Срби повратници у Федерацији БиХ су потпуно маргинализовани
Од 3.800 запослених у институцијама ФБиХ само 97 Срба ради у неком од органа власти, подаци су омбудсмана БиХ.
Од нашег сталног дописника
Бањалука – У исто време када је потпредседник Републике Српске Рамиз Салкић, из Изетбеговићевог СДА, међународним званичницима покушао да објасни како заправо не би требало да се баве проблемима Хрвата у Федерацији БиХ, већ, како је навео, „угроженошћу бошњачког и хрватског народа у РС”, јавности су представљени подаци о положају српског народа у оним кантонима у суседном ентитету у којима су Бошњаци већина.
Ти подаци показују да су Срби потпуно маргинализовани. Ипак, Рамизу Салкићу је засметало то што се међународни представници баве положајем Хрвата, због чега им скреће пажњу на положај Бошњака и Хрвата у РС. Салкић потом износи стереотипне тврдње засноване на односима из деведесетих, као и његов страначки шеф Бакир Изетбеговић, који је у јеку политичке кризе у том ентитету – где се покушава наћи решење за мајоризацију Хрвату – за Би-Би-Си рекао како се у Српској заправо „спроводи апартхејд”. Амерички и европски представници са домаћим лидерима, наиме, покушавају да нађу решење како се не би дешавало да и убудуће бројнији бошњачки народ кроз изборни инжењеринг бира хрватске представнике у том ентитету и нивоу заједничких органа.
За разлику од Републике Српске, где је повратак Бошњака вишеструко успешнији него што је статус и повратак Срба у Федерацију БиХ, права српског народа у другом ентитету готово да и нису тема која се у Сарајеву третира као вредна расправе.
Из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ изнели су податке да у шест кантона у ФБиХ са апсолутном бошњачком већином, Зеничко-добојском, Унско-санском, Тузланском, Средњобосанском, Сарајевском и Босанско-подрињском, у чак 24 министарства, од постојећих 46, нема запосленог ниједног Србина. У Одбору за заштиту права Срба у ФБиХ наводе како с друге стране у свакој општини у РС ради знатан број Бошњака, а као примере дају Приједор, Добој, Бијељину или Зворник. „Бошњачке политичке партије, иако се јавно залажу за поштовање Устава и утврђених принципа мултиетничности у кантонима којима владају, показују да је све то лаж, нема Уставом загарантоване мултиетничности. Тамо где су они на власти, запослени Срби у органима управе могу се набројати на прсте две руке”, изјавио је Ђорђе Радановић, председник одбора. Он је те тврдње аргументовао подацима објављеним у специјалном извештају омбудсмана БиХ о учешћу конститутивних народа у органима власти на свим нивоима власти. Према подацима из тог извештаја, у Зеничко-добојском кантону од 479 запослених у јавној управи има само 16 Срба. У Унско-санском кантону од 181 запосленог тек је петоро Срба, а слично је и у Тузланском кантону, где је од 349 јавних службеника десеторо из реда српског народа, а у Средњобосанском од 375 – осморо. У Сарајевском је од 796 службеника само 15 Срба, а у Босанско-подрињском од 173 тек су четири Србина. Дакле, од укупно 2.350 запослених у кантоналним министарствима, али и разним дирекцијама и заводима, плату прима тек 71 припадник српског народа, што је мање од три одсто, произлази из извештаја државних служби. Радановић каже да посебно тужно изгледа број од укупно 15 запослених Срба у Кантону Сарајево, у којем би према уставима ФБиХ и овог кантона требало да буде запослено најмање 210 Срба у администрацији. По попису из 1991. године 18 одсто свих запослених у органима власти у ФБиХ требало да буду српске националности. Како се раније наводило, у Федералном инспекторату запослено је око 170 људи, од чега ниједан Србин.
Према подацима из специјалног извештаја омбудсмана БиХ, слична слика је и на нивоу Федерације БиХ, где од 3.800 запослених, само 97 Срба ради у неком од органа власти, од чега шест на неком руководећем месту. У Федерацији БиХ од некада пола милиона Срба данас живи тек тридесетак хиљада. У Републици Српској пак живи око стотину хиљада Бошњака.
Извор: Политика
