Волонтерском акцијом уређено гробље и порта храма у Радљевцу
Петнаестак волонтера СДФ-ове подружнице за Далмацију и Лику заједничким снагама уредили су сеоско гробље и порту храма Светих Јоакима и Ане у селу Радљевац. Након чишћења простора око храма и гробља у личком селу Прибудић, била је ово друга радна акција СДФ-ових волонтера.
Село Радљевац налази се на дванаест километара удаљености од града Книна и обухвата површину од десет квадратних километара. У селу које се дели на два дела, Горњи и Доњи Радљевац, пре последњег рата живело је око четири стотине становника. О бројности некадашњих мештана сведочи и пет месних гробаља. На једном од њих налази се и храм посвећен Светим Јоакиму и Ани, подигнут 1898. године у време када је на трону епископа далматинских столовао владика Никодим Милаш.
Лепоту радљевачке црквице и старог гробља, старих камених споменика који сведоче историју о животу православних у овим крајевима, тешко је дочарати речима, али немилосрдни проток времена, природа која је деценијама уназад узела примат над људском руком, у великој мери допринели су запуштености овог светог места. Одржавање гробља годинама су на себе преузимали сами мештани, али узевши у обзир чињеницу да их у овом селу стално живи тек њих тридесетак, углавном старијих и неретко нарушеног здравља, почивалиште бројних генерација Радљевчана временом је обрасло у растиње, траву и коров. Довољан је то био разлог да се, у договору са книнским парохом и радљевачким свештеником Милорадом Ђекановићем, организује волонтерска акција уређења једног од пет сеоских гробља и црквене порте.
– У договору са надлежним свештеником Милорадом, а на иницијативу нашег Николе Бајића који је стални становник Радљевца, лако смо се одлучили да акцију чишћења гробља и порте храма организујемо овде у Радљевцу, где најмање људи долази током године. Највише њих окупи се поводом храмовне славе, када многи дођу на дан или два да обиђу своје некадашње домове, али и гробља својих предака. Наравно, то није довољно јер гробље треба одржавати током читаве године. Многа црквена гробља у сеоским срединама нису у значајно бољем положају, што због неприступачности терена, мањка посећености, недовољно бриге и посвећености надлежних општина или неких других фактора.
– Свештеник то не може сам одржавати, а у већини места и нема млађих људи који би му у томе помогли. Управо зато смо се преко подружнице СДФ-а за Лику и Далмацију организовали да дамо свој допринос кроз акцију кошења и чишћења. Преко СДФ-а су нам одобрена средства за гориво и потрошни материјал, а добра воља и дан издвојен за радове допринос су ових људи који су се одазвали. Предлог су са задовољством прихватили неки од наших чланова, али и они који то нису, а који су акцију помоћи нашој цркви видели као једно племенито, корисно дело. Око петнаестак људи се укључило у акцију, понели смо тримере, маказе, моторне тестере, сву неопходну опрему, али и храну и роштиљ да на крају дана заједничком трпезом окончамо дружење – каже председник СДФ-а за Лику и Далмацију Јовица Крстановић.
Ни реакције мештана нису изостале. Озарени доласком млађих генерација у село, звуковима тримера и тестера који су, бар на тренутке, разбили тишину готово пустог краја, неки од њих дошли су заблагодарити онима који су, како и сами рекоше, незвани дошли да учине добро дело. Међу њима и времешна бака Драга која је са мало речи много тога рекла.
– Бог вам свима дао добро. Велики сте посао направили. Сад се може до гробова прићи. Била сам ја и јутрос да запалим свећу и увек гледам куда ћу, где ћу стати, има змија и свега по тим грмовима – рече бака Драга, па још мало остаде седети да има са ким прозборити коју реч.
И остали који су чули за уређење гробља, били су више него захвални.
– Никола је одмах јутрос дошао, читав дан не стаје иако ни њему није мало година. Дошла су нам двојица помагача из Голубића. Један човек ми рече да не памти када је гробље последњи пут било овако очишћено. Нама је то највеће признање. Нажалост не можемо стићи свуда, а није довољно само једном годишње нешто покосити, раскрчити. Све се мора одржавати, али смо свесни чињенице и да је све више места у којима нема ко то да ради. Зато ћемо настојати да овакве акције организујемо кад год будемо у могућности, првенствено тамо где је ситуација критична и где је све било зарасло као што је случај овде – поручује Крстановић.
Отргнути гробове од заборава, сусрести се са именима оних чији земни остаци деценијама ту почивају и које одавно нико обишао није, оживети успомену на никад упознате Радљевчане, својеврстан је благослов који су учесници акције, након обављеног посла, радосно понели са собом. Довољно надахнути да тај низ наставе и у будућности.
Преузето са: СРБИ.хр
