АКТУЕЛНО:

Младен Грујичић, начелник Сребренице, говори за „Српско коло“ о актуелној ситуацији у овој општини

 

НА ПРЕДСТОЈЕЋИМ ИЗБОРИМА
ЈЕДИНСТВО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНИЈЕ НЕГО ИКАД


Непосредно након парастоса жртавама, код Спомен обиљежја 305 убијених Срба у Скеланима и околини 16. јануара 1993. године,  Младен Грујичић, начелник општине Сребреница, осврнуо се на злочине муслиманских једница тзв. Армије БиХ на  овом подручју. Искористли смо прилику да, осим ове теме, са њим поразговарамо и о веома важним предстојећим локалним изборима, стању привреде и даљим правцима равоја ове веома битне општине за Републику Српску  и српски народ уопште.

Свакако да оваква окупљања изазивају емоције јер као што видите на спомен обиљежју се налазе имена 305 погинулих бораца, стараца, жена и дјеце, не само са подручја Скелана већ и околних села. Непосредно по завршетку рата, почели смо да обиљежавамо сва српска стратишта и да подижемо спомен обиљежја свима онима који су дали оно што је највредније, своје животе, и то углавном онима који нису ни носили оружје.  Срби су на територији општине Сребреница, у већини случајева гинули на својим кућним праговима, и сва та обиљежја се налазе у српским селима. То показује какав је карактер рата био овдје и ко је овдје кога нападао, мада се упорно жели наметнути теза да је овдје српски народ починио наводни геноцид и да смо ми једини злочинци.

Нажалост, иако су углавном у селима били старији људи, жене и нејач, нико за њихова страдања није окривљен. Како то тумачите?

Конкретно на овом примјеру можемо видјети да је овај крај напало 2.500 наоружаних људи. Убице које су дошле са намјером да етнички очисте овај простор, односно да побију све на шта су наишли. Муслимани су убијали у српским селима и стоку, рушили и палили куће, светиње. За све те злочине нико није одговарао иако се именом и презименом зна колико је дјеце, жена, стараца, на најбруталнији начин убијено, а многи од њих су масакрирани. То је један апсурд који погађа Србе, просто нас вређа. Свих ових година, иако резултата и неког помака у смислу осуђивања неког ратног злочинца са друге стране нема, ми смо истрајали и истрајавамо да сваки дан указујемо на чињеницу да је овдје страдало српско становништво и то углавном цивили. Само они који су успјели да побјегну пред тим најездама злочинаца су и преживјели. Ми ћемо остати упорни у томе да злочинци одговарају за сва учињена недјела, а чињеница је, према информацијама које долазе до нас ових дана, да и свјетска јавност открива истину шта се дешавало на овим просторима и сигуран сам да ће кривци једног дана бити кажњени због учињених злочина.

Неко од говорника код спомен обиљежја поменуо је да су муслимани бирали вријеме када ће да спроводе те акције и да су углавном нападали  за вријеме вјерских празника.

Ту је постојала јасна намјера да се уништи српско становништво или да се дефинитивно протјера са ових простора, и тачно је да су углавном бирани датуми када су Срби у кругу породица били опуштени, славили и када нису ни очекивали да их може неко напасти. На Божић, Петровдан, Ђурђевдан, забиљежена су велика страдања српског народа у Сребреници и околини. То је дуговјековни план усмјерен према српском народу од раније, поготово од Другог свјетског рата. Надам се да се неће то више понављати из разлога што и ми сазријевамо као нација, као народ. Нажалост, увијек постоје они који руше то јединство, који због неких својих личних, ситних интереса доводе у питање национални интерес, доводе у питање Сребреницу, а самим тим и Републику Српску.

Та разједињеност је коштала Србе да 20 година на челу општине Сребреница немају свог представника, да немају већину у Скупштини општине. Каква је сад ситација?

Плаши ме та наша неслога. Доказали смо прије три године, на посљедњим локалним изборима, када смо се ујединили око једне српске листе, око једног човјека као кандидата за начелника општине, да можемо побједити. И успјели смо у томе. Ми овдје можемо сваке изборе добити уколико постоји јединство и уколико се не појаве они Срби који раде на његовом разбијању из само њима знаних ситносопственичких интереса. Неопходна нам је у томе и помоћ Републике Српске и матице Србије како бисмо искључили такав, по нас, лош сценариј. Данас имамо проблем са одборничком већином. На папиру имамо 12 српских одборника у Скупштини општине, али су се двојица „одметнула“, а за већину нам је потребно 11 гласова. Тај глас добијамо тако што морамо чинити неке компромисе, а опет на штету нашег народа.

Да ли сте, након избора, имали подршку челних људи Српске и Србије? Каква је ситуација на локалу?

До сада сам дефинитивно имао подршку. Мој рад је окарактерисан као изузетно успјешан у ове три године и сматрам да би још један мандат српског начелника допринио да се ситуација у Сребреници, када су у питању Срби, стабилизује. Једноставно да у будућности више немамо изрежиране изборе, као што је то било до сада, када су стизали гласачки листићи у врећама. Тада су о Сребреници одлучивали људи из дијаспоре и њоме је владала мањина. У Сребреници се налази већинско српско становништво, али увијек смо због тог српског нејединства имали  бошњачку власт која је систематски, и прије рата, а и послије рата, наставила да протјерује Србе на један перфидан начин. Тако што нису улагали у путну инфраструктуру, електрификацију, па многи Срби нису могли да се врате у српска села из разлога што нису имали адекватан пут и прилаз свом огњишту које је наравно у току рата порушено и запаљено.

