„Отворена питања из мирне реинтеграције остала су нерешена“
Интервју са председником Заједничког већа општина Дејаном Дракулићем.
На место председника Заједничког већа општина Дејан Дракулић долази 2021. године са позиције помоћника министра управе у Влади Републике Хрватске. Након више од две године мандата Дракулић, као председник институције, која на истоку Хрватске од мирне реинтеграције брине о интересу српског народа на овом подручју, сматра да је потребно ојачати ЗВО учинити га доступним за све грађане те отворити за нове сарадње.
Како бисте коментарисали живот српског народа на истоку Хрватске и колико ЗВО може утицати на питања која се тичу квалитета живота Срба?
– Живот Срба на простору источне Славоније, Барање и западног Срема и даље је, након 26 година од мирне реинтеграције, оптерећен нерешеним проблемима, дискриминацијом и несигурношћу. Бројни проблеми као што су одузимање станарских права, нерешени захтеви за откуп станова, дискриминација приликом запошљавања, административна дискриминација по питању признавања уписа у матичне књиге и поред споразума из периода мирне реинтеграције о признавању уписа и преузимању матичних књига, учестала привођења истих особа на обавештајне разговоре и притисак на њих да оптуже неког за ратни злочин, проблеми везани за пренос оснивачких права над основним школама са жупаније на наше општине, двојезични називи места у нашим општинама, нерешен статус Заједничког већа општина Вуковар, одузимање стечених права у поступку мирне реинтеграције која се тичу образовања, ту пре свега мислим на укидање водитеља наставе у школама где се програм изводи и на српском језику и ћириличком писму по моделу А, укидање смерова на српском језику и ћириличком писму у средњим школама, пропорционалне заступљености у правосудним телима и државној служби те друга значајна питања, бацају сену на резултате мирне реинтеграције и говоре о тешком положају у којем се налази српска заједница на овим просторима. Када сагледамо све проблеме, можемо закључити како су отворена питања у мирној реинтеграцији остала нерешена и да је дошло до погоршања положаја Срба укидањем стечених права. Еклатантан пример нарушавања положаја српске заједнице је питање безбедности наше деце у Вуковару и заташкавање насилничких и хулиганских напада на њих. Прикривање мотива напада, означавање напада на нашу децу навијачким сукобом и некажњавање одговорних, доприноси несигурности младих, али и њихових родитеља који сваки дан размишљају како ће им се деца вратити из града. Заједничко веће општина ипак може својим интервенисањем, и у сарадњи са саборским заступницима СДСС-а, да утиче на исходе појединих настојања да се укину права Срба и заустави покушаје нарушавања положаја наше заједнице. За разлику од претходних година, финансијска ситуација Заједничког већа општина је стабилна те се путем капиталних улагања у општине које улазе у састав ЗВО настоји побољшати стандард српске заједнице и ојачати инфраструктура.
Заједничко веће општина путем капиталних донација значајно улаже у општине са подручја свог деловања. Шта су тачно капитална улагања и у шта их усмеравате?
– Капитална улагања или капиталне инвестиције су средства намењена за обнову, уређење, опремање, изградњу и унапређење инфраструктуре те јачање капацитета српских општина и српских мањинских већа у циљу заштите и очувања културног, верског, језичког и националног идентитета. Општине и мањинска већа путем конкурса аплицирају према ЗВО за суфинансирање пројеката који су значајни за сваку средину појединачно. Углавном се ради о обнови домова културе и друштвених домова у нашим општинама, куповини и уређењу мањинских и етно кућа, обнављању стадиона и спортске инфраструктуре и куповини неопходне опреме за рад и уређење простора који користе мањинска већа. Према најавама наших саборских заступника, у 2024. години ЗВО ће на располагању имати 1.850.000 евра. Уз средства која се користе из претходних година, а с обзиром на то да је рок за реализацију капиталних улагања често и дужи од годину дана, ове године ће бити реализована капитална улагања у вредности више од 3.000.000 евра. Верујемо да ће ова средства ојачати наше институције и омогућити несметан рад, како институцијама тако и културно-уметничким друштвима и удружењима, у периоду када не буде толико средстава те допринети очувању наше културе, обичаја, језика и писма на овом подручју.
Каква је ситуација по питању деловања српских организација на подручју ЗВО-а? Постоје бројна удружења грађана, а ту су и ВСНМ. Да ли постоји њихова, како међусобна сарадња, тако и повезаност са ЗВО-ом и колико је она значајна за живот појединца?
