Сећање на страдале у НАТО агресији; Вучић: Опростили смо одавно, али баш никада нећемо заборавити

На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, а централна манифестација „Дан сећања на страдале у НАТО агресији“ одржана је у Комбанк дворани. Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија одавно опростила, али да баш никада неће заборавити. Патријарх српски господин Иринеј рекао је да се у тих 78 дана појавила код нашег народа суштинска особина нашег идентитета – хришћанска љубав за ближњег. Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик поручио је да је „једино што призилази из ове туге коју носимо у срцима наше јединство, уједињење и заједничка будућност“.

Обележавање годишњице НАТО бомбардовања у Комбанк дворани започето је интонирањем химне „Боже правде“, а због епидемије коронавируса одвијало се без публике уз присуство званичника Србије и Републике Српске.

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија одавно опростила, али да баш никада неће заборавити, па то од ње не треба ни тражити.

„Једно дете дневно и мало више од тога – то је она најтежа, најмучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, без права на одбрану и без права на правду, без права на живот“, нагласио је Вучић.

Истакао је да нико никада није одговарао за овај злочин – злочин већи од злочина, за 2.500 убијених цивила, али и војника и полицајаца.

„Нико никада није одговарао за више од 6.000 рањених. Објаснити то ни данас, 22 године после агресије, није могуће. Не постоји и поред свег труда универзално оправдање, нема разлога, нема смисла. Остала су само као вечни грех имена жртава“. рекао је Вучић.

Нагласио је да бесмисао пуког убиства није бирао.

„Шеснаесторо деце од две до 17 година из породица Ахмета и Хасани убијено је у колони која се враћала кући у Призрен. То је у једном наслову на западу једноставно објашњено као трагична грешка“, подсетио је Вучић.

Каже да смрти за оне који су их посејали нису биле ни трагичне, а још мање грешка.

„То је био само изговор, бедни изговор. Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над њеним људима, над њеном децом. И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања што се пролећа 1999. године догодило јер догодио се злочин, тежак и страшан и догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија, напад на суверену земљу без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседно или НАТО државу“, каже Вучић.

Истиче да Савезна Република Југославија тада никога није напала.

„Напали су нас са једним циљем – да нас поразе, да нас убијају и на крају да нам одузму део територије. Колико год данса анализирали ствари и били критични и оштри према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора“, наводи Вучић.

„Нисмо могли да не изгубимо – 19 великих напало је једну малу земљу“
Сматра да је избор био језив – или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части и српског духа, имена и презимена.

„Нисмо могли да не изгубимо, 19 великих напало је једну малу земљу. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и када не говоре у једној од две данас независне земље о томе, то су чињенице. Та мала земља и тај мали народ, свима њима одржао је час из оног најважнијег – части, морала и љубави према слободи“, наглашава Вучић.

Каже да ће свих тих 19 великих и данас немушто говорити о свом војничком успеху и избегавати одговоре на питања.

„Тај мали, али величанствени српски народ са тугом и сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против 19 окрутних и бахатих. Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту да чувају Србију која је вечна и неуништива“, наглашава Вучић.

Истиче да смо изгубили децу, људе, контролу над великим делом територије, милијарде због уништене привреде…

„Све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, пусте и криве, осуђене за све што се током читаве историје догађало, земље која ни 10 година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне и ради било шта друго него да ћути или да сагне главу и покорно се извињава за све, чак и за своје мртве и своју убијену децу“, каже Вучић.

„Данас је Србија која је поново пронашла своју снагу и свој понос“
Истиче да данас то више није пропала, измучена, разорена и измрцварена Србија.

„Данас је то Србија која је поново пронашла своју снагу и свој понос, Србија која назива ствари правим именом, Србија која је окренула леђа рату и поразима и почела да ради, Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас, Србија којој, чак и када јој не верују, слушају, Србија која је способна, расте и није више део проблема, Србија која јесте и биће баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању“, каже Вучић.

Истиче да Србија данас у регион не шаље бомбе него вакцине, а да ће за неколико месеци бити спремна и да их производи за цео Балкан.

„Спремни смо и хоћемо да помогнемо. Нисмо спремни и нећемо да ћутимо нити да поново будемо понижени. Право на то не црпимо само из жртава које смо имали него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо друге и тражимо грешку и кривицу у њима, а не понекад и у себи. Погледали смо се и признали сваки губитак и сваки пораз и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику“, навео је Вучић.

Наглашава да не радимо више ништа што би могло било кога да угрози.

„Радимо све више и растемо. Јачамо са само једним циљем, да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, култури, науци, спорту. Хоћемо да будемо безбедни на свом, хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те 1999., да никада више не дођемо у позицију да нам неко убија децу, руши земљу или наш народ протерује“, истиче Вучић.

