Јањани прославили славу Светог Симеона Мироточивог

Завичајно удружење Јањана је традиционално 26. 2. 2022. године обиљежило славу Светог Стевана Мироточивог и 13. година постојања удружења у ресторану “Кум“ у Футогу.

Обиљежавању су присуствовали посланици у Народној скупштини Републике Србије Јасмина Обрадовић, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, предсједник Скупштине општине Шипово Милан Плавшић, предсједник Удружења Јањ – Шипово Зоран Маријанац, свештеници парохије футошке, као и свештеници Јањани на служби у Србији. Такође, свечаност су увеличали пријатељи међу којима су били окумљено Удружење Срба Доњовакуфљана, представници Удружења Змијање, Мањача, Петровчана и Крајина Врбас, као и представници свих мјесних одбора ЗУЈ у Војводини: Футог, Обровац, Равно Село, Банатско Ново Село и Перлез.

Пред почетак славског обреда, Јањани су минутом ћутања одали почаст пријатељу који их је напустио прије пар дана Стојану Јеркићу, дугогодишњем секретару Удружења Шиповљања – ЈАПЛИС у Београду, човјеку који је био ту од оснивања ЗУЈ и који је својим фотографијама овјековјечио све догађаје, како у Јању тако и у Војводини, које је организовало Удружење Јањана.

Након минута ћутања, позвани су свештеници футошке парохије да обаве славски обред и очитају славу ЗУЈ Светог Симеона Мироточивог. Послије тог чина, члан мјесног одбора ЗУЈ Перо Вранић је очитао славу од 12 кољена по јањским обичајима.

Након славског обреда, скупу се обратио предсједник ЗУЈ Зоран Црепуља који се осврнуо на рад и активности Удружења у претходном периоду.

– Иза нас је тежак период услијед ситуације са корона вирусом. Иако је удружење радило и дјеловало са смањеним активностима, доста тога планираног је спроведено у дјело захваљујући напорима свих нас и наши сарадника. У јануару 2021. године објавили смо 11. број годишњег часописа Јањски гласник, у фебруару смо успјели обиљежити славу и 12 година постојања ЗУЈ са малим бројем посјетилаца у складу са мјерама кризног штаба. У априлу чланови Главног одбора састали су се у Шипову са начелником општине Миланом Ковачем и на обострано задовољство договорена је сарадња са посебним акцентом на сарадњу привредних субјеката, као и стварање услова за развој Јања и општине Шипово у областима туризма.

Црепуља је подсјетио да су у јулу 2021. године заједно са Удружењем Јањ – Шипово и КУД “Јањ“ Стројице, организовали 12. Јањски вишебој, који је и поред проблема са корона вирусом оправдао очекивања свих посјетилаца. У септембру је одржан 8. Сабор Јањана у Војводини, дводневна манифестација која је окупила велики број Јањана и њихових пријатеља Крајишника из Новог Сада и околине. Октобар је обиљежило учешће ЗУЈ на Војничкој пасуљади у Ветернику, док је у новембру ЗУЈ узео учешће на 21. Футошкој купусијади гдје је освојено друго мјесто у кувању јела од купуса. Истог викенда ЗУЈ је учествовао на Чварак фесту у Каћу. Такође, једна од значајних активности ЗУЈ било је представљање на манифестацији “У сусрет завичају“ у Врбасу.

За Јањане 2022. година је успјешно почела. У јануару је објављен 12. Јањски гласник, док су у фебруару учествововали на 3. Сајму завичаја на Новосадском сајму.

Црепуља је у име ЗУЈ изразио захвалност Покрајинском секретаријату за културу, Градском секретаријату за културу, као и Фонду за избјегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, на челу са директором Душком Ћутилом.

Велики пријатељ Јањана који долази на све манифестације ЗУЈ у Војводини, а био је гост на манифестацији Јањски вишебој народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта пожелио је срећну славу свим Јањанима и изразио задовољство што је дио скупа.

– Желим да се још много година окупљамо овим поводом, али и на многим другим манифестацијама. Посебно бих желио да истакнем, а тиче се читавог нашег народа један од најважнијих државних циљева наше Србије и Републике Српске то је да стално радимо на јачању културног и духовног јединства српског народа. Треба да чувамо свој српски језик и ћирилицу, да се окупљамо око Српске православне цркве, да славимо крсну славу, да његујемо сјећање на наше страдале сународнике и да се двије српске државе боре да се коначно у међународној заједници призна геноцид над српским народом.

Линта је подсјетио да је српски народ водио одбрамбено-отаџбинске ратове, деведестих година на подручју Републике Српске, Републике Српске Крајине и Савезне Републике Југославије и да се треба борити за истину о страдању српског народа деведесетих година и оснивање Меморијалног центра српских жртава геноцида у НДХ.

Предсједник Скупштине општине Шипово Милан Плавшић је истакао да се ове године наставља са изградњом инфраструктурних пројеката у Јању.

– Ми из локалне власти чинимо свакакве напоре да удостојимо и побољшамо живот Јањана у Јању. Нажалост, Јањске отоке су угрожене, планира се изградња велике централе која може да наруши љепоту Јањских отока. Не треба то да дозволимо. Такође, замолио бих брата Зорана за помоћ Јању у запошљавању жена у Јању јер ће се на тај начин побољшати услови живота у Јању.

Здравичар Гојко Нинковић је одржао здравицу, након чега је предсједник КУД-а “Јањ“ Стројице Миленко Ђукић подсјетио присутне да Јањ има своје знаменитости и знамените личности. Има ријеку Јањ, Јањске отоке, има свој Манастир Глоговац, Ваганску пећину која је отворена за посјетиоце 6. 8.2021. године. Поред пећине, Прашума Јањ је на листи UNESCO свјетске природне баштине. Откривен је споменик Милану Маријанцу, урађен је асфалтни пут до засеока Рашће и урађена је нова капија на улазу у двориште Цркве у Стројицама.

У протеклом периоду објављене су двије нове књиге о Јању. Књигу Приче испод Виторога објавила је словачка књижевница за дјецу Катарина Миколашева, велики пријатељ Јања и Јањана. Књига је објављена на српском и словачком језику.

Књига Седам дана тама изнад Јања која је изашла из штампе прије неколико дана има занимљиву историју. То је дјело писца и пјесника Ранка Радмана, рођеног у Љуши 1923. године. Дјело је било у рукопису 60 година. Унук Ранка Радмана, Бојан Радман је сачувао рукопис који датира из 1963. године и успио га објавити након много година. Тим поводом о књизи је говорио њен рецезент професор доктор Момчило Сакан.

– Ово је епско дјело о Јању о септембарској офанзиви која је спроведена од 3. 9. до 10. 9. 1941. године. Ранко Радман је направио еп на 120 страна текста, ово дјело је јањски помен који има трајну вриједност. Ранко је у ово дјело унио своје емоције и приказао страдање невиних људи у Јању.

У културно-умјетничком дијелу програма учестовали су Боро Војвиновић, кантаутор и вокални солиста који је отпјевао химну “Родни Јањ“, млада пјесникиња из Јања Сара Максимовић, вокална солисткиња Весна Дудаш, као и пјевачке групе “Његош и пријатељи“ и “Јањски бећари“. У забавном дијелу програма наступили су Ћоле бенд и пјевачки крајишки дуо Гоци и Роца.