– Заједничко веће општина реализује програме у сарадњи са више од 160 партнерских организација, установа или институција. Манифестације те богат културни живот на овом простору довољно говоре о снази, бројности и раду наше заједнице. Координација између наших организација постоји, а верујемо да може бити и боља. Од прошле године смо покренули заједнички календар активности како не би дошло до преклапања програма и манифестација, али због густог распореда и тематски везаних програма, долази до истовременог провођења пројеката. Скоро све организације, заједно са Заједничким већем општина, проводе програме и манифестације које доприносе очувању културног, верског, језичког и националног идентитета Срба на простору источне Славоније, Барање и западног Срема. Протекле године је ЗВО у заједничке програме са нашим партнерима уложио више од 480.000 евра.
Они који су на одређени начин повезани са ЗВО примећују промене, како унутар ове институције, тако и у њеном деловању за време Вашег мандата. Шта вас мотивише и који су вам планови у даљем раду по питању уређења ЗВО-а, али и његовог положаја и статуса у Хрватској?
– Заједничко веће општина Вуковар је институција која је настала у поступку мирне реинтеграције на основу Споразума о оснивању и Одлуке Владе Републике Хрватске. Као таква заслужује да има одређени статус, а тај статус се огледа и у унутрашњем уређењу те организацији институције. Уколико ми сами не будемо поштовали ЗВО као институцију, неће је поштовати ни други. Циљ је ојачати институцију тако што ће сваки сегмент у структури, сваки одбор имати значај и бити додатно оснажен, како у погледу надлежности тако и у погледу људских потенцијала. Мислим да ЗВО треба да буде доступан за све наше грађане, организација потпуно транспарентна у раду и деловању те отворена за нове сарадње и повезивање. Циљ нам је да успоставимо сарадњу са свим општинама у Републици Србији које се граниче са подручјем деловања ЗВО. На тај начин ћемо бити боље повезани са матичном земљом и омогућити нашим грађанима и удружењима сарадњу, очување, културе, традиције и идентитета на овом подручју, омогућићемо нашим људима да путују и упознају своју матичну земљу. Што се тиче статуса, мислим да је важно, поред саме регистрације, да ЗВО има и одређене овласти, тј. да министарства или друга тела државне управе приликом доношења аката морају да сарађују или траже мишљење ЗВО, уколико се доносе норме које се тичу националних мањина, посебно српске. Такав основ постоји у Споразуму о оснивању ЗВО, где се у члану 10., између осталог, каже како ће ЗВО разматрати све проблеме из делокруга рада са надлежним службама Сабора и Владе Републике Хрватске.
ЗВО делује кроз рад пет одбора чије су области привреда, образовање, култура и спорт, људска права, медији и вера. Јесу ли одбори формирани тако да обухвате сва подручја значајна за очувања интереса и идентитета српског народа са истока Хрватске?
– Одбори Заједничког већа општина Вуковар дефинисани су Споразумом о оснивању и Одлуком Владе Републике Хрватске. Могуће је формирати осам одбора и то за финансије, информисање, образовање и културу, привреду, урбанизам и грађевинарство, људска права, расељене особе и избеглице, здравствено социјална питања и питања инвалида те заштиту и унапређење околине. У различитим периодима био је формиран мањи или већи број побројаних одбора. Данас је формирано пет одбора који покривају најзначајније сегменте важне за српску заједницу, а то су: људска права, образовање, културу и спорт, медије и верска питања те привреду. Оваква структура задовољава данашње потребе заједнице, посебно ако узмемо у обзир статус и могућност деловања институције.
На недавно одржаној Скупштини усвојен је план и програм рада ЗВО-а, које су основне смернице у 2024. години ?
