Oдржана Седма ликовна колонија Змијањаца
Поштоваоци обичаја, традиције и културе свога краја, Змијањци, организовали су седму ликовну колонију у етно кући у Каћу. Ликовно саборовање Змијањаца које се традиционално одржава сваке године, наизмјенично у Каћу и у завичају, овај пут је одржано од 18.09. до 20.09.2020. године уочи крсне славе Мале Госпојине. Ликовна колонија је дио Дана културе које сваке године организује Удружење грађана “Змијање“ из Каћа чији је циљ очување народних обичаја и традиоционалне културне баштине земљака са Змијања. Ликовна колонија представља један печат које су Змијањци дали својим активностима и нешто по чему се разликују од осталих удружења.
Етно кућа Змијањаца у Каћу богата је умјетничким дјелима која су продукт оваквих окупљања. Пејзажи, портрети, мотиви из завичаја красе унутрашњост Змијањске куће, као и дјелови оруђа које су у завичају користили њихови преци.
Од предсједника удружења Ђорђа Пантелића сазнали смо да је ситуација са короном омела реализацију планова у потпуности, али су ипак одлучили да се седма колонија одржи уз поштовање свих мјера и препорука:
– Дани културе и Ликовно саборовање су нешто што је наше обиљежје. Сређујемо помало да то подигнемо на озбиљан ниво и жеља нам је да се упишемо на туристичку мапу Новог Сада и АП Војводине и да будемо дио културолошке понуде. Учесници овог саборовања су сликари Душан Кондић, Милинко Ристовић, Милован Крчмар и Драгана Стојић Цвијић. Тема слика су мотиви који нас представљају, предјели завичаја. Осим што красе унутрашњост етно куће, слике завичаја радо поклонимо посебним људима, у посебним приликама.
Разговор смо наставили са Душком Кондићем, чланом удружења који нам је показао своја умјетничка дјела и испричао нам нешто о својим почецима и развоју свог талента:
– Нема учитељице и наставника које нисам нацртао за вријеме часа. Али сам почео озбиљно да се бавим сликарством када сам дошао из армије. Завршио сам машинство али нисам ништа знао око техника сликарства. Међутим, у армији сам се упознао са једним другаром који је то знао. Кад сам дошао из армије почео сам да радим са уљаним бојама и сад само сликам. Идеја ликовне колоније је идеја свих нас из удружења. Жељели смо да се у наш програм уврсти и ликовна колонија. Радимо са мањим бројем сликара, али квалитетних.
Душко Кондић инспирацију за слике налази у родном крају и зато су све слике проткане природом и обиљежјима завичаја.
Милован Крчмар је из Рашке, али је поријклом из Босанског Петровца. Завршио је Машински факултет, радио је у школи, али је љубав према сликарству преовладала:
– Углавном волим да радим пејзаже, старе куће, улице, потоке, брда, нешто што ме подсјећа на дјетињство. Међутим, на ликовним колонијама покушавам да прилагодим свој рад темама и ономе што се људима свиђа, што их везује за њихов крај. Да би рад сликара био успјешан, тај читав дан мора да буде везан само за сликање.
Милинко Ристовић, рођен у Драганићу код Рашке, сликарство је учио на Вишој педагошкој школи у Београду и на Педагошком факултету у Битољу. Самосталне изложбе организује од 1986. године, а учесник је и колективних изложби. Од Ристовића смо сазнали да су сви сликари кроз историју уметности имали су своје палете. На палети су цједили боје онако како су узимали и правили тонске вриједности:
– Човек мора да гради себе, свој однос и приступ према свом стваралаштву. Без психолошког разматрања и психолошког уласка у слику свега онога што носи најелементарнију сликовност, нема правог умјетничког дјела. Боја изазива осјећај и без психологије слика се не може разматрати. Ја сам неки однос створио, имам свој однос према сликарству, мој рукопис је препознатљив у свету умјетника. Мора много да се учи, много да се чита чистих филозофских текстова, јер је то нешто неприкосновено за умјетност.
Ликовну колонију је увеличала Драгана Стојчић Цвијић, академска умјетница, рођена у Кључу, из којег је 1995. године дошла у Нови Сад. Поред ликовне колоније, Драгана учествује у свим акцијама Змијањаца и увијек се радо одазове њиховом позиву. Члан је Удружења грађана “Змијање“, доприноси културном развоју удружења, а њену највећу љубав када је умјетност у питању представља сликарство:
– Kао мала сам говорила да ћу бити позната сликарка. Цртам од малена, а породица ме је подржавала у томе. Највише радим портрете и природу са детаљима ношње и предјела завичаја.
На овој занимљивој колонији сазнали смо да сваки умјетник има својство према некој боји, да мора да има инспирацију, да не може у свако доба да слика, да мора да цео дан посвети слици али то се не односи само стајање испред платна, већ се размишља о теми која се слика и чита о томе.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
