Маутхаузен – Сјећање на страдања Срба
Државна делегација Републике Србије присуствовала је од 5-9. маја 2023. г. церемонији обиљежавања 78 годишњице од ослобођења једног од најзлогласнијих логора смрти концентрационог логора Маутхаузен и његових помоћних логора у Ебензеу, Хартхајму, Гузену и Мелку (а било их је 48). Посјећена су и два Савезничка гробља у Ашаху и Рајфендорфу (поред Маутхаузена) из Великог рата 1914-1918. г. гдје је страдало далеко више Срба него у Другом свјетском рату.
– Делегацију је предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић
– Државни секретар Зоран Антић и државна службеница Драгана Подгорелац
– Амбасадор републике Србије у Аустрији Небојша Родић, генерални конзул Републике Србије Вера Вукићевић и конзул Дејан Удовичић из Салцбурга
– Представници Министарства одбране и Војске Србије, питомци Војне академије (завршна година) из Београда
– Представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета
– Представници СУБНОРа и СУБОСа
– Представници Удружења потомака ратника 1912-1920. г.
– Представници Удружења ветерана 63 падобранске бригаде
– Представници Удружења заточеника КЛ Маутхаузен Србије
– Свој допринос додали су Црквена општина Линц, владика Андреј из Беча и српска дијаспора
По плану и програму Међународног комитета КЛ Маутхаузен, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са државним секретаром Зораном Антићем и државном службеницом Драганом Подгорелац, детаљно су разрадили сатницу за мјеста посјете с припремљеним обраћањима говорника и протоколом полагања цвијећа и вијенаца.
Рајфендорф поред Маутхаузена, посјета Савезничком гробљу у ком је љети 1914. г. основан логор уз лијеву обалу Дунава као претходница свих каснијих логора у Великом рату као и у Другом свјетском рату.
Први интернирци су били Срби с територије БиХ послије атентата на Франца Фердинанда престолонасљедника Аустроугарске монархије од стране Гаврила Принципа. Иако је много раније разрађен план рата против Србије. Чак и данас све учесталије се појављују слична тумачења како је Србија кривац за Први свјетски рат што граничи с разумом. Послије напада на Србију уз заробљене војнике настала је хајка на цивилно становништво, чак и породице са дјецом одвођене су у логоре. Смјештани су уз Дунав и његове мочваре под ведро небо, под којим није било заштите од кише, вјетрова, циче зиме, љекарске његе. Уз то трпјели су суровост и садизам војних чувара. Шта се друго могло очекивати од сурове њемачко-аустроугарске војске када се прочита нађена код једног војника „Директива о држању према становништву у Србији“ с потписом генерала Хортштајна.
У њој пише: „Браћо војници, ми убрзо долазимо у једну земљу и међу један народ који је гори од најстрашнијих варвара…Зато вам наређујем да према тој банди не поступате са хуманошћу, него све што је српско да уништите и свако лице које говори српским језиком, без икакве милости да стријељате. По уласку у српске градове и села, хапсите у првом реду најугледније личности као што су државни чиновници, свештеници, учитељи и у присутности свих одмах вјешајте по три из сваке групе“.
Није чудо што је већ до краја 1915.г. у логору страдало 8000 људи. С разлогом требам сумњати да тај број страдалих мора бити далеко већи јер је рат трајао до 1918. г. Данас на том гробљу постоји пет каменова и крст који представљају 8000 српских војника. На једном од тих каменова делегација је положила вијенац, а на остале цвијеће. Након много година, захваљујући дијаспори и уз помоћ Републике Српске завршена је капела одмах поред капеле Републике Италије. За стање у логору Маутхаузен зими 1914. и 1915.г. одлично је описао савременик тога времена Војислав Пандуровић – „да су српски заточеници препатили, као што нико на свијету није патио“.
Ашах, западно од Маутхаузена, само на десној обали Дунава смјештено је Савезничко гробље у коме су Срби по бројности сахрањени (између 5000 и 6000). Делегација је положила вијенац. Министар Никола Селаковић надахнуто је говорио, јер и он у овом гробљу има свог породичног претка, као што га имају десетине и десетине хиљада српских породица. Подсјетио је на болести, поготово тифус који је био фаталан. На природу која није била гостољубива у односу на родне крајеве. Министар је пренио свим члановима делегације да пренесу све ово што су чули и видјели својим породицама, рођацима и пријатељима, да кроз разговоре његују сјећања на претке и њихове несвакидашње муке. Да је према подацима др Арчибалда Рајса и љекарке Славке Михајловић у овом логору било 25000 интернираних, а у Маутхаузену 30000.
