Одржан састанак у Београду: Удружења и институције Србије и Републике Српске уједињене у циљу да се заштити имовина Срба из Федерације БиХ

Састанак на тему очувања и заштите имовине Срба из Федерације БиХ одржан је у Београду 19. новембра у организацији Удружења Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БИХ- Београд уз подршку 25 удружења која су се ујединила са једним циљем- да избегли и прогнани Срби са ових простора не би остали без својих поседа што пре и у што већем броју поднесу захтеве за повраћај имовине на коју имају право.

Скупом је председавао председник Удружења Срба из Бос.Крајине у Федерацији БиХ Драган Дивјак, а међу учесницима реч су узели и директор Фонда за избегла и расељена лица АП Војводина Александар Ђедовац, координатор канцеларија за правну помоћ Владе Републике Српске Ђорђе Радановић, испред Комесаријата за избеглице и мограције Р. Србије Ивана Ћурко, председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, начелник у Републичком секретаријату за расељена лица и миграције Р.Српске Радован Грајић, координатор за утврђивање стања српске имовине на подручју Федерације БиХ Гојко Кличковић, помоћник градоначелника Грахова Мирослав Бирчак, као и представници Удружења која се боре за заштиту имовинских права Срба у Федерацији БиХ.

Према речима Драгана Дивјака удружења чине све што је у њиховој моћи, одржавају састанке и у другим градовима, по Војводини, Федерацији и Р.Српској попут недавног састанка у Приједору, али се пуно не може учинити ако се држава Србија не укључи у заштиту имовине Срба у овим деловима БИХ.

“Ми смо ту са циљем да наставимо да чувамо нашу имовину, коју су наши стари стекли и очували. Нисмо на време решавали оставинске расправе и од 1946. људи нам се расељавају, а земља остаје пуста. Они су ставили шапу на имовину из 1946. узели карте из аустроугарске и позивају се на отоманске карте и тако одузимају ту земљу. Молимо руководство Србије и Српске да нам помогне и подржи нас у раду како бисмо још више утицали на наше људе да пријаве и поднесу захтеве за повраћај имовине. Потребно је да се људима који су се вратили пружи већа сигурност, да се обезбеде бољи услови живота, јер многа села и општине немају ни струје ни воде, нема учитеља, доктора, продавнице… Данас нема српских представника у институцијама у Санском мосту, Кључу, Крупи, Кладуши, Бихаћу… Да би се то променило, потребно је прво олакшати начин добијања двојног држављанства људима из тих крајева који живе у Србији, такође и личних докумената, како бисмо 2024. на локалним изборима у Федерацији направили преокрет”, поручио је Дивјак подсећају да је пре рата у Федерацији живело 542 хиљаде Срба, 2013. десетоструко мање, а данас, процењује, ни 40 хиљада.Дивјак је повукао да ће се закључци са овог састанка упутити представницима институција Србије и Српске.

Испред Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону Војоводине директор Александар Ђедовац истакао је подршку раду удружења и да ће акценат убудуће ставити на разговор са представницима истих, јер жели да чује шта је то што Фонд може да учини и помогне када су прекодрински Срби у питању.

“Институције треба да присуствују оваквом скупу и сматрам да је срамота да не дођу, а Удружења треба да се сложе око овог питања јер ово није питање ко кога воли или не воли него је ово питање опстанка. Морамо да се ујединимо и да заједно радимо”, закључио је Ђедовац.

О томе шта је у оквиру Владиних канцеларијих Српске урађено у вези са заштитом имовинских права Срба у Федерацији БиХ од маја 2018.године говорио је координатор канцеларија Ђорђе Радановић и позвао још једном све који имају имовину у том делу Босне и Херцеговине да поднесу захтеве за повраћај имовине или да се јаве Канцеларијама за правну помоћ Републике Српске.

“Решење је могуће и за оне којима је имовина већ одузета. У наше канцеларије стигло је више од 10.000 предмета до сада. Најважније је да сваки Србин који има право на непокретност пошаље захтев у надлежни суд. Важно је рећи да постоји законска могућност на основу члана 60 и члана 41 Закона о земљишним књигама да се поднесе приговор и исправи грешка. Пошто суд по службеној дужности усклађује књиге, по службеној дужности може и да исправи грешку. Неопходно је ажурирати матичне књиге, а врло важно је информисати људе. Ми радимо на томе и зато имамо канцеларије у Београду и Новом Саду где се људи могу такође обратити за помоћ”, указао је Радановић и навео да је након конференција одржаних у Требињу 2021. и Бањој Луци ове годин, закључено да треба наставити и учврстити координацију органа Србије, Републике Српске и Федерације БиХ у складу с надлежностима ради планирања и остваривања континуитета деловања.

Колико је стање на терену забрињавајуће упозорио је је Гојко Кличковић, координатор за утврђивање стања српске имовине на подручју Федерације БиХ наводећи да усклађивањем земљишних књига и катастарских података са стварном ситуацијом на терену, велики број избеглих би могао да остане без поседа. Напуштена земља коју деценијама власници не обрађују, неискрчене шуме, али и некретнине могле би да добију нове власнике уколико се избегли Срби не јаве на време. Тренутно је у таквој опасности 6.500 катастарских јединица само у Унско-санском и ливањском кантону.

„Сад се користе тренутни закони да се та имовина узурпира, довољно је да не нађете човека на адреси или оставите на огласној табли у општини и да после одређеног рока та имовина буде укњижена у шумска газдинства или неку недефинисану имовину“, навео је Кличковић.

Оперативну ситуацију изнео је и начелник у Републичком секретаријату за расељена лица и миграције Р. Српске Радован Грајић који је напоменуо да је неоходно да се сарадња између институција Српске и Србије подигне на виши ниво, да су потребна средства у буџету за ова питања и њихово решавање, као и одговорност људи који руководе.

“Морамо направити искорак јер је залеђе Републике Српске српска земља у Федерацији. Докле постоји српска имовина у Федерацији дотле ће и РС постојати”, закључио је Грајић.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да питање Срба у региону Србија треба да дефинише као једно од најважнијих државних и националних питања.

Линта је нагласио „То конкретно значи да је потребно основати једну посебну државну институцију, тачније Министарство за Србе у региону које би имало озбиљна буџетска средства из године у годину. У оквиру Министарства требало би, између осталог, да постоје двије снажне правне службе за Хрватску и БиХ које би пружале стручну, правну и сваку другу помоћ прогнаним Србима и другим оштећеним грађанима у борби за имовинска, стечена и друга права и имале директну комуникацију са надлежним инстутуцијама у наведене двије државе“.

Испред Комесаријата за избеглице и миграције Србије обратила се Ивана Ћурко и понудила помоћ Комесаријата и предложила да се покрене медијска кампања по питању информисања људи о имовинским правима у Федерацији БиХ, где би се путем спота у медијима људи покренули и позвали да траже своју имовину назад.

О ситуацији у Грахову говорио је помоћник начелника Мирослав Биичар који је казао да се проблем решавања имовинских права мора обухватити у целости што подразумева и обнову имовине која је девастирана, што је случај на простору Грахова, а све у складу са Дејтонским споразумом.

Састанку су присуствовали испред Представништва РС у Србији Борислав Максимовић, представници Удружења која су се укључила у решавање имовинских питања у Федерацији БиХ попут Удружења „Корени“ -Милан Гутић, испред Удружења Светионик из Бања Луке Славко Грбић, испред Удружења “Српски крајеви” Славиша Рујевић, испред Удружења РВИ прогнаних Срба из Хрвaтске Винка Вученовић итд.