Радном акцијом очистили гробље и порту храма у Прибудићу
Део волонтера СДФ-ове подружнице за Далмацију и Лику, заједно са својим пријатељима, прихватили су позив грачачког пароха Предрага Пантелића и организовали радну акцију сређивања порте и гробља код храма Свете Петке у селу Прибудић.
Село Прибудић припада општини Грачац, у југоисточном делу Лике, од којег је удаљено око 36 километра. Нешто краћа удаљеност дели га до прве далматинске општине Книн, око 24 километра пута, али управо тај пут, подједнако лош са обе стране, Прибудић чини једним од заборављених и запуштених села до којег се ретко и тешко долази. Најбоље то зна отац Предраг Пантелић, парох грачачки, у склопу чије парохије се налази прибудићко гробље и храм Свете Петке. По његовим речима, Света Литургија у храму служи се два пута годишње, обично на дане храмовне славе, када се у овом месту окупи већи број верника са личке и далматинске стране, некадашњих мештана, њихових потомака али и поштовалаца велике светитељке Преподобне мати Параскеве.
У селу Прибудић 1847. године живела су 1042 православна Србина. Две деценије након тога тај број се увећао на око 1300 становника, да би их у предратним годинама пре последњег рата у селу живело свега нешто више од стотинак. Та бројка данас је тешко замислива, јер у Прибудићу трајно живи свега око пет становника. О некадашњој бројности мештана и животу у овом крају на граници између Лике и Далмације, најверодостојнији постојећи сведок је управо импозантно гробље са каменим споменицима и на њима уклесаним натписима око храма. Многи од њих, одавно већ нису били видљиви, зарасли у високо растиње, траву и коров, прекривени земљом заборава која се годинама у назад таложила и скривала их од људског ока. Управо то је био повод за организовање једне овакве волонтерске акције не би ли, макар на одређени временски период, прибудићко гробље поново било видљиво.
– У контакту са оцем Предрагом договорили смо се да акцију чишћења гробља и порте храма организујемо овде, у Прибудићу, где најмање људи долази током године. Многа црквена гробља у његовој парохији нису у значајно бољем положају, што због неприступачности терена, мањка посећености, недовољно бриге и посвећености надлежних општина или неких других фактора. Њему као надлежном свештенику није лако све то одржавати, сам не може, а у већини места и нема млађих људи који би му у томе помогли. Зато смо се преко подружнице СДФ-а за Лику и Далмацију организовали да дамо свој допринос кроз акцију кошења и чишћења. Овакав предлог су са задовољством прихватили неки од наших чланова, али и они који то нису а који су акцију помоћи нашој цркви, посебно у ове дане петровданског поста, видели као једно племенито, корисно дело. Око двадесетак људи се укључило у акцију, понели смо тримере, маказе, моторне тестере, сву неопходну опрему, али и рибу, бакалар, да на крају дана заједничком трпезом окончамо дружење – рекао је председник СДФ-а за Лику и Далмацију Јовица Крстановић.
Атмосферу са акције уређења тешко је речима дочарати. И поред већ несносне врућине, непроходног терена, високог растиња и звукова тримера који су допирали са свих страна, у кратким предасима нашло се времена за дружење, приче и анегдоте о Личанима, Далматинцима, датим заветима светителјки и чудима којима сведочи овај храм, суровим зимама и тешким животима оних који су вечно остали да почивају у овим крајевима, онима чији су ликови и имена на надгробним плочама поново угледали светлост дана после неколико деценија. И био је то још један од тренутака радости, отргнути од заборава гробове које, због несрећних времена из прошлости, можда више и нема ко да обилази.
Пуно је разлога, рекоше учесници, да се са сличним акцијама настави и у будућности. У плану су, откривају, Мала Попина и Радлјевац, и тако редом, тамо где више нема ко да одржава зарасла и запуштена гробља. За волонтерске акције оваквог типа потребно је мало труда и времена, али и неизоставне љубави и поштовања према утабаним предачким стазама којима, изузев нас који овде живимо, више и нема ко да гази.
Парохија Прибудић припада Архијерејском намесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке. Православни храм посвећен Светој Петки обновљен је 1902. године, али је делимично страдао у Другом светском рату.
Васка Радуловић
Преузето са: Срби.хр
