће наставу српског језика и културе (СЈК). Но предавачи су у пуно бољем положају него претходних година и имају све потребне увјете за квалитетан рад. Валентина Пипинић која предаје у Загребу, сматра да ће се задржати сви ученици који су похађали наставу од почетка другог полугодишта, када је тамо покренут модел Ц.

– То видим по њиховом одушевљењу наставом. Што се тиче нових уписа, точне бројке нећемо знати док не прођемо процес обавјештавања и указивања дјеци која још нису укључена да имају још једну могућност да похађају свој материњи језик – каже наставница.

– Прошле школске године имали смо два часа недјељно, а скоро сви хтјели су да их имамо још више. И суботама смо имали предавања за дјецу која нису могла похађати наставу током седмице. Није им био проблем да сваки домаћи задатак уредно извршавају. Ученици могу да се укључе и касније јер се не знају какви ће бити распореди у двјема школама у којима се настава одржава, а родитељи не знају који ће распоред одговарати дјеци и колико ћемо добити слободног простора јер је усклађивање термина у току – каже Пипинић.

Што се администрације и прописа тиче, нема измјена; што је важило прошле школске године важит ће и ове. Истиче значење два стручна скупа одржана у задње двије седмице пред почетак школске године, на којима су предавачи добили знања која могу употријебити како би они и ученици што лакше савладали школску годину. О стању у подручној школи у Жегару говори нам учитељица Маријана Пејчиновић.

– Број наших ученика се смањује као у цијелој Хрватској; прошле године смо имали шесторо ученика, а сад ће их бити петоро. Једна дјевојчица је одустала због пресељења у Загреб. С друге стране, школа је током школске године преуређена; добили смо нову столарију, завјесе и саниран је дио крова. Оно што је важније, добили смо могућност наставе СЈК у матичној школи у Обровцу од 1. до 8. разреда, тако да ће сада настава бити организирана у двије школе. Пуни смо новог елана, а ми наставници и нових знања, па се надам се да нас чека лијепо дружење. Кад ученици крену похађати наставу по моделу Ц, не одустају. Тако ће и сада у петом разреду бити троје ученика колико их је било у четвртом. Има нешто више ученика у нижим разредима, а колико знам, нитко се није исписао. Било би пожељно кад би се у наставу укључили још неки ученици српске националности који то још нису учинили – наглашава Радмила Куга која држи наставу српског по моделу Ц у Доњем Лапцу од петог до осмог разреда. Томе би могло помоћи и најављено оживљавање рада тамошњег пододбора Просвјете који је дјеловао почетком вијека, али се у међувремену распао.

– Понекад локална политика нама слуха за културу и њене потребе. Активностима пододбора у сурадњи са школом, свакако би било омогућено боље одвијање наставе у школи и то би мотивирало дјецу – сматра Куга која вјерује да ће се за наставу наћи и простора којих у мјесту има доста.

Ранка Род истиче да је њена школа у Војнићу једна од првих која је почела с наставом српског по моделу Ц. Немају већих проблема што се тиче наставе и организације. Добили су и нову учионицу тако да је што се увјета тиче, свака година све боља. Она држи наставу за 27 ученика од 1 до 8. разреда; њихов се број смањује, али се смањује и укупни број ученика.

– Али се врло велик интерес не смањује; наставу похађају практички сви ученици српске националности. Добродошла би и сурадња више школа, па управо договарамо сурадњу са школом у Пакрацу – истиче Род.

– Прошла година је била успјешна: Задовољна сам како ученици напредују; наравно, увијек има мало слабијих, али велика већина су добри, хоће да раде и заинтересовани су. Зато их очекујем и у овој школској години – наглашава Наташа Губеровић из школе у Пакрацу. Дио ученика школе у Вргинмосту којима настава држи Сенка Цревар, ни љетос није мировао јер су били на кампу у Далмацији.

– Кад сам у Београду добила признање заједно с Радмилом Берић, челницом удружења Жене Косовске долине из опћине Бискупија, за десет минута осмислиле смо идеју како да преко петодневног кампа спојимо Кордун и Далмацију. Пријавиле смо се на конкурс у Србији. Покривени су трошкови пријевоза и боравка, тако да је десет мојих ученика, уз осморо који похађају школу у организацији Жена косовске долине, није ништа требало плаћати. Уз благослов владике далматинског Никодима, омогућено нам је бесплатно спавање у богословији манастира Крка. Током пет дана дјеца су обишла више манастира, цркава и градова. Пуно су научила на опуштен начин. Упознала су дјецу која су иста као и они, али живе у неком другом простору. Видим да се дописују и да желе нове заједничке активности – каже Цревар.

– Многи ученици за које знам да би се исписали због оптерећења у настави, не одустају управо због заједничких дружења на којима за дан два науче више него за седам дана у учионици – закључује Сенка Цревар. Огњен Ергарац од 2007. држи наставу ученицима свих осам разреда у Глини.

– Укупно је 28 ученика, али ове године бит ће пад јер се људи исељавају. Да дјеца показују интерес показује податак да је настава 2007. почела с петоро ученика и до прије четири године сваке године је биљежен раст. Настава је углавном организирана током 7. школског сата након чега ђаци имају осигуран пријевоз. Разлог је и што се ради о великој школи с двије смјене, па је тешко наставу организирати другачије – каже Ергарац и наглашава сурадњу с „Просвјетом“.

За учитељ(иц)е су организирана и два семинара: први је одржан у Загребу. Други у Врховинама организирала је „Просвјета“, а финанцирали Министарство знаности и образовања те СНВ с предавачима професором Ранко Рајовићем и његовим сином Вуком. Учитељи су тамо добили дидактичке материјале, а добит ће и службене потврде о стручном усавршавању од Агенције за одгој и образовање (АЗОО) које им могу послужити код прикупљања бодова за напредовање у струци, како наглашава виша савјетница за српску мањину у АЗОО Наталија Копреница.

– Морамо учинити све да се настава омасови у основним и средњим школама, а од ове године одржава се и љетна школа за средњошколце. Требало би осигурати средства да дјеца након основне школе не буду искључена из процеса учења српског језика – наглашава генерални секретар Просвјете Слободан Живковић.

 Ненад Јовановић; Портал Новости

Преузето са: Банија онлајн