Одржано 25. јубиларно Крајишко вече
МЛАДИ НАСТАВЉАЈУ ЗАВИЧАЈНУ ПРИЧУ
Традиционална манифестација, у организацији КУД „Крајина“, одржана је 3. фебруара у ресторану „Вила Анђела“ у Београду. У пригодном културно-умјетничком програму, осим домаћина скупа, учествовали су етногрупа „Златник“, здравичар Драган Симић, етнопјевачица Светлана Спајић и етномузиколог Вељко Љуштина. Ни овога пута није изостала томбола са богатим наградама, а општенародно весеље, уз крајишку пјесму, потрајало је до раних јутарњих сати.
У име организатора све присутне госте, извођаче, као и оне који су на било који други начин допринијели да се одржи ово вече поздравио је Милош Калањ.
„О КУД „Крајина“ не треба превише причати. Ми се већ скоро три деценије својим дјелима представљамо широким народним масама, чувајући од заборава културу и традицију Срба западно од Дрине“, истакао је Калањ, најављујући богат културно-умјетнички и забавни програм током наставка вечери.
„Ој, Крајино, родно грудо моја, тешка ми је свака рана твоја, рана која не зараста дуго, ој, Крајино, преголема туго…“
Овим стиховима пјесме Ој, Крајино група Златник и МПГ КУД „Крајина“, отворили су програм, а затим се присутнима обратио Драган Симић, народни здравичар и бесједник из Мионице.
Симић је и предсједник Удружења за очување и његовање српске традиције и обичаја „Прела и посела“. Својим наступом оправдао је бројне награде освојене у бесједништву и здравичарењу, а свој говор завршио је ријечима „Крајину волим, Шумадијом се поносим“.
Да се српском рјечју и пјесмом поносе, али и да је дивно изводе показале су младе даме окупљене око групе „Златник“. Својим гласом, али и избором пјесме лако пронађоше пут до срца публике која их награди великим аплаузом.
Након њих, на сцени се појавила још једна етнодива у сваком смислу те ријечи. Жена од које се може и чути и научити.
Светлана Спајић је извођач традиционалних пјесама, педагог, културни активиста и преводилац, представио је водитељ програма ову мултимедијалну умјетницу, нагласивши да њен репертоар српске архаике од Книнске до Неготинске крајине, обухвата и најстарије пјевачке облике из Подриња, попут пјесама на глас, канталица и пјесама на бас. Не чуди јер је Светлана и рођена у овом дијелу Западне Србије, у познатом селу Текериш. За ову прилику, како је сама рекла, изабрала је једну пјесму коју одавно није пјевала „ Јелени и кошута“.
Вељко Љуштина солиста на хармоници и традиционалним инструментима попут гајди, дипла и кавала се такође своје музичко умијеће показао публици.
Овај студент Академије умјетности из Новог Сада посједује велико искуство свирајући у многим оркестрима, а овдје се представио у извођењу мелодија на сва три, горе поменута, инструмента.
Част да пјесмом заврше овај дио програма припала је поново домаћинима. Лички ојкан заорцали су грлати момци мушке пјевачке групе КУД „Крајина“, а затим још неколико пјесама у којима су до изражаја дошле њихове гласовне могућности.
По завршетку културно-умјетничког програма Миле Делија је зачас подигао публику на ноге, а његов „Орас“ праћен је, рекло би се, хорски од преко 600 присутних. Затим је кренуо од личког тунела, према Далмацији и наставио даље бурно праћен од својих обожавалаца.
Нису заостајали ни Саво Миодраг и Љубиша Каплановић. Запјеваше њихову „Крајине и Книна, Баније и Лике, одрек`о се не би` за три Америке…“ па затим ону „Мој је побро изузетно вриједан, мана му је што је вазда жедан“… Мада жедних и гладних, ове вечери није било… А имали су, мора се признати, и солидно појачање у културисти Бошку Козарском који је својим присуством увеличао ову фешту.
Поново се појавише и момци из КУД-а у цивилном одијелу и под именом „Мерак Крајине“. Наставише у истом ритму, баш као и нешто касније пјевачица Драгана Стојановић, држећи атмосферу на високом нивоу.
Тешко је све и ријечима препричати. Ни фотографије, ни снимци не дају праву слику. Ово ипак треба доживјети. Једном годишње је Крајишко вече… А скупили се Крајишници и њихови пријатељи са свих страна. Пјевало се и играло, дружило и одужило. До раних јутарњих сати. Вредило је…
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
БОГАТА ТОМБОЛА
БАШТЕНСКА ГАРНИТУРА У ЛИКУ
КУД „Крајина” се углавном финансира од средстава која се прикупе продајом карата и томболе на овој вечери. Зато су организатори веома захвални свима онима који су на овај начин помогли КУД –у, јер се од тих средстава плаћају ношње, путовања, фестивали, опрема, кореографи и други трошкови. И ове године, велики Крајишника и пријатеља Крајине одвојио је низ вредних награда за томболу, а продато је неупоредиво већи број. Стари дародавци нису ни овај пут изостали, а највредније награде дошле су опет од „Steelsoft-а“, Омни Турса, Eurotours DOO и многих других.
Главна овогодишња награда, баштенска гарнитура, поклон фиме „Metal-inex“, отишла је пут Лике.
МИЛОРАД ЗАГОРАЦ ПРЕДСЈЕДНИК КУД „КРАЈИНА:
КРАЈИНА ЈЕ ВЈЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЈЕЦА ВЈЕРНА
„Хвала свима онима који су ово вече својим присуством и позитивном енергијом испунили радошћу и весељем вриједног сјећања до наредне године. Велико хвала и свим дародавцима томбола јер и то је подршка са којом помажете рад и опстанак КУД „Крајина“. Хвала вам и на поруци коју сви заједно шаљемо јавности колико је крајишки народ ведрог и веселог духа, енергије, културе и васпитања, одгоја и моралних и етичких вриједности. Хвала вам на породичним доласцима, хвала младости која је ту са нама спремна да само најбоље извуче и искористи од нас старијих и настави завичајну причу и даље“, рекао је, захваљујући се посјетиоцима, Милорад Загорац по завршетку још једне успјешно организоване Крајишке вечери.
