Перица Матијевић: Изборимо се за наша права
Сљедећег је прољећа попис становништва, па је важно да се сви припадници заједнице изјасне, каже предсједник ВСНМ-а Крњака за „Портал Новости“
Представите нам укратко актуални сазив ВСНМ-а у Крњаку, па нам реците какви су односи између старосједилачког становништва, углавном грађана српске националности, и досељеника, махом Хрвата из сусједне БиХ?
Ово је пети сазив Вијећа, конституиран 12. јуна прошле године: просјечна старост десетеро вијећника – по двоје из постојећих пет мјесних одбора – износи 50 година, а водило се рачуна и о родној равноправности, па имамо чак четири чланице, на које смо поносни. Што се споменутих односа тиче, они су овдје на више-мање задовољавајућем нивоу, али тензија увијек има, поготову што се и на нас, као у свим локалним срединама, пресликава опћа атмосфера у друштву. Насрећу, то су све изолирани инциденти, попут оног блажег, везаног уз обнову споменика у опћинском средишту: мислимо да би дио споменичког текста који се односи на Србе требао бити измијењен за добро свих грађана, без обзира на њихово национално поријекло, идеолошко опредјелјенје или свјетоназор, но то некима – увјерили смо се више пута – представља проблем. С тим у вези, одржали смо два састанка с представницима хрватске заједнице, али још нема помака, па је до постизања компромиса обнова одгођена. Разлог тому видим и у чињеници да многи млади људи ‘нормалних’ ставова не виде просперитет у друштву заробљеном у прошлости, па напуштањем своје земљу мјесто препуштају онима који политику темеље на разрачунавању с мањинама, посебно нашом. То, дакако, не изазива угодне осјећаје, посебно када видимо да метама постају и службене државне институције, задужене и за наша права. Сигурно ће се многи сложити с мишљењем да све учесталије фалсифицирање прошлости, посебице релативизација усташких злочина, даје вјетар у леђа којекаквим локалним ‘јастребовима’ који из властитих интереса и амбиција ремете потенцијално добре односе већине и мањина.
Како стојите с финанцирањем?
С 28.100 куна годишње из опћинског буџета и уз помоћ СНВ-а без проблема успијевамо реализирати планиране активности. Тако смо, поред редовитих програма, у протеклих дванаест мјесеци организирали трибину ‘Кордун ван Кордуна’, промоцију књиге ‘Бол у прсима’ Миле Дакића те обиљежавање 250 година крњачког школства и 800 година аутокефалности СПЦ-а. Фолклорној секцији пододбора Просвјете помогли смо у набави традиционалних опанака, а судјелујемо увелике и у светосавским свечаностима.
Каква су демографска кретања у опћини? По којем се моделу одвија настава српског језика и културе?
Од укупно 77 основношколаца, деветеро мање него лањске школске године, 28 их је српске националности, дакле 36 посто: већина или 24-оро њих похађа наставу српског и православни вјеронаук, унаточ томе што је у овдашњој ОШ међу свеукупно 34 дјелатника запослено само троје припадника наше заједнице. Демографски подаци унатраг три године говоре да се 2018. овдје родило осам беба а умрла је 31 особа српске националности, 2019. било је пет новорођених а умрле су 32 особе. До сада у 2020. имамо девет нових, али и, унаточ актуалној пандемији, свега 13 преминулих припадника заједнице. Тренд исељавања у друге чланице ЕУ-а није нас заобишао, премда овдје није толико уочљив. Али нема ни повратничког, у посљедње вријеме такви се могу избројати на прсте једне руке. Ипак, охрабрује то што је све више повремених долазака у завичај.
На што ће се вијећници фокусирати у предстојећем раздобљу?
Локална самоуправа настоји нашим људима осигурати какве-такве приходе, понајприје кроз јавне радове или програм Зажели!, у склопу којег је привремени посао пронашло замало 40 особа, углавном геронтодомаћица. Нажалост, незнатан број њих запослен је у Основној школи, Шумарији или Пошти, па наде полажемо у проширење погона Келтеxа и Пословну зону у центру мјеста. Наравно, и даље чинимо све да се оживотворе наша права по Уставу и другим законима. Будући да је сљедећег прољећа попис становништва, важно је да се по питању националности, материнског језика и вјероисповијести изјасне сви припадници заједнице, па и они на привременом боравку или раду у иноземству.
Преузето са: Банија онлајн
