Светосавски дани у Крању

С’ ПЈЕСМОМ У ЗАВИЧАЈ“

Непрофитна удружење грађана Срба у дијаспори, расејању, дјелују под разним називима, а сва су основана с намјером да сачувају свој национални идентитет и културу предака у срединама гдје живе и раде. У својим плановима активности значајна мјеста заузимају активности које се организирају и реализирају поводом значајних државних празника, јубиларних годишњица догађаја из богате, бурне и славне прошлости и великих вјерских празника или (и) подсјећања на знамените сународнике и њихова дјела.

Међу иним друштвима, једно од најактивнијих у ближем окружењу, је и Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава“ из Крања, четвртом по величини граду и донедавно средишту регије Горењске ове некадашње југославенске републике, а данас независне и суверене Републике Словеније, од првог маја 2004. године и чланице Европске уније. Друштву припада и епитет најстаријег, јер је основано, сада већ далеке 1990. године.

У оквиру традиционалног обиљежевања Савиндана, празника Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепископа српског, а чије име с поносом носе, организирају се више активности у које су укључене и оне поводом Сретења Господњег. Сретење, које се прославља 40 послије највећег и најрадоснијег хришћанског празника – Божића. Од 2002. тог се дана обиљежава и Дан државности Србије, који је од 2012. године је и државни празник у Србији (дводневни, 15. и 16. фебруар). Вриједи подсјетити да је петнаестог фебруара 1835. године донијет први српски устав – Устав Књажества Србије! Такођер, на Сретење 1804. године, на скупу у Марићевића јарузи, у Орашцу подигнут је и Први српски устанак, који представља и почетак борбе за коначно ослобођење Србије из вишевјековног ропства у Османлијској империји.

Вишеструки су и више него оправдани разлози и поводи да се обиљежавању Сретења посвете пригодни програми, а спајање са прославом Савиндана рационалном одлуком, будући ово, попут бројних непрофитних оранизација, не располаже респектабилним новчаним средствима.

Својеврсна круна, финале обиљежавања овогодишњих Светосавских дана у СКПД „Свети Сава“ је био Дан поезије под називом „С’ пјесмом у завичај“, који је одржан у просторијама друштва (Хује 19а , Крањ) у суботу, 24. фебруара. Ова једносатна пјесничка манифестација организирана је и реализирана захваљујући понајприје веома агилној предсједници Друштва Милки Давидовић, али и уз пуни дпринос осталих чланица и чланова. На овом, слободно се може рећи несвакидашњем и у данашње вријеме изузетно ријетком, скупу представљено је пјесничко умијеће, стваралаштво др Васе Предојевића (85), интелектуалца, публицисте, књижевника, покретача и реализатора бројних акција у области културе и очувања споменичког насљеђа свог завичаја – Подгрмеча и Поткозарја. Наиме, Васо је, није претјеривање нити субјективна оцјена, највећи дио свог времена, уз свесрдну подршку супруге и породице, поготово по окончању професионалне војне службе (пуковник, 1991) посветио изучавању и публиковању хисторије, не само породичног стабла Предојевића, већ и ширег завичаја који, је морао напустити 1942. године не напунивши ни три године… Плод тог изузетно ангажираног и посвећеног рада су и његове објављене књиге (десет до сада, а о којима је наше гласило већ обавијестило наше читаоце).

Захваљујући пјесницима Смиљани Кондић и Остоји Шоботу, Предојевићевим пријатељима достојних сваког поштовања, који су заједно с њим, рецитирајући његове пјесме, поклоницима његовог истинског прегнућа и стваралаштва, омогућили да још једном походе и на оригиналан начин „обиђу“, поред Подгрмеча и Поткозарја, и Корчаницу и Мраковицу – „Сеје нама најмилије“, како рече сам Васо.

Пјесничко вече је украшено, употпуњено крајишком (подгрмечком) ојкачом, „глувим колом“, добрим расположењем у којем није недостајало смијеха, подврискивања… и напосљетку зачињено богатом трпезом, коју су припремиле вриједне чланице друштва, са пуно љубави и по рецептима својих мајки, бака и прабака. Дакако, уз иће, којим су се учесници, барем на кратко, вратили у завичај, дане младости… није изостала ни понека чашица домаће (завичајне) мученице, шљивовице.

Да би ова самостална пјесничка манифестација остала у трајном сјећању свих који су се те суботње вечери окупили у просторијама друштва, ваља истаћи да је аутор пригодном изложбом својих стручних и литерарних дјела (књига), подсјетио на свој опус, који је завјештао у виду Легата завичају – Народној библиотеци „Ћирило и Методије“ у Приједору, односно млађим нараштајима, који су, нажалост „заслугама“ моћних и неразумних, разасути диљем планете.

Ј. Новак
Фотографије: Душан Јовановић