Министар Селаковић: Настављамо са израдом Закона о несталим лицима
Поводом 30. августа – Међународног дана несталих лица одржана је конференција за медије Координације српских удружења породица несталих, убијених и прогнаних са простора бивше Југославије.
На конференцији су говорили Душко Челић, предсједник Координације, Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, Вељко Одаловић, предсједник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Зорица Благојевић, мајка несталог Срећка (14) и сестра несталог Бобана (25 год), Драгана Мајсторовић, мајка несталог Ивана Мајсторовића (17), казивала је стихове своје пјесме посвећене несталим лицима.
Након одржавања конференције за медије, учесници скупа су код Споменика несталим и страдалим лицима у ратовима 90-их, на простору бивше СФРЈ у Ташмајданском парку положити вијенац и цвијеће. Учесници су носили по један цвијет, који симболизује нестало лице.
Према подацима Међународног Комитета Црвеног крста у региону се данас тражи још 9.781 лице, који су нестали током ратова 90-их година на простору бивше Југославије. Од почетка 2023. године, до краја јула мјесеца, расвијетљена је судбина свега 56 лица.
Од укупног броја несталих, према подацима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и подацима надлежних органа у Републици Српској, око 3.700 лица је српске националности.
Према подацима Црвеног крста, у региону се трага за готово 10.000 особа несталих током ратова деведесетих. Више од трећине су српске националности.
Породице жртава изражавају незадовољство због политизовања, маргинализовања и застоја у процесу тражења и идентификација несталих лица, као и у откривању истине, задовољењу правде и сатисфакције. Такође, породице жртава изражавају незадовољство због прекида рада на доношењу Закона о несталим лицима у Републици Србији.
Обиљежавање Међународног дана несталих одржава се уз подршку Међународног комитета Црвеног крста.
Због чега једино Србија, у односу на све земље региона, чак и у односу на de facto власти на Косову и Метохији, није системским законом уредила најважнија питања везана за нестала лица?
Предсједник Координације Душко Челић се пита зашто породице несталих и даље чекају на доношење Закона о несталим лицима.
– Питање доношења Закона о несталима, односно питање правног оквира везаног за процес тражења несталих лица и остваривање права породица жртава, укључујући и право на сатисфакцију, након што је, делегација Координације добила подршку од предсједника Републике, господина Александра Вучића, 2. септембра 2019. године, и данас, након 4 године од тог дана и 33 године од првих нестанака на простору бивше Југославије, је актуелно.
Радна група, за израду Нацрта Закона о несталима, након што је усагласила преко 90% текста, прекинула је са радом новембра 2021. године.
– Сматрамо да се, упркос постојању неких објективних разлога, ничим не може оправдати чињеница да поступак доношења Закона о несталим лиицима, није окончан у мандату претходне Владе и Народне скупштине Републике Србије. Утолико прије што је доношење Закона о несталима предвиђено Националном стратегијом за процесуирање ратних злочина и Акционим планом за спровођење националне стратегије за процесуирање ратних злочина, које је Влада Републике Србије донијела октобра 2021. године, а којом је предвиђено да се рад на доношењу Закона о несталим лицима оконча у „трећем тромесјечју (дакле септембра) 2021”!
Овом приликом у име породица жртава Челић је јавно затражио деблокирање рада Радне групе за израду Нацрта закона о несталим лицима и окончање поступка доношења Закона до краја ове године. 16. августа ове године, делегација Координације примљена је од стране ресорног министра Селаковића. Састанак је, како каже, био веома садржајан и отворен. Министарству су доставили посљедњу радну верзију нацрта Закона о несталим лицима и друге пратеће документе везане за овај текст.
Челић наглашава да су имали јасну подршку од државног врха да се овај Закон изради и не могу прихватити да се активности око доношења закона врате на почетак.
– Породице несталих и даље чекају да делегацију Координације прими предсједник Републике, Александар Вучић, и на тај начин јавно, симболички и суштински подржи породице жртава и њихову борбу за право да знају и право на правду, да својим ауторитетом помогне да се рад на изради и доношењу Закона, коначно оконча, као и да упути пригодне поруке породицама жртава и јавности. Посљедња вијест из Кабинета предсједника је да ће делегација Координације бити примљена 4. септембра, чекамо потврду сатнице.
Министар Никола Селаковић се сложио са Челићем да су имали садржајан разговор и дотакли се свих питања која су од интереса за Координацију и за породице несталих.
– Ово вријеме од двије недјеље искористио сам да се подробно упознам са свим оним што је Министарство у претходном мандату радило и корситим прилику да најавим да ћемо наставити рад на доношењу Закона као и да то нећемо чинити почињући испочетка као да ништа до сада није учињено. Имаћемо рекапитулацију у виду једног састанка, очекујем да ћемо из новог сазива Министарства имати људе који ће бити дио те радне групе, али оно што је срце, што је довело до овог постојећег модела када су у питању људи који су на томе радили нећемо мијењати.
Селаковић је поручио да настављају рад на изради Закона јер за то постоји политичка воља!
Истакао је да се ради и на томе да се успостави и Национални дан несталих лица и изразио спремност да се у општинама и градовима широм Србије подигну спомен-обиљежја несталим лицима.
Предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да се процес идентификације несталих данас налази у критичној фази узимајући у обзир број несталих који су идентификовани, односно три лица у Хрватској и исти број у БиХ.
– То говори о неспремности оних чија је то обавеза и оно што је још горе – о српским жртвама се не говори – рекао је Одаловић.
Мртвачнице су пуне, преко 4000 тијела се налазе у мртвачницама, 950 у Хрватској, од тога је најмање четиристо српских тијела. У мртвачници у Приштини преко 350 тијела од којих је најмање преко 80 српских тијела. Немамо приступ ниједној од тих мртвачница. У Хрватској постоје позната гробна мјеста која су идентификовали од стране истражитеља Хашког трибунала, 37 гробних мјеста гдје су размијењени досијеи које неће да отворе. Преко 50 наших захтјева стоји о којима се не поступа. На простору Косова и Метохије је ситуација скоро идентична.
С друге стране, наводи Одаловић, да у Србији нема захтјева на које нису одговорили.
Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић нагласио је да ће Црвени крст Србије наставити да стоји уз породице.
– Непозната судбина несталих најтежа је посљедица сукоба. Свака нестала особа нам је важна, али и овај пут желимо да укажемо да су истакнути волонтери и савјетници Црвеног крста на простору Косова и Метохије такође међу онима о чијој судбини до данас, њихове породице, а и Црвени крст немају коначну истину. Рјешавање овог проблема би допринијело остваривању напретка у међусобним односима у региону за шта је потребна спремност за размијену информација, улагање додатних напора свих који могу да допринесу рјешавању питања несталих.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: УНС