Четврта година је да сте Ви са Вашим сарадницима на власти. Шта је учињено да се ситуација побољша?

Много тога смо учинили да вратимо живот у српска села. Наравно, нисмо имали чаробни штапић, уосталом након 58 година Сребреница је добила српску власт. Привреда у Сребреници је на завидном нивоу, али не као прије рата. Међутим и технологија се промјенила, тако да фирме које су некад запошљавале по 1 000 људи, данас запошљавају много мање, а имају исти ефекат. Имамо два рудника који запошљавају значајан број људи. Шест регистрованих малих фирми, од којих су три почеле са радом, а три ће почети ускоро, јер због неких техничких разлога нису почеле раније. Радимо на томе да подигнемо на виши ниво инфраструктуру и да покренемо Бању Губер која нам је изузетан ресурс. Препородили смо језгро општине, обновили фасаде, кровове, изградили спортска игралишта, саобраћајнице, тротоаре, најсавременији вртић. Велику помоћ у томе смо имали од Владе Србије и пресједника Вучића. Ја сам им на томе неизмјерно захвалан, јер без помоћи Србије, ми вјероватно не бисмо имали Сребреницу овакву какву данас имамо.

Општина Сребреница се и физики наслања на Републику Србију, односно ту се налази граница на Дрини. Многи, од Аустроугара па до данас, ту границу су хтјели ослабити тако што би са ове друге стране било што мање Срба.

Тачно је да општина Сребреница граничи се са Србијом и то у дужини од преко 80 километара. Мада ми Дрину не видимо као границу која раздваја,  већ спаја српски  народ на двије обале Дрине, али фактичко стање је такво и ми то не можемо ни избрисати, ни занемарити. Зато је изузетно битно да српска власт сарађује са општинама преко Дрине, а то су Бајина Башта и Љубовија. Ми заиста сада имамо одличну сарадњу и имамо ту срећу да смо једна од три општине на чијој територији се налази национални парк. Са једне стране је Национални парк Тара, а са друге је Национални парк Дрина. Сребреница је изузетно значајна за Републику Српску, али и за Србију. Слободно могу да кажем да се у Сребреници брани Република Српска, али и Србија, јер поучени досадашњим искуствима морамо имати на уму значај њеног геостратегијског положаја.

Разговарао:  Жељко ЂЕКИЋ

 

This is box title

НЕ СМИЈУ СЕ НЕГИРАТИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

Грујичић је као предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, стално потенцирао, а то ради и данас, да и Срби са подручја Сребренице од свијета очекују да прихвати постојање српских жртава и да утиче да починиоци злочина одговарају.

„Сребреница је град који се и у свијету препознаје по наводном српском геноциду. То је наметнута прича и пашће кад-тад. Ни један Србин и већина Бошњака који овдје живе не вјерују у хашку фарсу. Бошњаке који говоре о томе да геноцида није било, проглашавају чак лудима…“, изјавио је, једном приликом, Младен Грујичић, док су му Бошњаци те изјаве узели за зло, тврдећи да негира постојање „геноцида у Сребреници“.

 

This is box title

СВИ СРЕБРЕНИЧАНИ, МА ГДЈЕ ЖИВЈЕЛИ, ТРЕБА ДА ИЗАЂУ НА ИЗБОРЕ


Говорећи о предстојећим локалним општинским изборима Младен Грујичић каже да Сребреничани, који из било ког разлога тренутно живе у Србији, имају право и треба да изађу на изборе и гласају за своје представнике.

„Срби су деценијама тјерани из Сребренице на најперфидније начине и они су своје уточиште пронашли у Србији, а сигуран сам да их има бар онолико колико тренутно имамо гласача који живе на територији наше општине. Сви они имају законско право да изваде лична документа у Сребреници, да стекну право гласа и да тим гласом допринесу и промјене нешто у корист свог народа. Са једном добром организацијом и сарадњом са органима власти у Републици Србији, која је, још једном понављам, у великој мјери допринијела да боље живимо у Сребреници, увјерен сам да ће се одазвати овом позиву  и  да ћемо опет имати српског начелника и већину у општинском парламенту. То је најједноставнији и најјефтинији начин да помогну српском народу у Сребреници. Не треба понављати колико је Сребреница изузетно значајна за Републику Српску, јер из Сребренице је потицало много тога што утицало у ширим оквирима на негативан однос према српском народу, Републици Српској и Србији.

 

This is box title

НЕ ПЛАШИ СЕ ДА КАЖЕ ШТА МИСЛИ


Младен Грујичић, иза кога је на прошлим локалним изборима за начелника општине стало девет српских странака, рођен је 13. априла 1982. у Сребреници. Дијете је палог борца. Завршио је Технолошки факултет у Зворнику при Универзитету у Источном Сарајеву.

По струци професор хемије, релативно је нов на политичкој сцени. Осим што је био на челу Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС из Сребренице, прије избора за начелника општине није био политички  ангажован.

Нема коментара

Напишите коментар