Каже да хоћемо да останемо слободни и сами одлучујемо о својој судбини, да нам нико више не одузме све, а не да ништа.

„Ништа је данас, и то ћу понављати колико год буде потребно, идеја неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас Косово призна не бисмо ли ми признали Косово. Није нам потребно то признање и нећете од Србије добити гажење по нашим жртвама, историји, прошлости и будућности. Добићете одговор разумних и добрих и одговорних људи – потребан нам је компромис, потребно нам је испуњавање свих обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили“, наглашава Вучић.

Истиче да је данас, када нам прете формирањем велике Албаније и кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше да будемо мирни и бринемо о народу на Косову и Метохији, али и свима поручимо да нисмо слаби као што смо били.

„Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу, 19 бахатих и окрутних, само молим да нам не прете, да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, наше албанске комшије да нам не претите и молимо све друге који су своју окрутност према Србији показали да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више“, истиче Вучић.

„Не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 1999. године“
Наглашава да ћемо увек одговарати позивима на мир, позивима на компромис и добром вољом.

„Не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 1999. године. Србија данас је много снажнија, много јача. Србија је данас јединствена, а не подељена, Србија данас има све неупоредиво снажније и боље, од економије до војске. Никоме нећемо никада да претимо, само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више“, рекао је Вучић.

Истиче да хоћемо да имамо најбоље односе са свима који су у агресији на Србију учествовали.

„Опростили смо одавно, али баш никада нећемо заборавити и не тражите то од нас. Тог једног дана сваке године подсећаћемо и себе и вас 19 најмоћнијих и најснажнијих зато да се никада не би поновило, не нама већ ниједном другом слободољубљивом народу на свету. Ако имамо неку понуду, она данас гласи спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије све док нико не покушава да само Срби буду губитници“, каже Вучић.

Истиче да уопште није тежак пут до тога.

„Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо, да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио – слободу, а ми Срби знамо колика је цена слободе, у право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене“, каже Вучић.

Наглашава да ћемо, када сви буду ћутали, понављати – једно дете дневно и мало више од тога, толико сте нам убијали током агресије.

„Понављаћемо то баш да нам се не би догодило поново. Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле живот на олтар отаџбине, као цивилима, тако и нашим јуначким војницима и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице“, каже Вучић

Истиче да данас за Србе живот на Косову и Метохији личи на пут суза, на успињање последњим снагама на Голготу, али да ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри и на страшном месту постојати.

„И данас и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу – на тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада постоји несаломива, непоколебљива, непокорива и никада покорена Србија. Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, закључио је Вучић.

Патријарх Порфирије: Одржала нас је хришћанска љубав
Патријарх српски господин Порфирије рекао је да пре него што је пошао ка Комбанк дворани отворио је Нови завет и нашао се на почетку 7. главе Јеванђеља по Матеју где стоји „Не судите да вам се не суди“.

„Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо, али да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина. Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, саборно сетили несрећних дана пре 22 године. Пре свих да се сетимо и молимо за невине жртве. Наше жртве су невине јер се наш народ бранио од агресије“, рекао је патријарх Порфирије.

Сећамо се, каже, наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара и Паштрика и других бојишта, наших небеских витезова – пилота, невиних цивила, жртвава касетних бомби у Нишу и широм КиМ, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама и болницама, у телевизији, изгинуле деце.

„Сигуран сам да ми треба да се молимо њима, јер је Бог њих уписао у књигу вечност. Имена многих страдалих треба да буду уписани у календар Православне цркве“, рекао је патријарх српски Порфирије.

Истиче да се у тих 78 дана код нашег народа, не само код оних који су бранили мостове, него и код других који су се од бомби склањали са децом и породицама у склоништа, тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса и идентитета.

„А то је хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо све оно што је било неопходно. Кажу да је српски народ нарочито после 1945. изгубио своје хришћанске особине. А ја сам сигуран да смо сви сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа тих 78 дана, народа који испуњава божанску заповест љуби ближњег свог. Та љубав појављује се поново у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници, сви запослени у јавним службама, жене које раде на касама, и многи други“, напомиње патријарх Порфирије.

Поставља питање шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбардовања, после албанске голготе, после страдања у Другом светском рату и шта ће нас одржати и данас у овој епидемији.

„Одржала нас је хришћанска љубав, хришћански начин живота ком нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр после рата или у доба мира када стигне кући или сада лекар када се врати с клинике, радник када се врати из фабрике, када их у дому дочека здрава породица, супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и црква мора да се стара да се кроз просвету и културу упоредо са економским развојем сачува идентитет“, казао је патријарх.

