МИЛАН ТОЈАГИЋ ПУКОВНИК АВИЈАЦИЈЕ ПИЛОТ
Ове године на дан 4. априла навршава се 64 године, како је 1959. године погинуо мој комшија Милан Тојагић. Текст је објављен у тадашњим новинама Борба. Текст преносим у цјелости. У тексту је било грешком наведено мјесто рођења покојног Милана. Његово мјесто рођења је Вучјак, мјесто недалеко гроба Илије Смиљанића. Грешком је наведено да је то Дубоки Дол.
„Вршећи своју дужност 4. априла 1959. године (у тридесет и осмој години) трагично је погинуо пуковник авијације – пилот Милан Тојагић.
Рођен је 1924. године на Вучјаку, општина Грачац, у Лици, у сељачкој породици. Своје најраније детињство проживео је у сиромашној родитељској кући на Вучјаку. По завршетку основне школе у селу Церовцу, напустио је је своје родно место и отишао да живи код стрица у село Шушњаре, срез Глина, где га је затекла окупација.
Већ у јулу 1941. године отишао је у партизане у том крају, ступио је у Банијски одред у својој тек навршеној седамнаестој години. У току народноослободилачког рата био је борац, десетар, водник, командир чете, обавештајни официр батаљона, командант батаљона, командант бригаде и на другим дужностима у следећим јединицама: партизанском одреду „Василије Гаћеша“ те у Калничком партизанском одреду, у XVI. Ударној бригади „Јожа Влаховић“ и у Ударној брогади „Фрањо Огулинац-Сељо“ чији је командант био од почетка 1944. године до ослобођења. Учествовао је у многим борбама и био три пута рањаван.
После рата, када је дошао у Ратно вазудухопловство, био је на разним руководећим дужностима, где је показао пуно љубави за лично усавршавање и за позив пилота. Био је врло омиљен и вољен старешина који је у свакој прилици водио бригу о својим потчињеним.
У КПЈ је примљен 1942. године. Касније, је био непрекидно биран у партијска руководства, почев од бригадног комитета до Опуномоћства ЦК СКЈ за Ваздухопловни корпус.
Смрт друга Тојагића је губитак за Савез комуниста, чији је био веран и одан члан, за нашу Армију, у којој се у младим годинама уздигао до високог војног старешине, а посебно за Ратно ваздухопловство у коме се до своје трагичне смрти налазио на дужности начелника штаба ваздухопловног корпуса.
За ратне заслуге и за успешно руковођење после рата пуковник Тојагић је био три пута одликован Орденом за храброст, затим Орденом парзизанске звезде III реда, Орденом заслуга за народ II реда и Орденом народне армије II и III реда“.
Извор: Борба, недеља 5. 4. 1959. година 24 број 80, страна 2.
Нека је вјечна слава, мом погинулом земљаку, Личанину Милану Тојагићу!
Његовог оца, Јуришу несрећа је пратила и даље. На Маловану, под точковима парне локомотиве, у мећави, погинуо је његов други син Богдан. Вучјак су даље пратиле разне несреће. Данас ту већ одавно не живи нико, а бунар Смиљановац, који је добио име по славном Илији Смиљанићу, је потпуно зарушен, у најмању руку препуштен рушењу да се и на овом примјеру пониште наши трагови у том крају.
У Новом Саду, 2. априла 2023.
Аутор текста: Томо Радусин
