Илијан Тањга – Бисер Книна у бијелом свијету

Пјесник, писац, умјетник, спортиста, менаџер, програмер и још много тога. Дугачак је списак занимања којима се до своје 30. године бавио Илијан Тањга. Иако га је живот рано увео у свијет одраслих и одвојио га од безбрижног дјетињства, од малих ногу је знао да ће срећу и бољи живот потражити у другим државама свијета. Није могао замислити гдје ће све његова нога крочити, али је знао шта жели. А желио је да крене у потрагу за бољим животом.

Илијан Тањга, младић широког спектра интересовања и способности, рођен је 17. октобра 1989. године у селу Оћестово код Книна. Основну и средњу школу завршио је у Книну. Услијед ратних околности сели се у Књажевац, потом у Зајечар, да би се 2000. године вратио у родно мјесто. Након средње школе одлази у Беч гдје уписује Факултет политичких наука, а затим се сели у Франкфурт. Интересовање за разне послове показао је од раног дјетињства и није желио свој живот да препусти сплету околности. На такав његов став утицала је мајка, која је имала најважнију улогу у његовом дјетињству. Она га је усмјерила да остане на добром путу и на праве вриједности у животу. Мајка је и дан-данас његова највећа подршка и захваљујући њој усмјерен је ка вјери у Бога и непрестаној борби за боље сутра.

Инспирацију за све што ради у животу налази и у свом завичају. Крај из кога потиче је специфично подручје, земља је таква да само најотпорније биљке опстају, па су и људи одатле сналажљиви, јаки и способни. У његовом крају, у периоду прије рата национална припадност није била важна и нико није слутио да ће се рат догодити. У свом животу води се мудрошћу „брат је срцу мио, ма које вјере био“, међутим, по повратку у родно мјесто ситуација је била другачија, са много мање толеранције. За њега је такав живот незамислив јер сматра да треба праштати и водити се ријечима Патријарха Павла „чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди“.

Илијан Тањга је живио у Америци, Великој Британији, Уједињеним Арапским Емиратима, Аустрији и Њемачкој. Тренутно живи у Њемачкој и не зна куда ће га живот још одвести. Свака држава је специфична на свој начин и свака је оставила траг. На њега је највише дјеловала њемачка дисциплина, енглеска хладноћа и хавајска опуштеност. Обишао је доста земаља свијета, у доста је и живио, али се нигдје није срео са пријатнијим, топлијим и гостољубивијим људима него што су то наши људи.

До сада је обављао доста послова. Био је туристички водич, менаџер на прекоокеанским бродовима гдје је прво радио као конобар. Његова блага природа, али и упорност, способност, сналажљивост, амбициозност су га водили ка сталном напредовању и тако је на прекоокенским бродовима на којима раде људи из свих дијелова свијета, дошао до тога да буде директор. Затим, радио је и као стјуарт у Дубаију. Тренутно се бави пословима агента за продају некретнина, програмера на ЦНЦ машинама и ради хонорарно у угоститељству.

Уз све послове које је радио, увијек је налазио времена и за спорт. Бавио се кошарком, фудбалом, рагбијем и кик-боксом.

Умјетност је његова посебна љубав у коју убраја музику и писање поезије и прозе. Свирао је бубњеве и гитару. Пише пјесме и прозу.

На пучини у туђини

На пучини у туђини
Враћам ти се, мајко мила,
Све ово дуго вријеме
У срцу си, мајко, била.

На пучини у туђини
У челику бројах дане,
Без љубави и пријатеља
Дочеках ја живе ране.

На пучини у туђини
Видјех што је живот прави,
Када немаш, нема никог,
Када имаш, свако би да слави.

На пучини у туђини
По читавом свијету оставих траг,
Фалиле ми мајске руже,
Мајчин ручак, родни крај!

Своје способности писања прозе исказао је кроз књигу „Забрањена љубав“ која је доступна на неколико језика. Иако је дио књиге фиктиван, базирана је на истинитим догађајима везаним за његову бившу љубав. Уједно, кроз књигу је хтио да пошаље поруку да у љубави, национална припадност не треба да буде пресудна и да је најважније ширити позитивне емоције.

Након свега што смо чули о Илијану, наш закључак је да је његов живот веома интересантан. Међутим, он не сматра да је тако:

• Хвала на комплименту! Сплетом околности сам доста путовао, видио и проживио, што негативно, што позитивно. Неке ствари сам манифестирао у умјетности, попут књиге „Забрањена љубав“, јер ми је то све служило као вентил. Сматрам да сам само дијете из книнске провинције које је кренуло у бијели свијет како се каже „трбухом за крухом“, истакао је Илијан.

Илијан има тек 30 година и још много жеља, али и времена да их оствари. Његова жеља је да се даље усавршава, да путује и види још земаља, упозна још народа и култура, да напише још књига. Такође, интересује га хуманитарни рад па би волио да оснује фондацију и помаже људима који немају довољно услова за егзистенцију. Поред свега, двије највеће жеље су му да помогне мајци која је свој живот посветила њему и да заснује своју породицу.

Овдје није крај, јер је живот тек пред Илијаном. Живот у којем може максимално да искористи све своје капацитете и покаже свијету какви су људи са наших подручја. Ко зна, да није било рата деведесетих година који је многе натјерао да напусте свој завичај и бољи живот потраже у другим земљама, остатак свијета никада не би сазнао да је ово подручје неисцрпно када су у питању интелигентни, способни, вриједни, поштени, сналажљиви, амбициозни људи.

Драгана Шиповац
Јелена Рокнић