Само онда када знамо ко смо и шта смо, када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, да разговарамо између себе, да градимо мир, али то ће онда бити гарант да ћемо знати да разговарамо и са другима и знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога.

„Овде смо зато дошли вечерас не да судимо, него да се сетимо невино страдалих жртава бомбардовања које је трајало 78 дана и које је извршила НАТО алијанса и да се помолимо и за оне који су зле воље и у односу на нас постану добре воље“, навео је патријарх.

Додик: Најснажнији и најјачи одговор је тишина
Обраћајући се на Академији, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да му на оваквим догађајима увек недостаје речи.

„Питам се које би то речи могле да искажу тугу, бол који је настао у неправди која нам се десила и дешавала у многим историјским тренуцима“, истакао је Додик.

Нагласио је да мисли да је увек најснажнији и најјачи одговор тишина.

„Тишина која је многе наше браћу и сестру, децу, мајке одвела у загробну тишину. Тишина због тога што не можемо да верујемо да у данашњем времену и достигнућима ове цивилизације постоје они који су сматрали да требају да покажу своју моћ тако што би бомбардовали и убијали људе, недужно становништво Србије, рушили, палили, а онда поставили неког свог портпарола који је славоднобитно свакога дана обавештавао њихову сензацијама гладну јавност шта су учинили, колико су срушили и кога и колико су убили и то сматрали својим достигнућем“, рекао је Додик.

Указао је да им нико није оспоравао да НАТО има право да постоји и да је он најмоћнија сила света.

„Нико то није оспоравао. Зашто се изабрали баш наше људе и баш овај простор да то учине, да бацају бомбе у два наврата – једном у Републици Српској, други пут овде у Србији. На тај начин дефинитивно се одређујући према једном народу – српском, одређујући се на начин су нам испоручивали касетне бомбе и бомбе осиромашеним уранијумом од чега и данас многи оболевају и наше болнице су пуне и деце и одраслих који имају неизлечиве болести узроковане управо тим осиромашеним уранијомом“, поручио је Додик.

То све, како каже, у име неког циља који су сами себи зацртали – то је да да мењају власт, шире демократију.

„Да нам шаљу ‘милосрдне анђеле’ који су, замислите цинизма, искључиво нама сати путем бомби. Убијали су и жене и децу, рушили шта су год могли, а говорили су да је то неминовна колатерална штета. Убити човека и рећи да је он колатерална штета, заиста је допринос цинизму који до сада нисмо знали“, навео је Додик.

Истакао је никада неће заборавити сцену у којој медији који прате колоне наших избеглица и репортер пита једног старијег човека који се вози на трактору где идеш, а он му одговара: „Сине, идем где ми бог да“.

„Једини пут који је имао је пут у Србију“, рекао је Додик и додао да је „бог данас дао стабилну и јаку Србију и Републику Српску“.

Поручио је да Република Српска не заборавља све доприносе свакога ко је својим животом или било који допринос дао за њу.

„Захвална за Србију, загледана у њу, жељна њене снаге и моћи, свесна да само као таква снажна и јака Србија може да буде наш сигуран ослонац, не зато што смо ми у криву него зато што мислимо да као јединствен народ имамо право да будемо заједно, да имамо све оно што један народ по својим одређењима то има – наше писмо, језик, културу, веру, крсну славу, имамо нашу вољу да будемо заједно само негде неко постоји ко говори о томе да мора увек да експериментише овде на Балкну“, рекао је Додик.

„Оно што једино призилази из ове туге коју можемо да видимо и коју носимо сви у срцима је наше јединство, наше уједињење и наши заједнички наступи и наша заједничка будућност. На тај начин можемо и да изнесемо и да покажемо да нису нас сатрали, побили“, истакао је Додик.

„Поред туге која је стално присутна из овога треба извлачити снагу, веровати у Србију, оно што она данас јесте оно у чему се она развија, Србију која постаје лидер, која има свој пут, која зна свој пут… Србију која жели да шири мир у региону без обзира на све патње и туге које смо имали“, додао је Додик.

Навео је „другима желимо да поручимо да разумемо и њихове патње и туге, али да имамо права на исто што и они“.

„То је право на нашу будућност, сигурну, у миру, безбедну, уједињену српску нацију на овим просторима која може да буде фактор не само достигнућа данашњих времена, него да да допринос као што је увек у историји давала савеременим цивилизацијским токовима. Нека живи Србија, нека живи Република Српска и нека вечно живи српски народ“, закључио је Додик.

На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на тадашњу СРЈ. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Полагањем венаца министри, званичници, представници Војске Србије и многих удружења одали су почаст жртавама НАТО бомбардовања 1999. године. Поручили су да Србија никада неће заборавити тај злочин.

Преузето са: РТС