– Циљ је да ЗВО буде модерна, транспарентна и прилагодљива институција која је на услузи нашим општинама и свим припадницима српске заједнице са подручја деловања. Важно је да наши грађани знају да имају где да се обрате и да ће их неко примити са разумевањем, помоћи у складу са могућностима те, ако не може помоћи, саветовати и усмерити где треба. Нико нема чаробни штап којим ће решити све проблеме, али покушавамо системски да јачамо наше васпитне и образовне институције, културно-уметничка друштва, удружења жена, привреднике, спортске клубове, ловачка друштва и све остале сегменте наше заједнице. За нас је изузетно важно васпитање и образовање на српском језику и ћириличком писму по моделу А. То је начин да нашој деци пружимо квалитетније образовање и пуно више садржаја него што би имали у настави на хрватском језику. Ученици који се образују у настави на српском језику постижу одличне резултате на жупанијским, међужупанијским и државним такмичењима, а то је показатељ да је постојећи систем образовања за нас примерен и једини добар. Зато апелујем на све родитеље да децу уписују у наставу на српском језику и ћириличком писму, а ми ћемо се и даље трудити да им омогућимо најквалитетније школовање. Захваљујем се и наставницима и професорима који својим радом и трудом доприносе јачању наше заједнице тако што стварају будуће кадрове који ће преузети послове и наставити да раде у нашој заједници. Организовањем квалитетних и разноврсних програма желимо нашим грађанима да пружимо ново искуство и допринесемо очувању културе, традиције, обичаја, нашег националног идентитета и специфичности које наша места носе. Први пут су организоване изложбе и џез концерти, научни скупови, проширена издавачка делатност, појачано проучавање обичаја и традиције наших места. Све је то допринело да нашу институцију и програм приближимо новој публици. На програмима смо приметили присуство припадника српске заједнице који до сада нису посећивали програме, али и припаднике већинског народа, што говори о квалитети и разноврсности програма, о другачијем доживљају културе и традиције. За нас је важан сегмент и помоћ привредницима и пољопривредницима. Писање пројеката и одлазак на сајмове доприноси јачању капацитета наших привредника и газдинстава. Први пут смо организовали одлазак пчелара на сајам меда, отворили нове перспективе и сарадњу са пријатељима из Републике Српске. Издвојили смо значајна средства за очување традиције наших фудбалских клубова који прослављају стогодишњице постојања. Почињемо систематски да пратимо процесуирање наших грађана и анализирамо процесе, помажемо кроз секундарну правну помоћ, јачамо капацитете српских радио-станица, уводимо нове садржаје. Верујем да ћемо у овој 2024. додатно подићи ниво наших услуга и грађанима, припадницима српске заједнице пружити боље корисничко искуство.
Колико је тренутна финансијска стабилност ове институције повезана са радом политичких представника Срба у РХ?
– Захваљујући коалиционом потенцијалу СДСС-а и нашим саборским заступницима, као и ставу премијера Пленковића о потреби да националне мањине буду део владајуће већине и заједнички дају допринос у развоју Републике Хрватске, наше институције имају стабилну финансијску ситуацију. Таква стабилност се одражава и на наша удружења, клубове, али и јединице локалне самоуправе. Најбољи пример су капитална улагања која су на располагању националним мањинама, па тако и нама Србима. Проблем финансирања који и даље остаје јесте континуитет у финансирању и могуће је да се оваква ситуација не понови већ у следећем буџетском периоду. Још увек се сећамо периода када наше институције, па тако и ЗВО, нису имале средства да запосленима исплате плате шест месеци. У таквим околностима трпе и удружења грађана и јединице локалне самоуправе, тј. општине које су у саставу ЗВО.
Да ли то значи да је следећа изборна година веома значајна кад је у питању даљи напредак и развој у који је ЗВО у протеклом периоду значајно улагао свој рад и средстава?
– Ове године одржаће се три изборна циклуса. За нас су најзначајнији парламентарни избори. Од тога ко ће да формира нову владу и какав ће имати став према националним мањинама, зависи положај и финансијска стабилност наших кровних организација – ЗВО и СНВ. То ће имати велики утицај и на остале облике организовања у нашој заједници.
Јесте ли задовољни са односом матичне државе према ЗВО-у? Видљиво је у буџету за 2024. год да средства из Републике Србије чине само око 2 одсто буџета ЗВО-а?
– Можемо бити задовољни односом матичне државе према нашој институцији. Добар број контаката зависи од тога ко се налази на позицији у државним институцијама, али за нас је важна институционална повезаност. Ствари се постепено мењају и сарадња се успоставља управо на нивоу институција. Драго нам је што је наша матична земља у прилици да помогне нашој институцији и нашим грађанима. Сећамо се и периода када то није било тако. Без обзира на удео у буџету ЗВО, средства која се добијају из Републике Србије за нас су веома значајна, посебно ако узмемо у обзир услове финансирања из буџета Републике Хрватске и кад видимо да постоје трошкови који нису прихватљиви. Финансирање таквих трошкова кроз пројекте и буџет матичне земље значајно доприноси побољшању положаја припадника српске заједнице на нашем подручју.
Шта је оно што, осим избора и бурне политичке сцене, становници истока Хрватске могу да очекују када је у питању ЗВО током следеће године?
– Добар део одговора на ово питање сам већ навео, али свакако се може очекивати значајније улагање у инфраструктуру, наша удружења и институције, културну делатност и очување традиције културе и обичаја те заштиту наше баштине.
Аутор: Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор: срби.HR
