За Видовдан се присетили жртава рата

У Вуковару су верници присуствовали литургији и парастосу, након којег је освећен новоподигнути крст у порти храма у част свих жртава последњег рата, а затим је уследила и свечана академија. Парастос за жртве рата одржан и у Бршадину.

Поводом празника Видовдана, Срби у Хрватској организовали су бројне манифестације и дешавања различитог карактера. Окупљање народа на овај празник традиција је која се наставља.

Пре саме литургије чланови удружења породица жртава рата Против заборава, Заједничког већа општина, Већа српске националне мањине града Вуковара и Градске организације СДСС-а Вуковар положили су венце у парку Бреза у Борову насељу као и поред веслачког клуба у Вуковару.

– Положили смо венце на местима где су наши суграђани српске националности изгубили животе пре и током ратних дешавања деведесетих година прошлог века. Важно је да се сећамо тих жртава и недужних цивила који су дали своје животе и мислим да се тако нешто не би смело догодити више никада. Зато се и сећамо њих и дајемо им помен – прича већник Самосталне демократске српске странке у Градском већу Града Вуковара Зоран Роквић.

Видовданску литургију и парастос за све српске жртве од Косовског боја па до данас у храму Светог Николаја Мирликијског у Вуковару служио је епископ осечкопољски и барањски Херувим уз саслужење епархијског свештенства.

– Јеванђељски дух провејава из Косовскога боја, Јеванђеље је отворено Косовским бојем за српски народ где нема јуришања брат на брата, где нема места за мржњу, где треба да влада хармонија љубави и где треба једни са другима да будемо онако како нас учи свето Јеванђеље – брат са братом. То је етика Косовскога боја, то је етика Светога кнеза Лазара, то је етика свих Немањића. Нажалост, често пута нисмо у хармонији једни са другима, не разумевајући једни друге, не схватајући и можда неке карактеристике које ни у ком смислу једноме или другоме не одговарају, али морамо да се трудимо у духу данашњега празника да будемо народ јединства, народ који зна да чини и твори оно што је творио српски кнез Лазар, оно што су творили Немањићи, а творили су дивна дела – поручио је у својој беседи окупљеним верницима владика Херувим.

Након литургије и парастоса, епископ осечкопољски и барањски освештао је крст за жртве рата који се налази у порти вуковарског храма. Потом је у Српском дому уследила свечана видовданска академија.

– Примерена свечана академија пратила је све оно што Видовдан представља. Учествовали су наши познати глумци и вокални солисти Биљана Ђуровић, Милан Цаци Михаиловић и Катарина Гојковић – рекао је директор Српског дома Небојша Видовић.

На литургији и парастосу присуствовали су многобројни припадници политичког, културног и друштвеног живота Вуковара и околине као и верни народ.

Парастос за жртве рата од 1991. до 1996. године служен у Бршадину
Као и сваке године, својих невино страдалих сумештана у периоду рата од 1991. до 1996. године, присетили су се Бршадинци. У организацији хришћанске заједнице „Свети апостол Јаков“ на месном гробљу одржан је парастос који је служио локални парох протојереј Љубенко Јовић.

– И ове године, као и сваке, прво се састајемо у нашем храму Светог Архангела Гаврила да се литургијски помолимо, затим обавимо парастос свим оним људима који су животе изгубили од 1991. до 1996. године. Наравно сви знамо да је тај рат однео много жртава, али ми их не заборављамо. Сећамо се свих жртава од Косова па до на овамо. После парастоса, дошли смо да одамо почаст код спомен-плоче и да они најмилији којима је неко сахрањен на гробљу запале свећу и да се помолимо Богу – изјавио је парох бршадински.

На бршадинском гробљу сахрањена је 51 жртва рата, међутим, како каже прота Јовић, нису сви Бршадинци сахрањени у Бршадину, али на месном гробљу има и жртава из Вуковара, Борова насеља и са Липоваче. Један од Бршадинаца који је дошао да ода почаст погинулима је и Стеван Инић чији је истоимени отац био прва жртва рата на подручју тадашње вуковарске општине. Погинуо је у мају 1991. године.

– Нисам пропустио нити једну годишњицу и сматрам да би тако требало и остали да се понашају на тај дан, да не заборавимо шта се десило и нарочито жртве које су невине. Живео сам у Вуковару, а то се десило у Бршадину. Отац је био председник Савеза бораца и ишао је са заставом да обележи Први мај са својим друштвом и пензионерима. Када се враћао са прославе, на улазу у његову улицу, човек који га је убио је косио траву, и ту је дошло до сукоба и тај дотични, иначе Мађар по националности му је рекао да неће још дуго да маше том заставом. Ту су се поречкали и тада га је убица ударио вилама и упуцао пиштољем у главу – изнео је Стеван детаље о убиству оца.

Према Инићевим речима, човек који је убио његовог оца никада није кажњен за тај злочин.

Преузето са: Срби.хр