Хартхајм, ренесансни дворац који је између 1940 и 1944. г. служио нацистима као еутаназијски дом, у коме су под шифром „Т4“ уништавали хендикепиране људе и дјецу, особе с психичким обољењима властитог становништва, а касније и за рад неспосособних и болесних заробљеника. Послије полагања вјенаца о начину и сврси еутаназије говорио је Урош Тутулић члан Удружења заточеника КЛ Маутхаузен.
Ебензе, полагање вијенца по протоколу положио је министар Никола Селаковић. Потом се присуствовало церемонији ослобађања логора уз већ припремљен програм Међународног комитета.
О производњи дијелова за авионе „Месершмит“ и ракете Фау 1 и Фау 2 као и за друге дијелове за војне потребе нацистичке војске говорио је Урош Тутулић. Осврнуо се и на изградњу тунела, условима рада. Посебно на изградњу кућа на мјесту некадашњег логора.
Гузен – полагање вијенца пред остатка дијела крематоријума и придруживање осталим делегацијама у програму припремљеном испред. О условима рада говорио је државни секретар Зоран Антић попут нитовања крила авиона, мотора, тенковских дијелова, о казнама за саботаже. О кућама подигнутим на мјесту логора ( данашњи изглед).
Мелк– присуствовање церемонији отварања споменика испред остатка крематоријума од стране Републике Аустрије. Пригодан програм одржан у простору музеја с експонатима из времена логора. Крематориј у односу на остале логоре био је савршенији, јер је могао спалити више лешева него што је требало.
Маутхаузен– пред нашом спомен плочом представници Министарства одбране и Војске Србије положили су вијенац. Нашој делегацији придружили су се амбасадор Републике Србије у Бечу Небојша Родић, генерални конзул Вера Вучићевић и конзул Дејан Удовичић из Салцбурга, као и бројни чланови наше дијаспоре у Аустрији, одјевених у традиционалне ношње. Делегација је посјетила музеј, обишла бараке, купатило које је служило и за усмрћивање заточеника гасом, као и гасне коморе. Потом је одржана централна комеморација на Апел плацу уз читање „ Маутхаузен заклетве“, на којем је присуствовало преко 50 делегација и удружења из великог броја свјетских земаља полажући вијенце. Државни секретар Зоран Антић уз неколико официра и писца ових редова затекли су делегацију Републике Мађарске која је положила вијенац испред наше спомен плоче. Секретар је ступио у контакт уз краћи пријатељски разговор. Послије завршетка церемоније делегација се спустила низ „степенице смрти“ и каменолом у којем су због тешких услова рада скончавали за свега 2-3 мјесеца, само мали број је преживио због физичке издржљивости уз много много срећних околности и сналажљивости.
Међу њима био је Милош Рајшић рођен 1910.г. у Горњем Селишту поред Глине на Банији у тадашњој Аустроугарској монархији. Његова прича може послужити за снимање узбудљивог филма. Са 17 година отишао је у Аргентину (пристаниште Буенос Ајрес) радио и као цариник. 1936.г. вратио се у Југославију, ступа у грађански рат у Шпанији (батаљони „Георги Димитров“ и „ Дивисионарио“). 1938. г. два пута бива рањен на ријеци Ебро. Послије пада Републике прелази у Француску. Француске власти спречавају да се укрца у луци Авр за Мексико. Квислиншке власти Француске предају га Нијемцима, који су га депортовали у Маутхаузен гдје је добио логорски број 796. Радио у каменолому Винерграбен годину дана, а потом у кројачкој радионици. Читавог тока заробљеништва судјелује у југословенској групи покрета отпора.
Послије повратка у Београд у управи царина, затим у Савезном министарству иностраних послова. Службовао је у Аргентини,Чилеу и Венецуели. Умро је 1999. г. Био је носилац „Партизанске споменице“ и више Југословенских и страних одликовања.
Милош Бајић
Извор: Банија Онлине
