Колут – мјесто гдје се чува личка традиција
Да традиција, обичаји и љубав према завичају нису нешто што припада неким прошлим архаичним временима доказ су Личани из села Колут. Док су говорили о Лици, својим селима и огњиштима по њиховом дијалекту би закључили да их је Олуја прогнала у Војводину. Истина је међутим другачија, већина њих је рођена у Колуту, у Бачкој, у Војводини. Али од свог рођења Срби – Личани.
У првој половини 1945. године у село Колут (Сомбор) досељавају се Срби из Лике. Из Кореничког, Удбинског, Лапачког, Грачачког и Оточког котара. 3. марта 1945. године досељава се 150 породица, 28. фебруара 1946. у Колут стиже 20 породица, а 2. априла 1946. године 150 породица… По завршеној колонизацији 1948. у Колут је пресељено 390 породица из Лике са укупно 2.730 чланова и 46 породица из Горског Котара са око 200 чланова домаћинстава.
У Колут су колонизиране и породице личких Македонаца. Ти Личани су послије Првог свјетског рата добили добровољачку земљу у околини Скопља, али су их бугарски фашисти 1944. године протјерали за Србију. Укупно 36 личких Македонаца је колонизовано у Колут.
Наш саговорник Милан Свилар рођен је у Колуту, иако се по његовом дијалекту то никада не би рекло.
– Ми смо се трудили да сачувамо наш говор и обичаје. Волимо Лику, и данас радо одлазим тамо неколико пута годишње, у моје село Пећани. Увијек смо истицали са поносом да смо Личани, у школу у Сомбор када смо ишли није нам било страно да обучемо личку капу и вунене чарапе.
Поводом славе села Светог Илије у Колуту се одржавају Личке оке на којима је Свилар један од организатора, а и судија. Ове године су се одржале 26. Личке оке, 31. 7. 2021.
Окупило се 12 екипа: Динарска дивизија, Чортани, Кордун – Лика– Далмација, Дебело брдо, Крбавско поље, Курјаци, Кордунаши, Лички међеди, Бијели орлови, Личани у покушају, Бачки Брестовац и Орни момци и двије екипе омладинаца Тигрови из Бачког Брега и Мали тићи орлићииз Колута.
Дисциплине су: трчање у џаку, бацање камена са рамена, трчање по брвну, пењање уз стожину, надвлачење канапа, крбање и скок у даљ.
– Изузетно смо задовољни како је протекла ова наша спортска манифестација. Забавили смо се, дружили, а такмичари су почашћени печењем и пићем, и нису морали да плаћају котизацију – рекао је Свилар додавши да је ове године судија био и његов 17-годишњи син Страхиња.
Након спортског дијела весеље је настављено уз Џимија Станића и Момо и Додир.
Судио је и Дане Басарић, док је водитељ програма Милош Мандић.
Милош Мандић је и оснивач и уредник Ликовне колоније Мандић из Колута која је ове године организовала 34. Сазив ликовне колоније „Колут Мандић“ под називом „Коло“. Колонија је имала међународни карактер и на њој је учествовало 15 умјетника из Русије, Црне Горе, Словеније и Србије.
– Ове године Сазив умјетника је изузетан и презадовољан сам сликама које су овдје настале. Радили су их врхунски умјетници тако да могу рећи да је поново потврђено да је ово једна од најзначајнијих ликовних колонија у Србији.
Велики успјеси Колоније
Ликовна колонија Мандић има изузетну сарадњу са српским организацијама у Хрватској. Посебно са Просвјетом из Удбине, гдје су организовали двије изложбе.
– Ми смо први послије рата 2007. годин, као једна српска организација, организовали у 5 градова Хрватске (Загреб, Карловац, Ријека, Пула и Удбина) изложбе под називом „Савремени српски цртеж“. Сарађујемо са Србима у Мађарској и Удружењем Круг, чији је предсједник проф. Милан Ђурић. Организовали смо велике изложбе у Текелијануму, као и у Румунији у Араду.
Поред ликовних колонија Мандић је организовао и тематске изложбе под називом Жена, Лепота жене, Русија (српски сликари сликали на тему Русија), Србија (руски сликари сликали на тему Србија), Америка (како Срби виде Америку) и друга изложба под називом Америка, како млади српски сликари виде Америку. Изложба Русија и је рађена у сарадњи са Амбасадом Русије, а изложба Америка је рађена под покровитељством Амбасаде Америке.
Ликовној колонији и Личким окама је претходио Турнир у боћању 27. 7. 2021. у организацији пензионера, а поводом Дана устанка у Србу.
Многобројни су догађаји у Колуту, како за одрасле тако и за дјецу, текмичење у кувању паприкаша, обиљежавање Дјечје недеље, Кукурузијада, изложбе слика, ручних радова…
Најчешће домаћице свих тих манифестација буду чланице Удружење жена Дуга, вриједне даме које осим што праве изузетну зимницу, труде се да допринесу свом селу, да оно љепше изгледа, да међусобно мјештани уважавају и помажу.
Како смо на почетку текста рекли да је село насељено колонистима из Лике, међутим како нам наши саговорници кажу послије Олује свака кућа је имала бар једну породицу својих потјераних рођака, па се број мјештана у једном тренутку удвостручио. Многима од њих је то била прва избјегличка станица, када су стали на своје ноге, раселили су се по другим мјестима у Србији, или отишли у иностранство.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Фото: ФБ страна Колут
